Od­lu­ka ži­ri­ja da „Nje­go­še­vu na­gra­du” do­di­je­li ro­ma­nu „Čo­vjek bez li­ca” Mi­o­dra­ga Po­po­vi­ća, na­i­šla je na jav­nu osu­du. U pi­smi­ma do­sta­vlje­nim re­dak­ci­ji na­vo­di se i da su po­je­di­ni čla­no­vi od njih se­dam knji­žev­ni­ka: pred­sjed­nik Bo­go­mil Đu­zel (Ma­ke­do­ni­ja), i čla­no­vi Ivan Lo­vre­no­vić (Bo­sna i Her­ce­go­vi­na), Ru­san­ka Lja­po­va (Bu­gar­ska), Du­šan Ša­ro­tar (Slo­ve­ni­ja), Jo­vi­ca Aćin (Sr­bi­ja), Mi­ljen­ko Jer­go­vić (Hr­vat­ska) i Vlat­ko Si­mu­no­vić (Cr­na Go­ra), po­slov­no po­ve­za­ni sa la­u­re­tom Po­po­vi­ćem, ko­ji je osni­vač i ured­nik iz­da­vač­ke ku­će Otvo­re­ni kul­tur­ni fo­rum i ča­so­pi­sa „Ars”.
U pi­smu do­sta­vlje­nom „Da­nu” sa imejl adre­se riznica@gmail.com, na­vo­di se da na­slov na­gra­đe­nog ro­ma­na ni­je ori­gi­na­lan. Iste po­dat­ke je na svom Fej­sbuk pro­fi­lu ob­ja­vio pu­bli­ci­sta Jo­van Mar­kuš. Na­i­me, Mar­kus Volf je 2004. go­di­ne ob­ja­vio dje­lo „Čo­vek bez li­ca” (ISBN: 953-212-213-3 Iz­da­vač: Zlat­ni mar­ke­ting, Za­greb, go­di­na: 2004). Ri­ječ je o auto­ru ko­ji je de­ce­ni­ja­ma bio po­znat sa­mo kao „čo­vjek bez li­ca”, jer ni­jed­noj za­pad­noj taj­noj slu­žbi ni­je uspje­lo da ga fo­to­gra­fi­še i ot­kri­je nje­gov iden­ti­tet.
„Mar­kus Volf, uspje­šni li­der oba­ve­štaj­ne slu­žbe DDR-a, iz­no­si u ovoj knji­zi pr­vi put svo­ju lič­nu pr­ču. U go­di­na­ma po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta - u eri hla­nog ra­ta - iz­gra­dio je jed­nu od naj­bo­ljih taj­nih slu­žbi u is­toč­noj Evro­pi, slu­žbu ko­ja je ima­la svo­je lju­de na ključ­nim po­lo­ža­ji­ma u vla­di Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Nje­mač­ke i NA­TO-u. Afe­ra s nje­go­vim špi­ju­nom Gin­te­rom Gu­il­la­me­om 1973. bi­la je pre­sud­na za pad nje­mač­kog kan­ce­la­ra Vi­li­ja Bran­ta. Ru­še­njem Ber­lin­skog zi­da i uru­ša­va­njem so­ci­ja­li­stič­kog si­ste­ma u Evro­pi 1989. go­di­ne Vol­fo­va oba­vje­štaj­na slu­žba ne­sta­je sa sce­ne za­jed­no sa dr­ža­vom ko­joj je slu­ži­la. Volf pi­še otvo­re­no o svim va­žnim do­ga­đa­ji­ma, o svo­jim us­pje­si­ma, ali i po­ra­zi­ma, o sja­ju i bi­je­di špi­jun­skog po­sla” – na­vo­di se u pi­smu.
Pred­sjed­nik NVO Ku­ća umjet­no­sti Žar­ko Dra­gi­će­vić uka­zu­je na po­slov­ne kon­tak­te čla­no­va ži­ri­ja i Otvo­re­nog kul­tur­nog fo­ru­ma (OKF), a na­vo­di, „sa­mo ne­ke frag­men­te iz ne­bro­je­nog mno­štva dje­la ili po­slov­ne sa­rad­nje do­bit­ni­ka knji­žev­ne na­gra­de Mi­lo­ra­da Po­po­vi­ća i čla­no­va ži­ri­ja či­ja po­za­di­na je obe­smi­sli­la i svr­hu i kva­li­tet na­gra­de: Mi­ljen­ko Jer­go­vić – „Ne­ze­malj­ski iz­raz nje­go­vih ru­ku” na po­sta­vio OKF 13.9.2016; Ivan Lo­vre­no­vić – „An­dri­ćev­stvo“, tur­ko­fi­li­ja, tur­ko­fo­bi­ja po­sta­vio OKF 24.1.2017; Bo­go­mil Đu­zel – „Ostr­vo na kop­nu” po­sta­vio OKF 8.2.2015.” – uka­zu­je, iz­me­đu osta­log, Dra­gi­će­vić.
Ta­ko­đe, De­mo­krat­ska na­rod­na par­ti­ja naj­o­štri­je osu­đu­je od­lu­ku ži­ri­ja, ocje­nju­ju­ći je spi­no­va­njem i još jed­nom re­žim­skom na­mje­štalj­kom u kul­tu­ri.
– Kul­tu­ra je kao i u dru­gim po­ro­blje­nim ze­mlja­ma žr­tva i po­li­gon za za­ku­li­sne rad­nje, mon­ti­ra­ne pro­ce­se i izlo­bi­ra­na vi­so­ka pri­zna­nja. U vre­me­nu kad vr­ši naj­o­štri­ji pro­gon in­te­lek­tu­a­la­ca fin­gi­ra­ju­ći dr­žav­ne uda­re, ak­tu­el­ni re­žim je na isti na­čin is­fa­bri­ko­vao i do­dje­lji­va­nje vi­so­ke „Nje­go­še­ve na­gra­de” Mi­lo­ra­du Po­po­vi­ću. A na­ša jav­nost zna da su nje­go­vi naj­vi­ši knji­žev­ni do­me­ti bi­li i osta­li bez­re­zer­vno plju­va­nje po­zi­tiv­nih ini­ci­ja­ti­va i in­te­lek­tu­a­la­ca iz re­do­va opo­zi­ci­je. Sad je ra­čun pre­bi­jen. Po­po­vić je, kao re­žim­ski ta­ster-pi­sac po na­rudž­bi­ni, i kri­ti­čar sve­ga što ni­je po vo­lji Đu­ka­no­vi­ća, za­uz­vrat do­bio „Tri­na­e­sto­jul­sku na­gra­du”, bez ika­kvog li­te­rar­nog po­kri­ća, a sad pod istim uslo­vi­ma čak i „Nje­go­še­vu”, što je kul­tur­ni skan­dal bez pre­se­da­na to­kom svih pro­te­klih de­ce­ni­ja u cr­no­gor­skoj kul­tu­ri. Po­po­vić je na­pi­sao svoj do­sad­ni ro­man na oko če­ti­ri sto­ti­ne stra­ni­ca, pa bi či­ta­o­cu, ko­ji čak i pro­či­ta tu knji­gu do kra­ja, tre­ba­lo do­di­je­li­ti obe­šte­će­nje za du­šev­ne bo­li u či­ta­nju ro­ma­na o sve­mu i ni­če­mu – na­vo­di se u re­a­go­va­nju DNP-a.
Da far­sa bu­de ve­ća – sma­tra­ju u ovoj par­ti­ji – umje­sto da se Po­po­vić po sva­kom osno­vu kri­ti­ku­je što je re­žim za nje­ga izlo­bi­rao vi­so­ko pri­zna­nje ko­je no­si Nje­go­še­vo ime, i što je na­pra­vljen naj­ru­žni­ji po­ku­šaj iz­vr­ga­va­nja ru­glu Nje­go­še­vog li­ka i dje­la, gra­do­na­čel­nik Ce­ti­nja se ne ustru­ča­va da Po­po­vi­ća po­re­di upra­vo sa slav­nim do­bit­ni­ci­ma Nje­go­še­ve na­gra­de: La­li­ćem, Kr­le­žom, Pe­ki­ćem i dru­gi­ma.
– A Po­po­vić po­red njih ni u snu ne mo­že ni sta­ti ni op­sta­ti. Ako je, kao što i je­ste, sve ovo iz­re­ži­ra­no u ku­hi­nji DPS-a, ipak je pre­vi­še i za ma­lu Cr­nu Go­ru, u ko­joj mo­že što ni­gdje dru­gdje ne mo­že, pa i da se vi­so­ka knji­žev­na od­lič­ja do­dje­lju­ju po ne­knji­žev­nom, to jest, prin­ci­pu par­tij­ske bes­po­go­vor­ne lo­jal­no­sti i ser­vil­no­sti – za­klju­ču­ju iz DNP-a.V.S.


