Glav­na pre­pre­ka kon­sti­tu­i­sa­nju istin­skog gra­đan­skog dru­štva u Cr­noj Go­ri je­su oni ko­ji ne pre­za­ju od pod­gri­ja­va­nja me­đu­na­ci­o­nal­nog ne­po­vje­re­nja i kon­fli­ka­ta ka­da pro­ci­je­ne da se ta­kvom re­to­ri­kom mo­že do­bi­ti ne­ki pro­ce­nat gla­so­va neo­p­ho­dan za op­sta­nak na vla­sti, sma­tra­ju sa­go­vor­ni­ci „Da­na”. Od za­pa­lji­vih iz­ja­va Ad­na­na Mu­ho­vi­ća, ko­je su iza­zva­le zna­čaj­nu pa­žnju jav­no­sti i po­li­tič­kih ak­te­ra, do iz­bo­ra Dri­ta­na Aba­zo­vi­ća kao pri­pad­ni­ka ma­njin­skog na­ro­da na če­lo jed­ne gra­đan­ske stran­ke, či­ni se da je kon­cept gra­đan­skog dru­štva u Cr­noj Go­ri ko­li­ko da­le­ko od ostva­re­nja, to­li­ko i bli­zu.
Ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić sma­tra da uspo­re­ni raz­voj gra­đan­skog dru­štva go­to­vo tri de­ce­ni­je, što se po­kla­pa sa tra­ja­njem man­da­ta ni­kad ne­pro­mi­je­nje­ne vla­da­ju­će struk­tu­re, pro­ti­če iz­me­đu kraj­no­sti ko­je od­sli­ka­va­ju Mu­ho­vi­će­ve iz­ja­ve i iz­bor Dri­ta­na Aba­zo­vi­ća za pred­sjed­ni­ka jed­ne gra­đan­ske stran­ke. Ka­ko je oci­je­nio, s jed­ne stra­ne, kao da se ni­je iza­šlo iz ušan­če­nih po­zi­ci­ja ana­hr­o­nih na­ci­o­nal­nih kon­cep­ci­ja, gdje se ne­ri­jet­ko de­ša­va da se mje­ri­li­ma 20. ili 21. vi­je­ka vred­nu­ju po­ja­ve, do­ga­đa­ji i lič­no­sti od pri­je ne­ko­li­ko vje­ko­va, sa ve­o­ma upit­nim „re­zul­ta­ti­ma”.
– To se ra­di zbog učvr­šći­va­nja sop­stve­nog po­lo­ža­ja unu­tar na­ci­o­nal­nog okvi­ra, pri če­mu ne­mi­nov­no do­la­zi do kon­flik­ta sa slič­no mi­sle­ći­ma iz dru­gih na­ci­o­nal­nih okvi­ra, po­što je dru­gi oba­ve­zno sim­bol ne­ga­tiv­nog, iz­vor stra­ha ili pred­met mr­žnje u naj­ra­zli­či­ti­jim ma­nje ili vi­še ra­fi­ni­ra­nim ob­li­ci­ma – re­kao je Čo­la­ko­vić.
Ka­ko sma­tra, oni ko­ji su pri­je sko­ro tri de­ce­ni­je do­šli na vlast pr­vo su op­tu­ži­va­li gra­đan­ske par­ti­je za na­ci­o­na­li­zam i ve­le­i­zda­ju, a sa­mi su bi­li eks­po­nen­ti pri­mi­tiv­nog i de­struk­tiv­nog na­ci­o­na­li­zma.
