Ame­rič­ki kan­ta­u­tor Bob Di­lan do­bit­nik je No­be­lo­ve na­gra­de za knji­žev­nost za 2016. go­di­nu, sa­op­šti­la je ju­če Sa­ra Da­nils, se­kre­tar­ka Šved­ske kra­ljev­ske aka­de­mi­ja na­u­ka u Stok­hol­mu, pre­no­se agen­ci­je.
U obra­zlo­že­nju Aka­de­mi­je se na­vo­di da je Di­la­nu na­gra­da do­di­je­lje­na „zbog stva­ra­nja no­vog po­et­skog iz­ra­ža­ja u okvi­ru iz­van­red­ne ame­rič­ke pje­snič­ke tra­di­ci­je”. Sa­ra Da­nils, opi­sa­la je Di­la­na kao „ne­ko­ga ko već 54 go­di­ne iz­no­va i iz­no­va mi­je­nja sa­mog se­be”.
- Poč­ni­te sa „Blond on Blond”, ne­vje­ro­vat­nim pri­mje­rom nje­go­ve bri­li­jant­ne ri­me, sa­sta­vlja­nja re­fre­na i iz­u­zet­nog na­či­na raz­mi­šlja­nja – do­da­la je Da­nils, obra­zla­žu­ći od­lu­ku Šved­ske aka­de­mi­je da Di­la­nu pri­pad­ne ovo naj­zna­čaj­ni­je svjet­sko pri­zna­nje za knji­žev­nost.
Da­nils je pri­zna­la da iz­bor mo­žda ne­ki­ma mo­že da bu­de iz­ne­na­đe­nje ali „ako po­gle­da­te una­zad 5000 go­di­na ot­kri­će­te Ho­me­ra i Sap­fo. Oni su pi­sa­li po­et­ske tek­sto­ve na­mi­je­nje­ne iz­vo­đe­nju, isto je i sa Di­la­nom. I da­lje či­ta­mo i Ho­me­ra i Sap­fo i uži­va­mo u nji­ho­vim sti­ho­vi­ma”.
Iako ima ar­mi­ju obo­ža­va­la­ca i go­di­na­ma se nje­go­vo ime na­la­zi me­đu kan­di­da­ti­ma ko­ji se po­mi­nju za No­be­lo­vu na­gra­du, pre­ma pred­vi­đa­nji­ma kla­di­o­ni­ča­ra ove go­di­ne ni­je bio ni me­đu pr­vih 10 fa­vo­ri­ta.
Di­lan je pr­vi Ame­ri­ka­nac ko­ji je osvo­jio No­be­lo­vu na­gra­du za knji­žev­nost na­kon 1993. ka­da je la­u­re­at bi­la To­ni Mo­ri­son, a ujed­no je i 259. Ame­ri­ka­nac no­be­lo­vac.
Di­lan je ro­đen 24. ma­ja 1941. go­di­ne, kao Ro­bert Alen Ci­mer­man u Du­lu­tu u Mi­ne­so­ti. Od­ra­stao je u ti­pič­noj je­vrej­skoj gra­đan­skoj po­ro­di­ci sred­nje kla­se u Hi­bin­gu. Di­lan je mu­zič­ku ka­ri­je­ru po­čeo kao ti­nej­džer, ka­da je 1959. po­čeo da svi­ra u lo­kal­nim ba­ro­vi­ma. Za­ni­ma­li su ga raz­li­či­ti mu­zič­ki prav­ci, a po­seb­no se in­te­re­so­vao za ame­rič­ku folk mu­zi­ku i bluz. Je­dan od nje­go­vih ido­la bio je ame­rič­ki folk pje­vač Vu­di Gu­tri, ka­ko sto­ji u bi­o­gra­fi­ji ob­ja­vlje­noj na zva­nič­nom saj­tu Šved­ske aka­de­mi­je. Ka­da je u pi­ta­nju po­e­zi­ja, ve­li­ki uti­caj na nje­ga iz­vr­ši­li su bit­ni­ci i mo­de­r­ni­sti. Go­di­ne 1961. Di­lan se pre­se­lio u Nju­jork i po­čeo da svi­ra po klu­bo­vi­ma Grin­vič Vi­li­dža. Tu je nje­gov ta­le­nat pre­po­znao mu­zič­ki pro­du­cent Džon He­mond, sa ko­jim je pot­pi­sao ugo­vor i za ko­ga je iz­dao de­bi al­bum jed­no­stav­no na­slo­vljen „Bob Di­lan“ 1962. go­di­ne. Na­red­nih go­di­na Di­lan je sni­mio ne­ko­li­ko al­bu­ma ko­ji su iz­vr­ši­li ogro­man uti­caj na sa­vre­me­nu mu­zič­ku sce­nu. Po­znat je i nje­gov an­ti­rat­ni an­ga­žman, ko­ji je za­jed­no sa nje­go­vim sna­žnim mu­zič­kim uti­ca­jem, ali i kri­ti­kom ame­rič­kog dru­štva i po­li­ti­ke, od Di­la­na stvo­rio jed­nog od naj­ve­ćih kan­ta­u­to­ra 20. vi­je­ka, ko­ji se sma­tra naj­sna­žni­jim gla­som ge­ne­ra­ci­je še­zde­se­tih go­di­na. Di­lan je sni­mio ve­li­ki broj al­bu­ma a nje­go­vi sti­ho­vi go­vo­re o so­ci­jal­nom po­lo­ža­ju čo­vje­ka, re­li­gi­ji, po­li­ti­ci, lju­ba­vi... Mno­gi sti­ho­vi nje­go­vih pje­sa­ma ka­sni­je su ob­ja­vlji­va­ni kao zbir­ke po­e­zi­je. No, Di­lan se oku­šao i kao sli­kar, glu­mac, sce­na­ri­sta. Na­pi­sao je i auto­bi­o­gra­fi­ju „Hro­ni­ke“, ko­ju je kod nas ob­ja­vi­la „Ge­o­po­e­ti­ka“ 2005. go­di­ne.
- „Hro­ni­ke“ ni­su stan­dard­na auto­bi­o­gra­fi­ja ni­ti is­po­vi­jest, već vr­lo va­žan do­ku­ment o vre­me­nu i ži­vo­ti­ma ne­ko­li­ko po­sled­njih ge­ne­ra­ci­ja dru­ge po­lo­vi­ne 20. vi­je­ka ko­je su, vje­ru­ju­ći u uto­pi­ju, mi­je­nja­le svi­je(s)t. „Hro­ni­ke“ po­ka­zu­ju da je Di­lan va­žan hro­ni­čar, bri­ljant­nog pam­će­nja, is­tan­ča­nog za­pa­ža­nja, knji­žev­no ori­gi­nal­nog je­zi­ka, ne­pa­te­tič­ne iskre­no­sti, zdra­vog hu­mo­ra i umje­re­nog ci­ni­zma – pi­šu kri­ti­ča­ri.PRI­RE­DI­LA:Ž.J.