Oba „Čo­vje­ka” štam­pa­na u Za­gre­bu

Sje­ća­nja Mar­ku­sa Vol­fa u nje­go­vom „Čo­vje­ku bez li­ca” su uz­bu­dljiv pri­kaz su­ko­ba i kon­tro­ve­r­zi u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma u 20. vi­je­ku iz per­spek­ti­ve jed­nog od nji­ho­vih naj­va­žni­jih pro­ta­go­ni­sta.
– Knji­ga je uvjer­lji­vo svje­do­čan­stvo jed­nog vre­me­na, ali i dje­lo ko­je pri­pa­da kla­si­ci­ma špi­jun­ske i po­li­tič­ke li­te­ra­tu­re. Za „Čo­vje­ka bez li­ca ” Mi­lo­ra­da Po­po­vi­ća (Iz­da­vač: Frak­tu­ra, Za­greb, OKF, Ce­ti­nje, 2016.), na­vo­di se da je epo­pe­ja o lju­di­ma za ko­je zna­mo da su tu oko nas, ali o ko­ji­ma ne zna­mo ni­šta, osim da o nji­ma i nji­ho­vim pro­cje­na­ma za­vi­se vla­da­ri i sud­bi­ne na­ro­da. U ši­ro­kom za­ma­hu od cr­no­go­r­ske vla­de u emi­gra­ci­ji u Ita­li­ji na­kon Pr­vog svjet­skog ra­ta do na­ših da­na Mi­lo­rad Po­po­vić ocr­tao je isto­ri­ju pre­va­ra i pre­vra­ta, vje­re i ne­vje­re, lič­nih tra­ge­di­ja, ve­li­kih he­roj­sta­va i još ve­ćih iz­da­ja...–na­vo­di se u pi­smu po­sla­tom sa adre­se ri­zni­ca@g­mail.com.


Bez utje­he

– Po­po­vić je čak i pla­gi­ja­tor u dvi­je tre­ći­ne na­slo­va ro­ma­na. Naš pri­zna­ti pi­sac Bu­di­mir Du­bak je 1988. go­di­ne u Be­o­gra­du ob­ja­vio ro­man „Čo­vjek bez utje­he”, a Po­po­vić sa­mo za­mi­je­nio tre­ću ri­ječ, i ob­ja­vio ro­man „Čo­vjek bez li­ca”. Ori­gi­nal­no, ne­go što – na­vo­de iz DNP-a.