Spa­sov­dan sla­va Udru­že­nja pče­la­ra Pod­go­ri­ca ju­če je sa­bra­la sto­ti­njak pro­iz­vo­đa­ča me­da iz ci­je­le Cr­ne Go­re u ma­na­sti­ru Će­li­ja Pi­per­ska gdje je osve­štan slav­ski ko­lač. Do­ma­ćin sla­ve, pče­lar Bran­ko Džan­kić or­ga­ni­zo­vao je ju­tar­nji do­ru­čak za sve go­ste i omo­gu­ćio da se pče­la­ri iz raz­li­či­tih kra­je­va Cr­ne Go­re upo­zna­ju i raz­mje­ne is­ku­stva. Da oku­plja­nje ne bu­de sa­mo sla­vlje i dru­že­nje Mir­ko Šće­pa­no­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja pče­la­ra Pod­go­ri­ce, is­ti­če da su za go­ste or­ga­ni­zo­va­li struč­no pre­da­va­nje osmi­šlje­no u for­mi raz­mje­ne is­ku­sta­va i rje­ša­va­nje svih ne­do­u­mi­ca ko­je pče­la­ri ima­ju, a ti­ču se bo­le­sti i na­či­na li­je­če­nja pče­la.
- Ka­da smo pri­je se­dam go­di­na or­ga­ni­zo­va­li dru­štvo, pro­sla­ve su kre­nu­le po mje­snim cen­tri­ma i to baš iz Pi­pe­ra. Cilj obi­lje­ža­va­nja na­še sla­ve je da se pri­bli­ži­mo pče­la­ri­ma i da oku­pi­mo na jed­nom mje­stu ne sa­mo do­bre pče­la­re, već i do­bre do­ma­ći­ne, po­zna­te pri­vred­ni­ke, ugo­sti­mo lju­de iz na­še bran­še... i ta­ko sla­vu uči­ni­mo vi­še­stru­ko ko­ri­snom. Na­sto­ji­mo da ova­kvi sku­po­vi bu­du i edu­ka­tiv­ni, da pče­la­ri zna­ju da tre­ba što vi­še da bu­du in­for­mi­sa­ni, oba­vi­je­šte­ni i upo­zna­ti sa tre­nut­nom i ina­če si­tu­a­ci­jom u do­me­nu pče­lar­stva, ne sa­mo kod nas već i u re­gi­o­nu. Da­na­šnje pre­da­va­nje odr­ža­će pro­fe­sor dok­tor ve­te­ri­nar­ske me­di­ci­ne, Dra­gan Ćir­ko­vić ko­ji će pče­la­ri­ma go­vo­ri­ti o pro­ble­mu ko­ji je u po­sled­nje vri­je­me sve pri­mjet­ni­ji- o ve­li­kim gu­bi­ci­ma pče­li­njih dru­šta­va - po­ru­čio je Šće­pa­no­vić.
Spe­ci­ja­li­sta za bo­le­sti pče­la i pče­li­njih le­gla Dra­gan Ćir­ko­vić uka­zao je na sve pri­sut­ni­ju bo­lest „si si di” i „va­roa de­struk­tor” ko­ja je već tri de­ce­ni­je de­set­ku­je pče­le.
-Na da­ni­ma me­da u Be­ra­na­ma Mir­ko Šće­pa­no­vić mi je po­me­nuo pro­blem o sve ve­ćem ugi­nu­ću pče­li­njih dru­šta­va i do­šli smo na ide­ju da or­ga­ni­zu­je­mo su­sret pče­la­ra gdje bi se vi­dje­li i pre­do­či­li mo­gu­ći uzro­ci tog fe­no­me­na. Na­i­me, u Evro­pi su za­bi­lje­že­na zim­ska ugi­nu­ća od tri ipo do 33,6 od­sto, a po mom mi­šlje­nju do pet od­sto se mo­gu sma­tra­ti nor­mal­nim gu­bi­ci­ma. Sve pre­ko to­ga mo­ra nas na­tje­ra­ti da se za­pi­ta­mo šta su uzro­ci te po­ja­ve. U pče­lar­skoj li­te­ra­tu­ri se sve vi­še pri­ča o „si si di­ju” bo­le­sti ne­sta­ja­nja pče­li­njih dru­šta­va. Šta je uzrok to­me ne mo­že­mo tač­no re­ći ni­ti či­me se li­je­či, ali su nam simp­to­mi po­zna­ti, ne­ma­mo pče­le u ko­šni­ci, a ne na­la­zi­mo ih ni mr­tve u ko­šni­ci ili is­pred nje, mo­že se na­ći ma­ti­ca sa ne­što ma­lo pče­la, plus se gra­bež ni­kad ne ja­vi od­mah već uvi­jek sa za­ka­šnje­njem. Za­pra­vo, ta gu­sje­ni­ca vo­šta­nog lep­ti­ra na­pa­da sa­će sa za­ka­šnje­njem a vi­di­mo da su ko­šni­ce pu­ne me­da i to nas zbu­nju­je. Mo­gu­ći uzroč­ni­ci su pre­vi­še he­mi­za­ci­je, glo­bal­ni kli­mat­ski po­re­me­ća­ji... što na­u­ka tre­ba tek da utvr­di - ka­že Ćir­ko­vić.S.R.


Okre­ni­te ko­šni­ce sun­cu

On je na­veo i pri­mjer iz Ko­vin gdje su ima­li slu­čaj od­no­sno da je ugi­nu­lo 400 pče­li­njih dru­šta­va.
- Lič­no mi­slim da dok ne po­gle­da­mo sva­ku ko­šni­cu i sva­ki pče­li­njak po­je­di­nač­no, ne mo­že­mo sa si­gur­no­šću utvr­di­ti zbog če­ga je do­šlo do ugi­nu­ća. Naj­ve­ću gre­šku pre­ma mo­jim pro­cje­na­ma i is­ku­stvi­ma, pra­ve sa­mi pče­la­ri. Naj­pri­je pri iz­bo­ru hra­ne za pče­le, kao i na­či­ni­ma i pre­pa­ra­ti­ma ko­je pče­la­ri ko­ri­ste za li­je­če­nje pče­la. Već tri de­ce­ni­je bo­lest „va­roa de­struk­tor”, ko­ja je ta­kva da ubo­dom u ti­je­lo pče­le, uno­si od­re­đe­ne bak­te­ri­je, vi­ru­se ko­ji ka­sni­je uti­ču na zdrav­stve­no sta­nje pče­le od­no­sno ci­je­le pče­li­nje za­jed­ni­ce. Gu­be pam­će­nje, od­le­te pa ne umi­ju da se vra­te u ko­šni­ce i ugi­nu, naj­če­šće i od gla­di. To tre­ba spri­je­či­ti pra­vil­nim li­je­če­njem, a naj­jed­no­stav­ni­ji sa­vjet je da se ko­šni­ce okre­nu sun­cu - sa­vje­tu­je Ćir­ko­vić.