Za­slu­že­nu pa­žnju i ne­skri­ve­ne sim­pa­ti­je i di­vlje­nje na ovo­go­di­šnjem Tr­gu od ći­ri­li­ce na Be­la­vi­sti za­slu­žio je dr Go­ran Ko­mar pred­sta­vlja­ju­ći svoj no­vi rad „Sta­ri ći­ri­lič­ni na­pi­si Is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne (sa pre­gle­dom kr­sto­va)”. Ri­ječ je o do­pu­nje­nom iz­da­nju na­sta­lom na te­me­lju te­ren­skih is­tra­ži­va­nja ko­ja su za­po­če­ta 2004. go­di­ne na pod­ruč­ju Gac­ka, Ba­nja­na, Tre­bi­nja, Bi­le­će i dru­gih mje­sta Her­ce­go­vi­ne.
Go­vo­re­ći o sta­rim ći­ri­lič­nim na­pi­si­ma Is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne Ko­mar je pu­bli­ci pri­bli­žio ovo pod­ruč­je i steć­ke, pu­tem ko­jih se naj­vi­še i naj­i­skre­ni­je mo­že osje­ti­ti lje­po­ta i ne­pro­la­znost ći­ri­lič­nog pi­sma.
Ko­mar je na po­čet­ku pre­da­va­nja ci­ti­rao do­ku­ment iz 1693. go­di­ne u ko­jem Sr­bi Her­ce­go­vi­ne tra­že od mle­tač­ke vla­sti da ni­ko ne di­ra nji­ho­ve sta­ri­ne i cr­kve. – U ovoj zbir­ci do­nio sam dva­de­se­tak nat­pi­sa iz her­ceg­nov­skog kra­ja ko­ji pri­pa­da­ju 17. vi­je­ku, kao i ne­ke sta­re nat­pi­sa iz 16. vi­je­ka, pa čak i iz 15. vi­je­ka. Na­rav­no ima još do­ku­me­na­ta i njih tre­ba upor­no tra­ži­ti – ka­že Ko­mar. Po­me­nuo je da se u ga­tač­kom se­lu Pri­dvo­ri­ce, u ko­me se sa­da po­no­vo gra­di dža­mi­ja, na­la­ze sta­ri sred­njo­vje­kov­ni srp­ski spo­me­ni­ci. A, do­da­je Ko­mar, ob­no­vi­te­lji dža­mi­je od­lu­či­li su da svih 47 spo­me­ni­ka, ste­ća­ka, na ko­ji­ma su ći­ri­lič­ni na­pi­si ja­sno vi­dlji­vi iz­dvo­je iz te­me­lja dža­mi­je.
- To­kom is­tra­ži­va­nja uočio sam da su naj­pri­vlač­ni­je is­tra­ži­vač­ke de­sti­na­ci­je na­se­lja ko­ja su u tra­di­ci­ji upam­će­na kao odav­no či­sto mu­sli­man­ska. U ta­kvim se­li­ma kri­je se zna­ča­jan broj pra­vo­slav­nik spo­me­ni­ka i cr­kvi­šta i ti pro­sto­ri se ve­o­ma bo­ga­ti pra­vo­slav­nim spo­me­ni­ci­ma. Ovom pri­li­kom ne­ću da ka­žem da na­ši ze­mlja­ci islam­ske vje­ro­i­spo­vi­je­sti, od­no­sno nji­ho­vi pre­ci, ne ba­šti­ne sred­njo­vje­kov­ne steć­ke. Mo­ra­mo re­ći, to je na­ša za­jed­nič­ka ba­šti­na – ka­že Ko­mar. Ka­ko do­da­je ova­kav stav for­mi­rao je po­sje­ću­ju­ći sto­ti­ne her­ce­go­vač­kih i bo­san­skih gro­ba­lja.
- Uvje­ren sam da je po­di­za­nje ste­ća­ka, ko­ji su autoh­to­ni pro­iz­vod bal­kan­skog tla pro­is­ho­de­ći iz grob­ne go­mi­le, sna­žno i od­lu­ču­ju­će po­tak­nu­ti ko­sov­skom bal­kan­skom tra­ge­di­jom. Pri to­me Ko­so­vo 1389. go­di­ne uze­to je kao sim­bol do­ži­vlja­ja i pro­jek­ci­je za­vr­šet­ka svi­je­ta ko­ji je oli­ča­va­la Vi­zan­ti­ja, a ko­ji je za­po­čet ni­zom ka­ta­stro­fa - od us­po­sta­vlja­nja La­tin­skog car­stva u osvit 13. vi­je­ka, pa na­da­lje, pre­ko Ma­rič­ke i Ko­sov­ske bit­ke i ni­za tra­gič­nih po­ra­za (pad Ca­ri­gra­da 1453) ko­je su za re­zul­tat ima­le ga­še­nje sa­mo­stal­nih pra­vo­slav­nih dr­ža­va, pa i dr­ža­ve Ne­ma­nji­ća, ko­ji su bi­li na­sta­vlja­či ide­je is­toč­no­ro­mej­skog dr­žav­no-cr­kve­nog pro­gra­ma – ka­že Ko­mar. Za­to, po nje­mu, pra­vo­slav­ni na Bal­ka­nu pra­ve steć­ke ka­ko bi sa­ču­va­li iden­ti­te­ski obra­zac ba­rem u za­grob­nom pro­sto­ru. „Ova­kav po­gled ot­krio mi je mo­gu­ći ključ za tu­ma­če­nje broj­nih ka­rak­te­ri­stič­nih sli­ka-iko­no­gra­fi­je ste­ća­ka, na­ro­či­to nji­ho­ve pre­di­men­zi­o­ni­ra­no­sti”, do­da­je Ko­mar.Z. Š