PET­NjI­CA – Ras­po­lo­ži­vi po­da­ci ja­sno uka­zu­ju da se i na­kon što je pri­je sko­ro dvi­je go­di­ne Skup­šti­na Cr­ne Go­re do­ni­je­la od­lu­ku da Pet­nji­ca po­sta­ne 22. cr­no­gor­ska op­šti­na na­sta­vi­lo ma­sov­no ise­lja­va­nje sta­nov­ni­ka Bi­ho­ra. Za­vi­čaj na­pu­šta­ju uglav­nom mla­di lju­di pod iz­go­vo­rom da u op­šti­ni Pet­nji­ca ko­ja, pre­ma po­sled­njem po­pi­su sa 6.713 sta­nov­ni­ka, ras­po­re­đe­nih u se­dam mje­snih za­jed­ni­ca, za­hva­ta po­vr­ši­nu od 173 ki­li­o­me­tra kva­drat­na, još ni­je­su stvo­re­ni uslo­vi za nor­mal­no or­ga­ni­zo­va­nje ži­vo­ta. Na­vo­de da su glav­ni pro­ble­mi ne­do­sta­tak rad­nih mje­sta, lo­ša put­na i ko­mu­nal­na in­fra­struk­tu­ra i da zbog to­ga da­nas u ino­stran­stvu ži­vi vi­še Bi­ho­ra­ca ne­go u svom za­vi­ča­ju. Mje­šta­ni tvr­de da sko­ro i ne­ma ni­jed­ne ku­će na pro­sto­ru Bi­ho­ra iz ko­je se bar po je­dan član ne na­la­zi u ne­koj od evrop­skih ze­ma­lja. Ka­žu da su lju­di u pret­hod­nom pe­ri­o­du uglav­nom od­la­zi­li za Luk­sem­burg i Švaj­car­sku, a ni­je ma­li broj onih ko­ji su se, u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom, na­sta­ni­li u Slo­ve­ni­ji, Bo­sni i Her­ce­go­vu­ni i Nje­mač­koj. Pet­nji­ča­ni na­gla­ša­va­ju da se ne tre­ba ču­di­ti što mla­di lju­di uzi­ma­ju kar­tu sa­mo u je­dom prav­cu, jer su mno­gi Bi­hor­ci u raz­vi­je­ni­jim ze­mlja­ma ste­kli za­vid­na bo­gat­stva. Ipak, ise­lje­ni­ci se če­sto vra­ća­ju u svoj za­vi­čaj. Naj­vi­še do­la­ze lje­ti i da su ta­mo gdje su pr­vi put če­lom na ze­mlju pa­li na­pra­vi­li no­ve ku­će sa svim pra­te­ćim sa­dr­ža­ji­ma, na­lik na one u elit­nim ve­le­grad­skim zo­na­ma. Me­đu­tim, ka­ko na­vo­de, u tim ku­ća­ma bo­ra­ve vr­lo krat­ko i to za vri­je­me od­mo­ra ili pra­zni­ka, jer su po­slo­vi­ma i dru­gim oba­ve­za­ma ve­za­ni za ze­mlje u ko­jim su svi­li po­ro­dič­na gni­je­zda. Mno­gi ka­žu da bi se ra­do vra­ti­li da po­no­vo ži­ve na svo­joj oče­vi­ni, ali da im Bi­hor ne pru­ža po­treb­ne po­god­no­sti za ne­ka uno­sna za­ni­ma­nja od ko­jih se mo­že pri­stoj­no ži­vje­ti. Za­im Li­či­na iz mje­sne za­jed­ni­ce Sa­vin Bor, na­vo­di da u bi­hor­skim se­li­ma ima mno­štvo za­tvo­re­nih ku­ća i sve ma­nje mla­dih lju­di sprem­nih da svoj ži­vot­ni vi­jek pro­ve­du u ovoj eko­nom­ski ne­raz­vi­je­noj i za­o­sta­loj op­šti­ni. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, dr­ža­va je glav­ni kri­vac za ova­kvo sta­nje, jer i po­red broj­nih obe­ća­nja ni­je ura­di­la ni­šta da Pet­nji­ca kre­ne sa mr­tve tač­ke.
