Is­tra­ži­va­nja ko­ja su ura­đe­na za po­tre­be De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je po­vo­dom de­se­to­go­di­šnji­ce od re­fe­ren­du­ma po­ka­za­la su pad po­dr­ške ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re u od­no­su na re­zul­tat gla­sa­nja 2006. go­di­ne. To je u raz­go­vo­ru za „Dan” sa­op­štio li­der DNP-a Mi­lan Kne­že­vić. Ka­ko je is­ta­kao, De­mo­krat­ska na­rod­na par­ti­ja, kao ozbi­ljan po­li­tič­ki su­bjekt, u kon­ti­nu­i­te­tu ra­di is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja oko naj­o­zbilj­ni­jih dru­štve­no-po­li­tič­kih pi­ta­nja.
Za po­tre­be DNP-a u po­sled­njih mje­sec i po da­na dvi­je re­le­vant­ne agen­ci­je su na pi­ta­nje „Ka­da bi se na­red­ne ne­dje­lje po­no­vo odr­žao re­fe­ren­dum o sa­mo­stal­no­sti Cr­ne Go­re da li bi­ste gla­sa­li za ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru” do­bi­le sle­de­će od­go­vo­re. Po pr­vom is­tra­ži­va­nju 50,3 od­sto ga­đa­na gla­sa­lo bi za ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru, dok bi 30,9 od­sto gra­đa­na gla­sa­lo za za­jed­nič­ku dr­ža­vu. Po tom is­tra­ži­va­nju 9,1 od­sto ne zna ka­ko bi se iz­ja­sni­lo, a 9,7 ne bi uop­šte gla­sa­lo. Po dru­gom is­tra­ži­va­nju 51,5 od­sto gra­đa­na bi gla­sa­lo za ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru, dok bi se 31,3 od­sto iz­ja­sni­lo za za­jed­nič­ku dr­ža­vu. Re­zul­tat tog is­tra­ži­va­nja je po­ka­zao da 9,5 gra­đa­na ne zna ka­ko bi se iz­ja­sni­lo, a 7,8 pro­ce­na­ta ne bi uop­šte gla­sa­lo – is­ta­kao je Kne­že­vić.
Vje­ru­je da ovi po­da­ci do­bi­je­ni u su­sret de­se­to­go­di­šnji­ci re­fe­ren­du­ma naj­bo­lje go­vo­re ko­li­ko je Cr­na Go­ra po­di­je­lje­no dru­štvo. Ka­ko na­vo­di, to je uosta­lom i sam pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić ne­dav­no kon­sta­to­vao slu­že­ći se me­ta­fo­rom o dvi­je raz­dvo­je­ne oba­le, gdje se na jed­noj na­la­zi 60, a na dru­goj 40 od­sto gra­đa­na.
– Ovi re­zul­ta­ti ko­je DNP pr­vi put ob­ja­vlju­je u stva­ri de­man­tu­ju pre­mi­je­ra, jer se na jed­noj oba­li oči­gled­no na­la­zi 50, a na dru­goj 40 od­sto gra­đa­na, ko­ji iz­gle­da ne­ma­ju ni­ka­kvu že­lju da pli­va­ju jed­ni ka dru­gi­ma, a mo­sta ni u na­ja­vi. Za­to i ne ču­di or­ke­stri­ra­na re­žim­ska hi­ste­ri­ja na­kon za­jed­nič­ke kon­fe­ren­ci­je DNP-a i No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je, na ko­joj smo na­ja­vi­li ne­ko­li­ko ak­tiv­no­sti ko­ji­ma će­mo obi­lje­ži­ti de­se­to­go­di­šnji­cu bru­tal­ne re­fe­ren­dum­ske kra­đe. Na­rav­no, ova na­ja­va je na­mjer­no in­ter­pre­ti­ra­na kao naš po­ku­šaj ob­na­vlja­nja za­jed­nič­ke dr­ža­ve sa Sr­bi­jom, što pred­sta­vlja po­želj­nu kon­struk­ci­ju u tre­nut­ku kad se osta­tak opo­zi­ci­je „po­u­bi­ja” iz­me­đu se­be da uđe u ko­a­li­ci­ju sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem – ka­že pred­sjed­nik DNP-a.