– U svo­jim sko­ro tro­de­ce­nij­skim man­da­ti­ma pre­šli su put od ras­pi­ri­va­nja na­ci­o­nal­ne mr­žnje i ak­tiv­nog uče­šća u rat­nim de­ša­va­nji­ma, di­rekt­no, lo­gi­stič­ki i pod­stre­kač­ki, do pra­nja ru­ku od na­ci­o­na­li­zma, re­tu­ši­ra­nja par­tij­ske bi­gra­fi­je i lič­nih bi­o­gra­fi­ja, na­šmin­ka­nog evro­pej­stva, de­kla­ra­tiv­nog ve­li­ča­nja i za­kli­nja­nja u vri­jed­no­sti gra­đan­skog dru­štva. Dok god ima pri­mje­ra ak­ci­je u prav­cu iz­gra­đi­va­nja ele­me­na­ta gra­đan­skog dru­štva (a bi­lo ih je čak i uslo­vi­ma naj­ve­će do­mi­nant­no­sti na­ci­o­na­li­stič­kog dje­lo­va­nja i pro­pa­gan­de), zna­či da je ov­dje i te ka­ko mo­gu­će iz­gra­di­ti gra­đan­sko dru­štvo – re­kao je Čo­la­ko­vić.
Usta­vom Cr­ne Go­re usvo­je­nim 2007. go­di­ne Cr­na Go­ra je od­re­đe­na kao gra­đan­ska, de­mo­krat­ska, eko­lo­ška i dr­ža­va so­ci­jal­ne prav­de, za­sno­va­na na vla­da­vi­ni pra­va. Me­đu­tim, ma­lo ko vje­ru­je da se te vri­jed­no­sti sko­ro de­set go­di­na na­kon usva­ja­nja Usta­va za­i­sta ostva­ru­ju u prak­si.
Po ri­je­či­ma Edi­na Ko­lje­no­vi­ća, ko­or­di­na­to­ra u Gra­đan­skoj ali­jan­si, ako že­li­mo da gra­di­mo Cr­nu Go­ru kao gra­đan­sko dru­štvo u ko­jem sve vje­re i na­ci­je je­su bo­gat­stvo, on­da je od­go­vor­nost svih, a po­seb­no po­li­ti­ča­ra, da ra­de na me­đu­sob­nom pri­bli­ža­va­nju onih ko­ji či­ne ukup­no dru­štve­no tki­vo Cr­ne Go­re. On je is­ta­kao da je cilj gra­đan­ske Cr­ne Go­re da svi u njoj, bez ob­zi­ra na na­ci­o­na­lost, vje­ro­i­spo­vi­jest ili dru­gu ka­rak­te­ri­sti­ku ima­ju jed­na­ka pra­va i mo­guć­no­sti u ostva­ri­va­nju svo­jih ci­lje­va i am­bi­ci­ja.
– Ta pra­va ne smi­je­mo ostva­ri­va­ti po­li­tič­kim pri­jet­nja­ma i tr­go­vi­na­ma, već zbog to­ga što svi jed­na­ko osje­ća­mo da ta­ko tre­ba da bu­de. Iz­ja­ve po­li­ti­ča­ra ko­je uda­lja­va­ju i raz­je­di­nja­va­ju cr­no­gor­sko dru­štvo ve­o­ma su opa­sne i vo­de nas u pro­šlost ko­ja ni­je do­bra za Cr­nu Go­ru. Či­nje­ni­ca da se pr­vi put pri­pad­nik jed­nog ma­njin­skog na­ro­da i vje­ro­i­spo­vi­je­sti ko­ja je u Cr­noj Go­ri ma­njin­ska na­la­zi na če­lu jed­ne po­li­tič­ke par­ti­je go­vo­ri u ko­jem prav­cu Cr­na Go­ra tre­ba da ide. Cr­no­gor­skom dru­štvu ne smi­je bi­ti stra­no da ih vo­di pri­pad­nik bi­lo ko­je ma­nji­ne – ka­zao je Ko­lje­no­vić.
U Evro­pi i dru­gdje je po­sled­njih go­di­na kon­cept de­mo­krat­ske dr­ža­ve ko­ja je u isto vri­je­me i za­jed­ni­ca gra­đa­na i za­jed­ni­ca na­ci­o­nal­nih ko­lek­ti­vi­te­ta, kao ne­ki ob­lik isto­rij­ske rav­no­te­že gra­đan­skog i na­ci­o­nal­nog prin­ci­pa, sve te­že ostvar­ljiv.