– Op­šti­na Pet­nji­ca za­sad još po­sto­ji sa­mo na pa­pi­ru, jer su se dr­ža­va i nje­ne in­sti­tu­ci­je ci­je­lo vri­je­me po ovom pi­ta­nju od­no­si­le kraj­nje ma­će­hin­ski. Pri­je sve­ga, ni­je­su stvo­ri­li am­bi­jent ko­ji bi mla­dim lju­di­ma uli­vao po­vje­re­nje da za Bi­hor do­la­ze bo­lji da­ni. Prak­tič­no se ni­je mrd­nu­lo od po­čet­ka iako je Skup­šti­na Cr­ne Go­re pri­je sko­ro dvi­je go­di­ne iz­gla­sa­la od­lu­ku o po­nov­nom us­po­sta­vlja­nju op­šti­ne Pet­nji­ca. Za­to se ne tre­ba ču­di­ti što na­rod iz ovih kra­je­va i da­lje od­la­zi u ne­ke sreć­ni­je i na­pred­ni­je sre­di­ne. Do­volj­no je da čo­vjek po­gle­da cen­tar Pet­nji­ce i da shva­ti da je ov­dje vri­je­me sta­lo. No, ho­ću da se na­dam da će se ova­ko ne­ga­tiv­ni tren­do­vi ko­nač­no za­u­sta­vi­ti, jer ako se na­sta­vi do­sa­da­šnjim tem­pom, ovom pod­ruč­ju se ne pi­še do­bro – sma­tra Li­či­na.
I mje­šta­ni mje­sne za­jed­ni­ce Tu­ca­nje po­tvr­đu­ju da je mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­štva na ovom pod­ruč­ju vid­no iz­ra­že­na i da se mo­ra­ju pred­u­zi­ma­ti do­dat­ne mje­re ka­ko bi se ne­ga­ti­van trend za­u­sta­vio.
– Da­nas sa­mo u ma­lom Luk­sem­bu­r­gu ži­vi vi­še lju­di iz ovo­ga kra­ja ne­go u Tu­ca­nju. Taj po­da­tak do­volj­no svje­do­či o iz­ra­že­nom od­li­vu sta­nov­ni­štva. Ne­ka­da je auto­bus od Be­ra­na do Tu­ca­nja sa­o­bra­ćao tri­put dnev­no u oba prav­ca. Tre­nut­no sa­o­bra­ća sa­mo jed­nom i to sa ma­lim bro­jem put­ni­ka. De­mo­graf­ska sli­ka ovog pod­ruč­ja se dra­stič­no mi­je­nja... Ne­ka­da je ovo bio po­zna­ti vo­ćar­ski i sto­čar­ski kraj, pre­po­zna­tljiv po uzor­nim do­ma­ći­ni­ma ko­ji su od svo­ga ra­da iz­dr­ža­va­li vi­šeč­la­ne po­ro­di­ce – na­gla­ša­va­ju mje­šta­ni Tu­ca­nja.
Sa nji­ma je sa­gla­sna i Sa­ba­he­ta No­va­lić iz mje­sne za­jed­ni­ce La­ga­to­ri, ko­ja tvr­di da dr­ža­va mno­go vi­še pa­žnje po­kla­nja raz­vo­ju ju­ga ne­go sje­ve­ra.