Ima­ju­ći ove po­dat­ke o re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja u vi­du, on po­na­vlja da je sma­trao ljud­skom oba­ve­zom da pod­sje­ti na po­kra­de­ni re­fe­ren­dum, ali i da oda pri­zna­nje za 185.000 gra­đa­na ko­ji su 21. ma­ja 2006. go­di­ne gla­sa­li za za­jed­nič­ku dr­ža­vu sa Sr­bi­jom.
– Ni­je valj­da Mi­lo Đu­ka­no­vić sa svo­jim po­li­tič­ko-me­dij­sko-NVO sa­te­li­ti­ma oče­ki­vao da mu se pri­dru­ži­mo u od­bo­ru za pro­sla­vu re­fe­ren­dum­ske kra­đe, i još za­tra­ži­mo opro­štaj što je stva­ra­ju­ći pri­vat­nu dr­ža­vu od nas na­pra­vio gra­đa­ne dru­gog re­da. I po­što mu je ma­lo „re­fe­ren­dum­skih” te­ko­vi­na, Đu­ka­no­vić je iz­gle­da bio od­lu­čio i da nam us­kra­ti pra­vo na sje­ća­nje. A ka­ko ve­o­ma do­bro zna da nas ne mo­že di­sci­pli­no­va­ti ni­ka­kvim me­to­da­ma, on­da i zna da će­mo obi­lje­ži­ti sje­ća­nje na po­kra­de­ni re­fe­ren­dum, i da dok bu­de jed­nog pri­mjer­ka „Bi­je­le knji­ge”, Mi­lo Đu­ka­no­vić ne mo­že bi­ti spo­ko­jan-na­gla­ša­va Kne­že­vić.
V.R.

Nas bi da lin­ču­ju, a dr­ža­vu ne bi bra­ni­li
Li­der DNP-a Mi­lan Kne­že­vić ka­zao je da „pre­ma oni­ma ko­ji su se na­kon na­še na­ja­ve obi­lje­ža­va­nja re­fe­ren­dum­ske kra­đe upla­ši­li za cr­no­gor­sku ne­za­vi­snost, po­zi­va­ju­ći na naš ljud­ski i po­li­tič­ki linč, isto­vre­me­no osje­ća ža­lje­nje i ga­đe­nje”.
– Po­seb­no pre­ma jed­nom di­je­lu tzv. kva­zi­in­te­lek­tu­al­no-pa­ra­zit­skog mu­lja, či­ju su pre­ci 12. ju­la 1941. go­di­ne lju­bi­li u ru­ku Pir­ci­ja Bi­ro­li­ja, li­žu­ći kon­zer­ve po­kva­re­nih ma­ka­ro­na i skan­di­ra­ju­ći do be­svi­je­sti „E vi­va Du­če”. Za to vri­je­me nji­ho­vog li­ži­sa­han­stva mo­ji dje­do­vi su gi­nu­li za slo­bo­du Cr­ne Go­re i svih oku­pi­ra­nih ju­go­slo­ven­skih na­ro­da. I upra­vo zbog po­što­va­nja i sje­ća­nja na tri spo­me­ni­ce u mo­joj ku­ći, ne že­lim da pr­ljam svo­ju po­ro­dič­nu isto­ri­ju kroz re­žim­ska ko­ri­ta pla­će­nih le­le­ka­ča za sud­bi­nom Cr­ne Go­re. Ta­ko­đe, vr­lo do­bro znam ko bi sju­tra u slu­ča­ju stvar­ne ugro­že­no­sti Cr­ne Go­re bio u pr­vim bor­be­nim re­do­vi­ma, a oni to si­gur­no ni­su. Za­to ih i osta­vljam da se va­lja­ju u bla­tu sop­stve­ne ne­mo­ći, mr­žnje i ku­ka­vič­lu­ka, ali i da pa­ze da se ne uda­ve – ka­zao je on.