Po­di­je­lje­na mi­šlje­nja

U jed­noj od pr­vih re­ak­ci­ja na od­lu­ku čla­no­va šved­ske Aka­de­mi­je da No­be­lo­vu na­gra­du za knji­žev­nost do­di­je­le slav­nom mu­zi­ča­ru Bo­bu Di­la­nu, knji­žev­ni­ca Vi­da Og­nje­no­vić je sar­ka­stič­no pro­ko­men­ta­ri­sa­la za „Blic“:
- Iz­ne­na­đe­na sam. U ša­lji­vom to­nu bih re­kla da su se ogre­ši­li o Bre­gu i Ba­ja­gu - re­kla je Vi­da Og­nje­no­vić.
Sa dru­ge stra­ne po­zna­ti rok mu­zi­čar Sr­đan Goj­ko­vić Gi­le ka­že da je na­gra­da ap­so­lut­no za­slu­že­na.
- Bob Di­lan je za­slu­žan što je tekst u ro­ken­rol pje­sma­ma po­stao bi­tan. On je za­slu­žan što je ro­ken­rol po­stao ozbilj­na umjet­nost sa­ma za se­be i li­je­po je da je do­ži­vio da do­bi­je ovu na­gra­du - is­ti­če Gi­le za „Bic“.


Umro Da­rio Fo

Ita­li­jan­ski dram­ski pi­sac i do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de za knji­žev­nost 1997. Da­rio Fo umro je u 91. go­di­ni, ja­vi­li su ju­če ita­li­jan­ski me­di­ji, a pre­no­si Be­ta. Fo je po­znat po svo­joj oštroj po­li­tič­koj sa­ti­ri u ko­ma­di­ma kao što je „Slu­čaj­na smrt jed­nog anar­hi­ste”. Autor je oko 70 pred­sta­va, od ko­jih su naj­po­zna­ti­je „Ne­će­mo pla­ti­ti! Ne­će­mo pla­ti­ti!” i „Slu­čaj­na smrt jed­nog anar­hi­ste”. Fo je za­jed­no sa su­pru­gom Fran­kom Ra­me osno­vao po­zo­ri­šnu tru­pu ko­ja je raz­vi­la lje­vi­čar­sko po­li­tič­ko po­zo­ri­šte, a ka­sni­je su osno­va­li glu­mač­ku tru­pu ko­ju je fi­nan­si­ra­la Ita­li­jan­ska ko­mu­ni­stič­ka par­ti­je. Osno­va­li su i pu­tu­ju­ću gru­pu ko­ja je iz­vo­di­la pred­sta­ve u fa­bri­ka­ma i na dru­gim ja­vim mje­sti­ma.