Ovih da­na iz štam­pe je sti­gla no­va knji­ga auto­ra Slo­bo­da­na Zo­ra­na Ob­ra­do­vi­ća iz Bi­je­log Po­lja. Ka­ko ka­že Ob­ra­o­dvić, nje­gov no­vi ro­man „Na pu­tu za Dar­del” je iz­ma­šta­na pri­ča ko­ja će za­zvu­ča­ti re­al­no.
- Na mo­men­te sam ko­ri­stio nad­re­al­no i fan­ta­stič­no a ka­ko bih uči­nio pri­ču lo­gič­nom i stvar­nom. Ap­surd­no zvu­či dok se ne pro­či­ta pri­ča ko­jom sam na dru­ga­či­ji na­čin že­lio da go­vo­rim o zlu u lju­di­ma ko­je ih tje­ra ka ka­ta­kli­zmič­kim sce­na­ri­ji­ma. Ali, ko­ri­ste­ći pri­ču o zlu, ko­je je sve­pri­sut­no u raz­li­či­tim ob­li­ci­ma u stva­ri po­ten­ci­ram ono što čo­vje­ka či­ni naj­ču­de­sni­jim i naj­čud­ni­jim bi­ćem na pla­ne­ti - do­bro­ta u po­je­din­ci­ma i ge­ni­jal­nost po­je­di­na­ca ko­ji na­pra­ve is­ko­ra­ke u ime vi­še ge­ne­ra­ci­ja, a osta­li ih pra­te da­ju­ći ta­ko na­du da čo­vjek ipak ni­je sa­mo se­bič­na je­din­ka po­si­ja­na bez raz­lo­ga – ka­že Ob­ra­do­vić..
Dar­del je ne­is­crp­ni iz­vor svje­tlo­sti za­hva­lju­ju­ći mi­li­jar­da­ma pra­me­no­va od ko­jih je sa­zdan - sva­ki pra­men svje­tlo­sti je je­dan čo­vjek ili bi­će, ži­vo­ti­nja, bilj­ka. Ka­da se ro­di ži­vot na Ze­mlji upa­li se pra­men na Dar­de­lu. Pri­li­kom ga­še­nja pra­me­no­va na Dar­de­lu sva­ki od tih pra­me­no­va is­pri­ča pri­ču ču­va­ri­ma taj­ni, po­ja­šnja­va autor.
- Sve vri­je­me, u ro­ma­nu, kroz pri­če pra­me­no­va ko­je de­ko­di­ra­ju ču­va­ri taj­ni, pro­vla­če se in­di­vi­du­al­ne ljud­ske epi­zo­de ko­je kad se slo­že u ši­ro­ku sli­ku, po­seb­no na­gla­ša­va­ju tra­gič­nost rat­nih de­ša­va­nja, kao i že­lje da se vla­da dru­gim lju­di­ma bez ob­zi­ra na ci­je­nu ko­ju će svi pla­ti­ti na kra­ju. Stva­ra­nju uni­ver­zal­ne i tra­gič­ne sli­ke rat­nog be­smi­sla do­pri­no­se te in­di­vi­du­al­ne krat­ke po­ru­ke lju­di sa svih pro­sto­ra. Po­sljed­nje mi­sli: po­gi­nu­lih voj­ni­ka, ubi­je­ne dje­ce u lo­go­ri­ma, obič­nih lju­di za­te­če­nih svo­jim ne­sta­ja­njem. Ro­man pre­va­zi­la­zi poj­mo­ve ra­sa, na­ci­ja, na­ro­da, vje­ra... ili bo­lje re­ći pot­pu­no je po­sve­ćen čo­vje­ku i nje­go­voj su­šti­ni kao naj­ma­njem za­jed­nič­kom sa­dr­ža­o­cu u po­sma­tra­nju i tu­ma­če­nju lju­di u pro­sto­ru i vre­men­skom kon­ti­nu­i­te­tu. Ro­man je pri­ča o ljud­skoj su­šti­ni is­pri­ča­na dru­ga­či­je – za­klju­ču­je Ob­ra­do­vić.
Neo­bič­nost ovog ro­ma­na je i nje­go­va ko­lo­rit­na ko­ri­ca, ko­ja je na­sta­la naj­pri­je kao sli­ka, ulje na plat­nu aka­dem­skog sli­ka­ra Dra­že­na Ko­na­ta­ra ko­ju je on ura­dio na­kon či­ta­nja ru­ko­pi­sa Ob­ra­do­vi­će­vog ro­ma­na. U pi­ta­nju je vi­zu­e­li­za­ci­ja pri­če kroz iz­raz ovog bje­lo­polj­skog mla­dog sli­ka­ra.
Re­cen­zi­ju za ro­man „Na pu­tu za Dar­de” kao dez­i­lu­zi­o­ni­stič­ki apel ljud­sko­sti je ura­dio pro­fe­sor Ra­do­je Fe­mić.
Ro­man je štam­pan pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva kul­tu­re Cr­ne Go­re po Kon­kur­su za raz­voj kul­tu­re na sje­ve­ru.
M.N.