In­sti­tut al­ter­na­ti­va, Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje, Cen­tar za raz­voj ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja i Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra po­zva­li su ju­če Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va da ne is­tra­ja­va u na­mje­ri da iz­mje­na­ma za­ko­na za­bra­ni or­ga­ni­zo­va­nje jav­nih oku­plja­nja na sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma jer je to pro­tiv­no Usta­vu i me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma. Ka­ko su is­ta­kli, iako se MUP u na­ja­vlji­va­nju iz­mje­na po­zi­va na pre­su­du Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va u slu­ča­ju Ku­dre­vi­či­us pro­tiv Li­tva­ni­je, upo­zo­ra­va­ju da ta pre­su­da ne oprav­da­va uvo­đe­nje za­bra­ne oku­plja­nja na sa­o­bra­ćaj­ni­ci is­pred Skup­šti­ne Cr­ne Go­re.
– U po­me­nu­tom slu­ča­ju, Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va ni­je po­dr­žao or­ga­ni­za­to­re oku­plja­nja, ko­ji su dva da­na dr­ža­li u blo­ka­di tri glav­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce u dr­ža­vi, jer ta­kvo oku­plja­nje ni­je bi­lo do­zvo­lje­no od nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na i iza­zva­lo je ne­sra­zmjer­nu ma­te­ri­jal­nu šte­tu, ko­ja je do­ku­men­to­va­na. U tom slu­ča­ju je za­klju­če­no da de­mon­stra­ci­je ni­su bi­le ne­po­sred­no usmje­re­ne na ak­tiv­nost pro­tiv ko­je se pro­te­sto­va­lo, već je cilj bio da se blo­ki­ra­ju dru­ge ak­tiv­no­sti (auto­pu­te­vi) bez ne­po­sred­ne ve­ze sa objek­tom pro­te­sta. Dru­gim rje­či­ma, Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va je utvr­dio da je u kon­kret­nom slu­ča­ju op­šta blo­ka­da sa­o­bra­ća­ja or­ga­ni­zo­va­na sa na­mje­rom ome­ta­nja ak­tiv­no­sti dru­gih i da ta­kvo po­na­ša­nje ne uži­va za­šti­tu po čla­nu 11 kon­ven­ci­je – ka­že se sa­op­šte­nju ko­je su pot­pi­sa­li Ste­vo Muk, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra IA, Da­li­bor­ka Ulja­re­vić, iz­vr­šna di­rek­tor­ka CGO-a, Va­nja Ća­lo­vić Mar­ko­vić,iz­vr­šna di­rek­tor­ka MANS-a i Ana No­va­ko­vić, iz­vr­šna di­rek­tor­ka CRN­VO.
Ka­ko na­po­mi­nju, Evrop­ski sud je na­gla­sio da sva­ko oku­plja­nje na jav­nom mje­stu mo­že do­ve­sti do ome­ta­nja sa­o­bra­ća­ja i da ta či­nje­ni­ca sa­ma po se­bi ne oprav­da­va ogra­ni­če­nje slo­bo­de mir­nog oku­plja­nja i da jav­ne vla­sti mo­ra­ju da po­ka­žu iz­vje­snu do­zu to­le­ran­ci­je.
– U Cr­noj Go­ri su jav­na oku­plja­nja pred Skup­šti­nom, kao objek­tom pro­te­sta, ured­no na­ja­vlji­va­na Upra­vi po­li­ci­je, bi­la do­zvo­lje­na, a ti­me i za­ko­ni­ta. Shod­no to­me, i gra­đa­ni su ta­ko­đe bi­li du­žni da or­ga­ni­zu­ju svo­je po­slo­ve u skla­du sa na­ja­vlje­nim, za­ko­ni­tim oku­plja­njem. Mi­ni­star­stvo ni­je da­lo ni­ka­kav do­kaz ko­ji bi išao u ko­rist ar­gu­men­tu da je pri­vre­di na­či­nje­na šte­ta. Sma­tra­mo da se neo­d­re­đe­ne i ne­ja­sne tvrd­nje o „šte­ti pri­či­nje­noj pri­vre­di” ne smi­ju ola­ko ko­ri­sti­ti kao osnov za iz­mje­nu za­ko­na u prav­cu na­ru­ša­va­nja osnov­nih ljud­skih pra­va i slo­bo­da. Uko­li­ko mi­ni­star­stvo sma­tra da je pri­vre­da na to­li­kom gu­bit­ku, zbog ko­jeg je pre­te­žni­je pra­vo pri­vred­ni­ka od pra­va gra­đa­na na oku­plja­nje, za to bi mo­ra­lo pru­ži­ti kon­kret­ne do­ka­ze ko­ji bi bi­li pri­hva­tlji­vi i za Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va. Ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je su ta­kvu vr­stu ana­li­ze već za­tra­ži­le od mi­ni­star­stva – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Ka­ko su na­gla­si­li, cr­no­gor­ski Ustav za­bra­nju­je uvo­đe­nje traj­ne za­bra­ne oku­plja­nja ti­me što pre­ci­zno na­vo­di okol­no­sti ka­da pra­vo na oku­plja­nje mo­že bi­ti pri­vre­me­no, a ni­ka­ko traj­no ogra­ni­če­no. Po­ja­šnja­va­ju da iz Usta­va pro­iz­i­la­zi da se za­bra­na oku­plja­nja mo­že spro­vo­di­ti sa­mo od slu­ča­ja do slu­ča­ja, na osno­vu pro­cje­ne bez­bjed­no­snog ri­zi­ka, a ne una­pri­jed.
– Prin­cip „da se oku­plja­nje vi­di i ču­je“ je je­dan od ključ­nih prin­ci­pa Smjer­ni­ca slo­bo­de mir­nog oku­plja­nja Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va da se jav­ni sku­po­vi odr­ža­va­ju ka­ko bi se pre­ni­je­la po­ru­ka dr­žav­nim or­ga­ni­ma, po­seb­noj cilj­noj oso­bi, gru­pi ili or­ga­ni­za­ci­ji. Sto­ga, pri­vi­le­gi­ja je or­ga­ni­za­to­ra da od­lu­či ko­ja će lo­ka­ci­ja naj­bo­lje od­go­va­ra­ti svr­si oku­plja­nja, a nad­le­žni or­ga­ni ne bi smje­li da na­me­ću za­bra­ne ute­me­lje­ne na kva­li­fi­ko­va­nju lo­ka­ci­ja na “ade­kvat­ne“ i “ne­a­de­kvat­ne“, či­me se re­strik­tiv­no ogra­ni­ča­va i jav­ni go­vor – is­ti­če se u za­jed­nič­kom sa­op­šte­nju gru­pe NVO.
Po­zi­va­ju MUP da se pri­je pred­la­ga­nja bi­lo ka­kvih iz­mje­na za­ko­na po­sa­vje­tu­je sa struč­nja­ci­ma za me­đu­na­rod­ne stan­dar­de ljud­skog pra­va na slo­bo­du mir­nog oku­plja­nja.
V.R.