– Oči­gled­no je da se u Cr­noj Go­ri vi­še pa­žnje po­sve­ću­je raz­vo­ju ju­ga ne­go sje­ve­ra. To je je­dan od glav­nih raz­lo­ga što i na pod­ruč­ju Pet­nji­ce ima­mo iz­ra­že­na mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja. U na­red­nom pe­ri­o­du sje­ve­ru bi tre­ba­lo po­sve­ti­ti vi­še pa­žnje, jer ovo pod­ruč­je ras­po­la­že iz­u­zet­nim pri­rod­nim i dru­gim po­ten­ci­ja­li­ma, ko­ji se mo­ra­ju sta­vi­ti u funk­ci­ju raz­vo­ja. Ta­da bi i za Pet­nji­cu si­gur­no do­šli bo­lji da­ni, jer bi ade­kvat­na ula­ga­nja ini­ci­ra­la otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta ko­ja su osnov za raz­voj­nu pri­ču i za­u­sta­vlja­nje da­ljeg ise­lja­va­nja – na­vo­di No­va­li­će­va.
Ešef Li­či­na iz se­la Rad­man­ci sma­tra da je dru­štve­na ne­bri­ga uzro­ko­va­la iz­ra­žen od­liv lo­kal­nog sta­nov­ni­štva.
– Kad ne­ko mje­sto ima lo­še pu­te­ve i kad omla­di­na ne­ma po­sla, on­da ni­je čud­no što na­rod od­la­zi ta­mo gdje mu je bo­lje. Na­ši lju­di idu te­ška sr­ca, ali dru­gog iz­bo­ra ne­ma­ju. Ipak, vu­če ih rod­na gru­da da se vra­ća­ju i pra­ve ovo­li­ke ku­će. No, naj­ve­ća je mu­ka što u tim ku­ća­ma ni­ko ne ži­vi. One se, na­ža­lost, otva­ra­ju sa­mo po­vre­me­no, iako je za nji­ho­vu iz­grad­nju po­tro­še­no do­sta nov­ca. Ako se na­sta­vi sa ova­kvom prak­som, broj za­tvo­re­nih ku­ća će se iz go­di­ne u go­di­nu uve­ća­va­ti. U Bi­ho­ru će osta­ja­ti da ži­ve sa­mo star­ci, dok će se na­ša mla­dost pot­pu­no ise­li­ti. Ako že­li­mo da u Pet­nji­cu vra­ti­mo ži­vot, on­da se kroz iz­grad­nju od­go­va­ra­ju­će in­fra­struk­tu­re mo­ra ra­di­ti na oži­vlja­va­nju pri­vre­de i pod­sti­ca­nju po­ljo­pri­vred­ne dje­lat­no­sti. Umje­sto pra­znih obe­ća­nja i is­tro­še­ne pri­če, mo­ra­ju se for­si­ra­ti raz­voj­ni pro­jek­ti ko­ji će lo­kal­nom sta­nov­ni­švu do­no­si­ti ko­rist – po­ru­čio je Li­či­na.
D. Jo­vo­vić


De­set pu­ta ma­nje uče­ni­ka

Naj­bo­lji po­ka­za­telj da Bi­hor osta­je bez sta­nov­ni­ka su osnov­ne ško­le, ko­je iz go­di­ne u go­di­ne upi­su­ju sve ma­nje uče­ni­ka. Sa ta­kvom kon­sta­ta­ci­jom sla­žu se i mje­šta­ni Tu­ca­nja, is­ti­ču­ći da upo­red­ni po­da­ci iza­zi­va­ju oprav­da­nu za­bri­nu­tost.
– Osnov­na ško­la u Tu­ca­nju sa dva pod­ruč­na odje­lje­nja tre­nut­no bro­ji še­zde­se­tak uče­ni­ka. To je broj ko­ji za­bri­nja­va, kad se zna da je ova obra­zov­na usta­no­va se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka ima­la i do 500 đa­ka. Sve uka­zu­je na to da se mo­ra­ju pred­u­zi­ma­ti ne­ke hit­ne mje­re, po­treb­ne da se mla­di lju­di za­dr­že na ovim pro­sto­ri­ma, ka­ko bi se uve­ća­vao broj dje­ce, bez ko­je ne­ma bu­duć­no­sti – ka­za­li su mje­šta­ni Tu­ca­nja.


