Kon­cert na ko­jem nam se po pr­vi put pred­sta­vio ma­đar­sko-ru­ski vi­o­li­ni­sta Graf Mur­ža i srp­ski per­ku­si­o­ni­sta Sr­đan Pa­lač­ko­vić pam­ti­će se du­go.
Naj­pri­je je na­ša pu­bli­ka ima­la pri­vi­le­gi­ju da ču­je iz­u­zet­nu in­ter­pre­ta­ci­ju Bram­so­vog Kon­cer­ta za vi­o­li­nu i or­ke­star. Graf Mur­ža je svi­ra­ju­ći ovo ve­o­ma za­htjev­no dje­lo na­pro­sto bri­lji­rao, a naš Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star pra­tio ga je u sto­pu. Na kra­ju, sa­svim ra­zu­mlji­vo vi­še­mi­nut­ni apla­u­zi i bis na ko­jem smo ima­li pri­li­ku da ču­je­mo Pa­ga­ni­ni­ja.
Mur­ža, ko­ji se ško­lo­vao u Mo­skvi i Lon­do­nu, i ko­ji se sma­tra jed­nim od naj­ta­len­to­va­ni­jih vi­o­li­ni­sta svo­je ge­ne­ra­ci­je, bio je ve­o­ma za­do­vo­ljan svo­jim pr­vim kon­cer­tom u Cr­noj Go­ri.
Uži­va­li su i so­li­sta i pu­bli­ka. A, ka­ko je is­ta­kao Mur­ža, to i je­ste cilj ko­jem te­ži, jer...
- Va­žno je da za­jed­no uži­va­mo, da se smi­je­mo. Po­treb­no je da sa pu­bli­kom di­je­lim za­do­volj­stvo – ka­zao je on.
Ve­o­ma mu se do­pao naš or­ke­star, za ko­ji je oci­je­nio da je pun lju­ba­vi za mu­zi­ku.
- Od­mah sam pri­mje­tio da ve­o­ma vo­le mu­zi­ku, da im ona ni­je sa­mo po­sao ne­go mno­go vi­še. To je naj­va­žni­je za je­dan or­ke­star – oci­je­nio je on.
Mu­zi­čar ko­ji je osvo­jio naj­va­žni­ja tak­mi­če­nja za vi­o­li­nu, ko­ji po­red so­li­stič­ke ga­nja i ka­mer­nu ka­ri­je­ru i ko­ji je na­stu­pio sa naj­pre­sti­žni­jim or­ke­stri­ma na svi­je­tu ka­že da je za mu­zi­ča­ra ve­o­ma bit­no obra­zo­va­nje. Ta­ko­đe, mo­ra se bi­ti u pot­pu­no­sti po­sve­ćen mu­zi­ci, sma­tra on.
- Ako že­li­te da bu­de­te vr­hun­ski iz­vo­đač ne mo­že­te da ži­vi­te van kla­sič­ne mu­zi­ke. Za­to što je kla­si­ka ve­o­ma kom­plek­sna i za­htje­va i tra­ži da joj se po­sve­ti­te. U kla­sič­noj mu­zi­ci mo­že­te pro­na­ći sva osje­ća­nja. Kla­si­ku sva­ko ra­zu­mi­je – po­ru­čio je on.
Graf Mur­ža je iz­ra­zio na­du da će opet na­stu­pi­ti u Cr­noj Go­ri, jer, ka­ko je na­gla­sio svi­đa mi se kod nas i uži­vao je u na­stu­pu. Je­dan od raz­lo­ga što mu se do­pao prek­si­noć­ni kon­cert u CNP-u je i di­ri­gent Gri­go­rij Kra­sko, ko­jeg je slu­šao još kao ve­o­ma mlad. Ka­ko is­ti­če, ri­ječ je o „pri­rod­nom umjet­ni­ku i mu­zi­čar ogrom­nog is­ku­stva, ko­ji je do­sti­gao iz­u­zet­no vi­sok ni­vo kao vi­li­o­ni­sta”.