Pred­sjed­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za Al­ba­na­ca Ni­ko­la Ca­maj sma­tra da je sa­da­šnja vlast sprem­na pri­hva­ti­ti sve sa­mo da se ne bi uru­ši­la. On je is­ta­kao da se iz­me­đu pred­stav­ni­ka struk­tu­ra na vla­sti sva­ko­dnev­no tr­gu­je, „ni­ka­ko ra­di za­šti­te dr­ža­ve i dr­žav­nih in­te­re­sa, već ra­di pu­kog oču­va­nja vla­sti”.
– A ova­kva vlast se hra­ni po­dje­la­ma. Ali, sa dru­ge stra­ne, ima­mo do­kaz da u Cr­noj Go­ri sra­sta gra­đan­ska svi­jest, ma­da ne u do­volj­noj mje­ri. URA je­ste ura­di­la ne­što va­žno, ali još je dug put do ono­ga što nam je po­treb­no. Re­ak­ci­je po­dr­ža­va­o­ca ove vla­sti na po­ja­vu Dri­ta­na Aba­zo­vi­ća do­kaz su da vla­sti­ma vi­še od­go­va­ra­ju na­ci­o­nal­ne po­dje­le ne­go ja­ča­nje gra­đan­ske svi­je­sti, u ko­ju se na­vod­no za­kli­nju. Ka­da iza­zo­vu po­dje­le, oni se pred­sta­vlja­ju kao je­di­no spa­so­no­sno rje­še­nje da bi na taj na­čin sa­ču­va­li ste­če­no – za­klju­čio je Ca­maj.
M.V.


Re­žim ho­će da pri­kri­je si­ro­ma­štvo i kri­mi­nal

Funk­ci­o­ner Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­le­ta Ra­do­va­nić ka­že da su na­ci­o­nal­ni osje­ćaj i na­ci­o­nal­na pri­pad­nost u Cr­noj Go­ri ter­mi­ni ko­ji se vr­lo če­sto po­li­tič­ki zlo­u­po­tre­blja­va­ju. Ka­ko je re­kao, umje­sto da na­še raz­li­ke bu­du na­še bo­gat­stvo i sna­ga, oči­gled­no je da po­li­tič­kim eli­ta­ma od­go­va­ra kon­stant­no na­gla­ša­va­nje po­dje­la u cr­no­gor­skom dru­štvu.
– Kraj­nje je vri­je­me da kon­cept gra­đan­ske dr­ža­ve do­bi­je svoj pun i su­štin­ski smi­sao. Pr­ven­stve­no iz raz­lo­ga što su go­to­vo sve na­ci­je za­pra­vo kon­sti­tu­en­ti ove dr­ža­ve i pri­pa­da­ju autoh­to­nom sta­nov­ni­štvu. Vlast, tač­ni­je DPS, je­ste ta ko­ja upor­no po­ku­ša­va da po­dje­la­ma po ra­znim ka­te­go­ri­ja­ma ba­ci u dru­gi plan te­me ko­je su od ži­vot­nog zna­ča­ja. Lak­še im je da ras­pa­le pla­men na­ci­o­nal­nih i vjer­skih raz­li­ka ne­go da ar­gu­men­to­va­no pri­ča­mo o vi­si­ni pro­sječ­ne za­ra­de, o ku­pov­noj mo­ći gra­đa­na, o po­tro­šač­koj kor­pi, o po­li­ti­ci za­du­ži­va­nja Vla­de, o to­me što go­to­vo i da ne­ma­mo re­al­nu pri­vre­du, a kre­di­ti slu­že za ser­vi­si­ra­nje re­dov­nih oba­ve­za umje­sto za otva­ra­nje no­vih po­go­na i no­vih rad­nih mje­sta – ka­zao je Ra­do­va­nić.
On sma­tra da sa­da­šnja vlast ni­je je­di­ni ga­rant sta­bil­no­sti Cr­ne Go­re i da Cr­na Go­ra nje­nim od­la­skom ne­će iz­gu­bi­ti svo­ju dr­žav­nost i mul­ti­kul­tu­ral­nost.