Mla­di iz di­ja­spo­re oče­ku­ju ve­ću po­moć dr­ža­ve

Na lje­tos odr­ža­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji u Pet­nji­ci „Da­ni di­ja­spo­re” mo­gli su se vi­dje­ti i mla­di lju­di ko­ji su u za­vi­čaj do­šli iz raz­li­či­tih evrop­skih ze­ma­lja. Svi oni is­ti­ču sprem­nost da po­mog­nu Pet­nji­ci, ali oče­ku­ju i zna­čaj­ni­ja ula­ga­nja Vla­de Cr­ne Go­re i dru­gih dr­žav­nih or­ga­na
– Sprem­ni smo da po­mog­ne­mo Pet­nji­ci, ali dr­žav­ni or­ga­ni Cr­ne Go­re su ti ko­ji tre­ba da pre­du­zmu po­seb­ne pod­sti­caj­ne mje­re za raz­voj Bi­ho­ra. Bez nji­ho­ve po­mo­ći sva­ka pri­ča je uza­lud­na, jer i ka­pi­tal ko­ji ula­žu lju­di iz ino­stran­stva tre­ba is­ko­ri­sti­ti na pra­vi na­čin. Tim pri­je, jer do­sa­da­šnji na­čin ra­da ni­je dao ne­ke vi­dlji­ve re­zul­ta­te, zbog če­ga je Pet­nji­ca i da­lje pot­pu­no ne­raz­vi­je­no pod­ruč­je iz ko­jeg se kon­stant­no od­la­zi – na­gla­sio je dva­de­set­tro­go­di­šnji Ro­bert Adro­vić, ko­ji ži­vi u Slo­ve­ni­ji.


Iz­o­sta­la re­a­li­za­ci­ja stra­te­ških pro­je­ka­ta

Za­im Li­či­na sma­tra da je pro­lon­gi­ra­nje ro­ko­va za po­če­tak re­a­li­za­ci­je stra­te­ški va­žnih pro­jek­ta je­dan su od glav­nih uzroč­ni­ka sve­u­kup­ne pri­vred­ne i eko­nom­ske stag­na­ci­je sje­ve­ra Cr­ne Go­re, a sa­mim tim i Pet­nji­ce.
– Dr­žav­ni or­ga­ni su za­ta­ji­li kad je u pi­ta­nju una­pre­đi­va­nje sa­o­bra­ćaj­ne po­ve­za­no­sti sje­ve­ra Cr­ne Go­re sa ve­ćim cen­tri­ma u re­gi­o­nu, zbog če­ga, iz­me­đu osta­log, ni­je do­šlo do na­ja­vlji­va­nog raz­vo­ja pri­vred­nih gra­na ko­je su ga­rant pro­spe­ri­te­ta. Go­spo­da iz vla­sti je uoči svih iz­bo­ra obe­ća­va­la da će ve­li­ki broj lju­di na­ći svo­je za­po­sle­nje na bu­du­ćoj tra­si auto­pu­ta i da će se od Be­ra­na do Pod­go­ri­ce ubr­zo sti­za­ti za sve­ga sat vre­me­na vo­žnje. Ta­ko­đe je obe­ća­no i br­zo ak­ti­vi­ra­nje be­ran­skog aero­dro­ma. Me­đu­tim, od tih pro­je­ka­ta kao ni od onih ko­ji se ti­ču una­pre­đe­nja put­ne in­fra­struk­tu­re u Bi­ho­ru ni­je bi­lo ni­šta. A čim u 21. vi­je­ku ne­ma­te do­bre pu­te­ve u ne­kom mje­stu on­da tu osta­je­te i bez na­ro­da – is­ti­če Li­či­na.