Po­li­ti­ka ko­ja da­nas vla­da ni­je ni ra­di­kal­na de­sni­ca, ni neo­li­be­ral­ni ka­pi­ta­li­zam, ne­go opa­san kok­tel i jed­no­ga i dru­go­ga. Naj­pre­ci­zni­je je to mo­gu­će oka­rak­te­ri­sa­ti kao eks­trem­ni cen­tar, oci­je­nio je fi­lo­zof i mi­sli­lac Sreć­ko Hor­vat na je­di­nom pre­da­va­nju ko­je je vo­lon­ter­ski odr­žao u sklo­pu „Pja­ce od fi­lo­zo­fa”, jer ovaj seg­met Ko­to­rAr­ta ni­je do­bio no­vac, i ta­ko pru­žio dra­go­cje­nu po­dr­šku Ko­to­rAr­tu.
Hor­vat je pred pu­bli­kom ko­ja je is­pu­ni­la ste­pe­ni­šte i pla­to Pja­ce od sa­la­te pro­mi­šljao po­pla­ve na Bal­ka­nu 2014. go­di­ne, ne­dav­ne po­ža­re u Spli­tu i Cr­noj Go­ri, i po­zvao na kri­ti­ku­ju vla­sti „ko­ja ku­pu­je bor­be­ne avi­o­ne, a uni­šta­va agri­kul­tu­ru i za­pra­vo je kri­va za po­ža­re”.
- Ov­dje mo­že­te vi­dje­ti na ko­ji na­čin vla­da­ri Er­do­gan, Pu­tin, Or­ban po­la­ko, kroz kon­cept i prak­su eks­trem­nog cen­tra do­bi­ja­ju sve­op­štu vlast. Mo­že­te vi­dje­ti na ko­ji na­čin su po­ve­za­ne pri­va­ti­za­ci­je, isto­rij­ski re­vi­zi­o­ni­zam da bi se iz­bri­sa­lo sve što je po­sto­ja­lo pri­je `90-ih. Ni­je slu­čaj­no da su upra­vo biv­še ko­mu­ni­stič­ke dr­ža­ve Polj­ska i Ma­đar­ska, po­šle u smje­ru eks­trem­nog cen­tra, jer upra­vo nji­ho­vim na­ci­o­na­li­stič­kim eli­ta­ma tre­ba re­vi­zi­o­ni­zam da lak­še vla­da­li. Po­la­ko se uki­da­ju kul­tur­ne ru­bri­ke u jav­nim me­di­ji­ma, ne­za­vi­sni ča­so­pi­si ko­ji nu­de dru­ga­či­ji po­gled na svi­jet. On­da se uki­da­ju emi­si­je na te­le­vi­zi­ji - ka­že Hor­vat na­vo­de­ći pri­mjer nje­go­ve emi­si­je na HRT-u. Na­i­me, ka­ko je pod­sje­tio Hor­vat, „ni­su bi­li pre­sret­ni s tim da sam po­ku­šao do­vo­di­ti in­te­lek­tu­al­ce iz ci­je­le biv­še Ju­go­sla­vi­je, od Vla­di­mi­ra Ar­se­ni­je­vi­ća iz Sr­bi­je do Ra­da Šer­be­dži­je ko­ji se i da­lje per­ci­pi­ra kao Sr­bin u Hr­vat­skoj, a Hr­vat u Sr­bi­ji”.
On je Evrop­sku uni­ju upo­re­dio sa biv­šom Ju­go­sla­vi­jom, i is­ta­kao da da­nas u EU vla­da si­tu­a­ci­ja kao pred ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je i svoj stav pot­kri­je­pio ne­u­spje­šnom eko­no­mi­jom u Grč­koj, Polj­skoj, Ma­đar­skoj. On je na­gla­sio da ta­kva ne­u­spje­šna eko­no­mi­ja, u kom­bi­na­ci­ji sa is­to­prij­skim re­vi­zi­o­ni­zmom iza­zi­va sve vi­še ne­za­do­volj­stva, po­seb­no u Nje­mač­koj i Fran­cu­skoj, i da pro­tiv ta­kvog zla se mo­že­mo bo­ri­ti sa­mo kul­tu­rom.
- To je raz­log za­što je Pja­ca od fi­lo­zo­fa po­treb­na, raz­log za­što su i fe­sti­va­li nu­žni, za­što je nu­žno bo­ri­ti se pro­tiv kon­ce­si­ja pla­ža, pro­tiv isto­rij­skog re­vi­zi­o­ni­zma, za­što je po­treb­no pam­ti­ti i sje­ća­ti se što se do­ga­đa­lo na pla­ni­na­ma u Cr­noj Go­ri, na Su­tje­sci i Ne­re­tvi, ko­li­ko ži­vo­ta je da­to u bor­bi pro­tiv oku­pa­to­ra. Po­treb­no je shva­ti­ti da se da­nas ima­mo po­sla sa no­vom oku­pa­ci­jom, jer na­še dr­ža­ve ži­ve is­klju­či­vo od tu­ri­zma, a bri­še se in­du­stri­ja, sje­ća­nje na ono što je ne­kad po­sto­ja­lo. I dan-da­nas na ula­zu u Ko­tor po­sto­ji nat­pis „Tu­đe ne­će­mo, svo­je ne da­mo” - za­klju­čio je Sreć­ko Hor­vat, na­kon če­ga su usli­je­di­la pi­ta­nja iz pu­bli­ke.
M.D.P.

Per­fid­na cen­zu­ra
- Sve­op­šta kon­tra­re­vo­lu­ci­ja, pri­je sve­ga u Hr­vat­skoj, spro­vo­di se otvo­re­no. Ne bo­je se vi­še ni­če­ga. Sa do­la­skom Ha­san­be­go­vi­ća za mi­ni­stra kul­tu­re pre­ko no­ći su se uki­nu­la sred­stva za „Le Mond di­plo­ma­tik”, „Za­rez”, fe­sti­va­le... Slič­no kao i Pja­ca od fi­lo­zo­fa, i ak­ti­vi­stič­ki­ji fe­sti­val „Fa­liš” u Ši­be­ni­ku - fe­sti­val al­ter­na­tiv­ne lje­vi­ce, do­bio sa­mo 10 hi­lja­da ku­na (ne­što vi­še od hi­lja­du eura. Tu se vi­di per­fid­na cen­zu­ra, Do­bra vi­jest je da će se fe­sti­val, či­ji su or­ga­ni­za­to­ri od­bi­li „po­moć” bi­ti odr­žan u sep­tem­bru u Ši­be­ni­ku, gra­du iz ko­jeg je po­te­kao naj­ve­ći broj bo­ra­ca na Su­tje­sci, njih pre­ko 1.600, što po­ku­ša­va­ju ta­ko­đe da iz­bri­šu i iz sje­ća­nja – ka­zao je on.