Dru­gi dio kon­cer­ta pri­pao je po­zna­tom per­ku­si­o­ni­sti Sr­đa­nu Pa­lač­ko­vi­ću, ko­ga već go­di­na­ma gle­da­mo i slu­ša­mo kao dio Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra. Svi­ra­ju­ći na ma­rim­bi naj­pri­je nam je iz­veo kom­po­zi­ci­ju „Pri­če iz sre­di­šta ze­mlje” Ne­boj­še Jo­va­na Živ­ko­vi­ća, a za­tim i na bis dje­lo „Lo­sa” Ema­nu­e­la Se­že­na, fran­cu­skog kom­po­zi­to­ra i epr­ki­si­o­ni­stu. Naj­po­pu­lar­ni­je dje­lo za ma­rim­bu, ka­ko nam je re­kao Pa­lač­ko­vić, ra­do svi­ra, u što se uvje­ri­la i na­ša pu­bli­ka.
- Per­ku­si­je su mo­ja lji­bav od dje­tinj­stva. Htio sam sa­mo to da svi­ram. Pri­vu­kli su me bub­nje­vi, tre­sao sam pra­ši­nu po ku­ći, a pr­vi in­stru­ment sam ku­pio tek po­što sam za­vr­šio aka­de­mi­ju. Ži­vot sam po­sve­tio uda­ralj­ka­ma i po­sli­je po­ro­di­ce naj­vi­še vo­lim da svi­ram. Na­rav­no, ja sam pr­ven­stve­no orke­star­ski mu­zi­čar, još kao sred­njo­ško­lac sam po­čeo u Be­o­grad­skoj fil­har­mo­ni u ko­joj sam svi­rao do 2009, ka­da sam pre­šao na Fa­kul­tet mu­zič­kih umjet­no­sti – ka­zao je on.
Pa­lač­ko­vić po­red or­ke­stra i dua „Be­o­grad­ski per­ku­si­o­ni­sti” ula­že ve­li­ku ener­gi­ju u pe­da­go­ški rad. Že­lim da se uda­ralj­ke po­pu­la­ri­zu­ju i da­je svoj do­pri­nos tom ci­lju gdje god mo­že. Za­to je pri­je šest go­di­na osno­vao in­ter­na­ci­o­nal­no tak­mi­če­nje u Be­o­gra­du na ko­je do­la­ze mla­di per­ku­si­o­ni­sti iz ci­je­log re­gi­o­na kao i iz Cr­ne Go­re. Na po­pu­la­ri­za­ci­ji uda­ralj­ki kod nas po­seb­no is­ti­če ko­le­ge Mi­lo­ša Mi­ću­no­vi­ća i Slo­bo­da­na Jo­vi­će­vi­ća. Ško­le u Nik­ši­ću i Tiv­tu uvr­sti­le su uda­ralj­ke u svo­ju na­sta­vu ta­ko da je kre­nu­lo sve u do­brom prav­cu.
- Ja sam tu da po­di­je­lim svo­je zna­nje. Po­sti­ji po­ten­ci­jal i po­sto­je lju­di ko­ji že­le da ra­de taj pi­o­nir­ski po­sao. Ula­ga­nje u dje­cu je naj­bit­ni­ja stvar. Per­ku­si­je ima­ju bu­duć­nost – po­ru­čio je Sr­đan Pa­lač­ko­vić.
Tač­ku na li­je­po mu­zič­ko ve­če sta­vio je Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star iz­vo­de­ći sim­fo­nij­sku po­e­mu „Don Žu­an” Ri­har­da Štra­u­sa. S.ĆET­KO­VIĆ


Zagledani u kosmos

Za­ni­mljiv je stav Gra­fa Mur­že o sa­vre­me­noj mu­zi­ci i nje­nim auto­ri­ma. Na­da se da će ubu­du­će bi­ti jed­no­stav­ni­ja i har­mo­nič­ni­ja.
- Da­na­šnji kom­po­zi­to­ri su do­bri, ali ne mi­sle uvi­jek na pu­bli­ku. Pre­vi­še su za­gle­da­ni u ko­smos. Tre­nut­no sam ob­u­zet jed­nim ve­o­ma za­ni­mlji­vim pro­jek­tom ko­ji ra­dim u sa­rad­nji sa Mo­skov­skim vir­tu­o­zi­ma. Na mo­ju mol­bu je­dan li­tvan­ski kom­po­zi­tor ra­di aran­žman Pa­ga­ni­ni­je­vog 25. Ka­pri­ćo­za za gu­dač­ki or­ke­star. Že­li­mo da mu po­da­ri­mo no­vi ži­vot, pa ga adap­ti­ra­mo za na­še vri­je­me – ob­ja­snio je on.