Kad nam Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­jem su na ras­po­la­ga­nju ci­je­lo ljud­stvo i sva sred­stva „uje­di­nje­nih žbi­ra Cr­ne Go­re“, naj­ve­ću ma­nu vi­di u na­šoj mla­do­sti, mi po­sta­je­mo svje­sni da smo i či­sti­jih bi­o­gra­fi­ja ne­go što smo mi­sli­li da je­smo, po­ru­či­le su ju­če De­mo­kra­te.
– Ni­je du­go pro­šlo, opet se ja­vio. Ni­je mu la­ko. Nje­go­vi pu­le­ni iz bu­dvan­skog, ko­tor­skog i nov­skog ogran­ka or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe iz­gu­bi­li su po­zi­ci­ju da oti­ma­ju od gra­đa­na ovih pri­mor­skih op­šti­na. Ce­ti­nje, Ža­bljak, Moj­ko­vac i Plje­vlja su, za­tim, po­ru­či­li da je DPS i u tim gra­do­vi­ma ot­pje­vao svo­je. Čo­vjek ko­ji je po­čeo da iz­bje­ga­va da nas po­me­ne, ali nas cr­ta kao „mla­du eki­pu“, ne skre­će sa svog gu­bit­nič­kog pu­ta, ko­ji ga vo­di pra­vo u pru­ga­sto odi­je­lo. Sed­mo­stru­ki pre­mi­jer dr­ža­ve či­ja ve­ći­na gra­đa­na ima se­dam obro­ka ne­djelj­no, a on, nje­go­va po­ro­di­ca, pri­ja­te­lji i ku­mo­vi če­sto 700 eura pla­ća­ju je­dan ru­čak, opro­ba­nim re­cep­tom vra­ća u pro­šlost, jer ne­ma šta da po­nu­di u sa­da­šnjo­sti i za­to što je svje­stan da bu­duć­nost i on ne mo­gu ni u istu re­če­ni­cu – ka­že se u sa­op­šte­nju.
Ka­ko is­ti­ču, „nje­go­va za­lud­na na­kla­pa­nja o to­me gdje je ko bio za vri­je­me re­fe­ren­du­ma vi­še i ne či­ta­mo, jer po auto­ma­ti­zmu zna­mo da će to po­me­nu­ti”.
– A i šta bi dru­go kad je čo­vjek sam se­be ubi­je­dio da je on Cr­na Go­ra. Vi­še od 50 od­sto nas ni­je ima­lo ni pra­vo gla­sa, a da je­smo si­gur­no bi Đu­ka­no­vić već de­se­tak go­di­na gu­lio krom­pir, še­tao u uskom kru­gu i od­ma­rao glas u okvi­ru jed­nog „od­ma­ra­li­šta“ za ta­kve kao što je on. Ma­da, ni­je­smo si­gur­ni o ko­jem re­fe­ren­du­mu go­vo­ri­te, o onom iz 1992. ili o ovom iz 2006. go­di­ne. Na pr­vom ste zdu­šno za­go­va­ra­li za­jed­ni­cu sa Sr­bi­jom, a na dru­gom bi­li na su­prot­noj stra­ni. Ni­je vaš pa­tri­o­ti­zam baš to­li­ko na­pre­do­vao, već ste to sve či­ni­li ka­ko bi lak­še za­vr­ša­va­li va­še kri­mi­nal­ne po­slo­ve – po­ru­ču­ju De­mo­kra­te Đu­ka­no­vi­ću.
Sma­tra­ju da zvu­či tra­gi­ko­mič­no ka­da Đu­ka­no­vić go­vo­ri ko je i šta je ne­ko ili ko je bio i šta je bio. Po­ru­ču­ju da je je­di­ni is­pra­van za­klju­čak da Đu­ka­no­vić na­ci­ju i vje­ru mi­je­nja na sva­kih 100 mi­li­o­na.
– Haj­de, da vam ka­že­mo šta ni­je­smo. Ni­je­smo Sr­bi, Cr­no­gor­ci, Bo­šnja­ci ili Al­ban­ci kao Sve­to­zar Ma­ro­vić, Žar­ko Pa­vi­će­vić, Ane­la Če­kić ili Lju­iđ Škre­lja. Pr­vi, ko­ji je opljač­kao dr­ža­vu i gra­đa­ne, pa on­da po­bje­gao iz Cr­ne Go­re. Dru­gi, ko­ji je Op­šti­nu Bar za­ki­nuo za oko dva mi­li­o­na eura, a od­go­va­rao kao da je ukrao 100 eura. Tre­ća, ko­ja vo­di ču­ve­ni „dnev­nik” pri­ti­sa­ka, ucje­na i ku­po­vi­ne gla­sa­ča pred iz­bo­re. Če­tvr­ti, ko­ji sve to ni­je­mo po­sma­tra, dr­že­ći vre­ću dok je dru­gi pu­ne. I, naj­zad, ni­je­smo sve ovo za­jed­no kao Đu­ka­no­vić, ko­ji bi se pro­gla­sio i za Eski­ma sa­mo da sa­ču­va sve svo­je bo­gat­stvo ko­je je ste­kao kao šef še­fo­vi­ma or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe. Sa­če­kaj­te još ma­lo, pa će vam gra­đa­ni Cr­ne Go­re, i va­ma i va­šim „bi­zni­sme­ni­ma“, re­ći i ko ste i šta ste. Gra­đa­ni i in­sti­tu­ci­je uisti­nu de­mo­krat­ske Cr­ne Go­re će vam iz­re­ći i ko­li­ko je po­treb­no da­na da od­le­ži­te i ko­li­ko je po­treb­no nov­ca da vra­ti­te – za­klju­ču­je se u re­a­go­va­nju De­mo­kra­ta na na­vo­de Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
V.R.