Da­ni Ma­ti­ce srp­ske po­če­li su pre­kju­če u Knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri, u Pod­go­ri­ci, pre­da­va­njem prof. dr Je­li­ce Sto­ja­no­vić ,,Vuk Ste­fa­no­vić Ka­ra­džić u svom i na­šem vre­me­nu”.
- Vuk Ka­ra­džić je ve­o­ma za­du­žio srp­ski rod, za­du­žio ga je i da­nas i za vi­jek vje­ko­va, ta­ko da će se o Vu­ku uvi­jek pri­ča­ti i nje­go­va po­bje­da će, si­gur­no je, bi­va­ti sve ve­ća i ve­ća. Da­nas se po­no­vo ja­vlja­ju raz­li­či­ta raz­mi­šlja­nja i vi­đe­nja u ve­zi sa Vu­ko­vom re­for­mom, kao u ono vri­je­me ka­da je i vr­še­na. Če­sto se ka­že da je pro­tiv Vu­ko­ve re­for­me bi­la cr­kva i to se ne­ka­ko po­čel­ko uop­šta­va­ti. Me­đu­tim, ni­je ta­ko. On je imao pro­tiv­ni­ke iz od­re­đe­nih cr­kve­nih kru­go­va, a i gdje će ve­ća po­tvr­da da pro­tiv Vu­ko­ve re­for­me ni­je bi­la srp­ska cr­kva ne­go ta što je Nje­goš ta­ko du­bo­ko sa­ra­đi­vao sa Vu­kom – po­ja­sni­la je na pre­da­va­nju Je­li­ca Sto­ja­no­vić. Ona je do­da­la da na­rod­no stva­ra­la­štvo ko­je je Vuk sa­brao i ob­ja­vio spa­da u svjet­ske vr­ho­ve po umjet­nič­koj vri­jed­no­sti.
- Vu­ko­vo dje­lo je pre­vo­đe­no na mno­ge evrop­ske je­zi­ke, iza­zva­lo in­te­re­so­va­nje i odu­še­vlje­nje ve­li­ka­na onog vre­me­na, me­đu ko­ji­ma i jed­nog Ge­tea, a ći­ri­li­ca i srp­ski je­zik sa pra­vo­pi­snim rje­še­nji­ma po mi­šlje­nju mno­gih, oci­je­nje­ni naj­ljep­šim i naj­sa­vr­še­ni­jim. Vuk je svo­jim ra­dom obra­tio pa­žnju naj­ve­ćih umo­va on­da­šnje Evro­pe na srp­ski rod, nje­go­vo du­hov­no, je­zič­ko i umjet­nič­ko bla­go. Bra­ća Grim, za­di­vlje­ni srp­skom na­rod­nom po­e­zi­jom, na­u­či­li su srp­ski je­zik od svog pri­ja­te­lja Vu­ka Ste­fa­no­vi­ća Ka­ra­dži­ća, po­tom i pre­vo­di­li srp­sku na­rod­nu po­e­zi­ju i pri­po­vi­jet­ke i ta­ko ih pred­sta­vi­li nje­mač­koj i svjet­skoj či­ta­lač­koj pu­bli­ci – po­ja­sni­la je Sto­ja­no­vić. Ona je do­da­la da je Ja­kob Grim bio im­pre­si­o­ni­ran lje­po­tom srp­skih na­rod­nih pje­sa­ma.
- Srp­ske pje­sme se u to vri­je­me či­ta­ju na ve­čer­njim sje­dalj­ka­ma u sa­lo­ni­ma Ber­li­na i Post­da­ma, gdje se su­sre­ću i uče­stvu­ju naj­zna­čaj­ni­je lič­no­sti Nje­mač­ke to­ga vre­me­na. Na jed­noj knji­žev­noj ve­če­ri u Ber­li­nu, po po­vrat­ku iz di­plo­mat­ske mi­si­je u Be­ču, gdje je pred­sta­vljao Pru­sku i gdje je upo­znao Vu­ka Ka­ra­dži­ća, Ja­kob Grim je či­tao srp­ske na­rod­ne pje­sme pred ko­le­ga­ma li­te­ra­ti­ma i lin­gvi­sti­ma – po­ja­sni­la je Sto­ja­no­vić. Ona je do­da­la i da je Grim uspio da za srp­ske na­rod­ne pje­sme, i uop­šte za Ka­ra­dži­ćev rad za­in­te­re­su­je i sa­mog Ge­tea, na či­ji je pod­sti­caj srp­ska na­rod­na po­e­zi­ja pre­ve­de­na na ne­ko­li­ko je­zi­ka. Ta­ko­đe, Sto­ja­no­vić se de­talj­no osvr­nu­la na sa­mu re­for­mu, ali i vri­je­me i isto­rij­ske pri­li­ke ko­je su uti­ca­le da se ona spro­ve­de. Sto­ja­no­vić is­ti­če da su isto­rij­ske pri­li­ke, kao i ha­os u je­zi­ku na­me­ta­le po­tre­bu za re­for­mom.
-Vuk je je­zik ko­ji je re­for­mi­sao na­zi­vao je­di­no srp­skim, ni­ka­da srp­sko­hr­vat­skim ni­ti bi­lo ko­jim dru­gim ime­nom za Sr­be tri za­ko­na. I svi ko­ri­ste nje­go­ve bla­go­da­ti po­ku­ša­va­ju­ći da je po­dvo­je i odvo­je od te­me­lja na ko­ji­ma je sa­gra­dio Vuk Ste­fa­no­vić Ka­ra­džić – za­klju­či­la je Sto­ja­no­vić pre­da­va­nje.A.Ć.


Program traje do 13. novembra

U za­bav­nom di­je­lu pro­gra­ma uče­stvo­vao je gu­slar Ste­van Vu­ja­čić, a mo­de­ra­tor pro­gra­ma bi­la je Bo­ja­na Pe­jo­vić.
-Na Skup­šti­ni Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri, odr­ža­noj u mar­tu ove go­di­ne, jed­no­gla­sno je usvo­jen pred­log da Dan Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri bu­de 13. no­vem­bar, dan ro­đe­nja Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, pr­vog čla­na Ma­ti­ce srp­ske sa pro­sto­ra da­na­šnje Cr­ne Go­re. U ci­lju obi­lje­ža­va­nja tog da­tu­ma, ali i pro­sla­ve 170 go­di­na od po­bje­de Vu­ko­ve re­for­me, u pe­ri­o­du od 12. ok­to­bra do 13. no­vem­bra bi­će upri­li­če­no vi­še na­uč­nih i kul­tur­no-umjet­nič­kih pro­gra­ma, pre­vas­hod­no po­sve­će­nih Vu­ku Ka­ra­dži­ću, Pe­tru II Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu, Bran­ku Ra­di­če­vi­ću i Đu­ru Da­ni­či­ću, ko­ji su svo­jim dje­li­ma 1847. go­di­nu ute­mlji­li kao jed­nu od naj­va­žni­jih u na­šem na­uč­nom, kul­tur­nom i na­ci­o­nal­nom bi­ću – ka­za­la je Pe­jo­vić.