UL­CINj - Na­se­lje Kru­če, u ko­me je na­kon obil­nih pa­da­vi­na pri­je de­se­tak da­na pro­ra­di­lo ne­za­pam­će­no kli­zi­šte, još uvi­jek je ne­sta­bil­no pod­ruč­je u ko­me je ba­rem za­sad nor­ma­lan ži­vot prak­tič­no ne­mo­guć. U to se uvje­ri­la i eki­pa „Da­na“ ko­ja je ju­če po­sje­ti­la ne­ka­da vr­lo ak­trak­tiv­nu vi­kend lo­ka­ci­ju na sa­moj gra­ni­ci iz­me­đu op­šti­na Bar i Ul­cinj. Mje­sto na ko­me su se, ko­li­ko do ju­če, nu­di­le na pro­da­ju atrak­tiv­ne ku­će i i vi­le sa­da je sa­bla­sno pu­sto. Na sa­mom ula­zu u na­se­lje put je po­to­nuo sko­ro dva me­tra, a po­sta­vlje­na po­li­cij­ska tra­ka opo­mi­nje je da je da­lje kre­ta­nje za­bra­nje­no i mo­že bi­ti opa­sno. Za­što, vi­dlji­vo je već na­kon pr­vih de­se­tak me­ta­ra. Po­to­nu­le uli­ce po ne­ko­li­ko me­ta­ra, uru­še­ne ku­će i ba­ze­ni, ogrom­ni i du­bo­ki kra­te­ri svje­do­če o stra­ho­vi­tom po­mje­ra­nju tla. Ve­li­ka je sre­ća da u mo­men­tu ka­da je obil­na ki­ša po­kre­nu­la ero­zi­ju tla ni­ko ni­je po­vri­je­đen, ali je ma­te­ri­jal­na šte­ta ogrom­na i tre­ba­će do­sta vre­me­na da se pro­cje­ni. Mno­gi objek­ti ni­su vi­še za sta­no­va­nje. Iako ni­su sru­še­ni na­kri­vlje­ni su i prak­tič­no je u nji­ma ne­mo­gu­će bo­ra­vi­ti.
Dok ho­da­mo pu­stim uli­ca­ma ću­ti­mo, i u ne­vje­ri­ci gle­da­mo. Tu­rob­nu ti­ši­nu re­me­ti sa­mo zvuk fo­to­a­pa­ra­ta ko­le­ge Sr­đa­na Bo­lje­vi­ća, ko­ji je pa­žlji­vo bi­lje­ži ka­ta­stro­fal­ne raz­mje­re ero­zi­je, ko­ja je pot­pu­no ili ozbilj­no ošte­ti­la naj­ma­nje de­se­tak ku­ća, a još tri­de­se­tak ih je u opa­sno­sti. Či­tav je­dan po­jas kli­zi pre­ma mo­ru.
Ta­man ka­da smo se spre­ma­li da na­pu­sti­mo na­se­lje, za­ču­li smo gla­so­ve i na sa­mom kra­ju kli­zi­šta ko­je je za­ha­va­ti­lo oko 200 du­žnih me­ta­ra pro­sto­ra, pri­mje­ću­je­mo ne­ko­li­ko mje­šta­na, ko­ji su iz­vo­di­li ra­do­ve na jed­nom od mno­gih sru­še­nih obje­ka­ta. Po­ma­lo iz­ne­na­đe­ni ka­da su nas pri­mje­ti­li, pi­ta­ju je­smo li iz lo­ka­l­ne upra­ve, ili smo no­vi­na­ri.
- No­vi­na­ri smo, go­to­vo uglas od­go­va­ra­mo.
- Sla­bo nas ko obi­la­zi, ka­že nam sta­ri­ji čo­vjek do­da­ju­ći da se zo­ve Mir­ko Ku­zman i da je iz No­vog Sa­da.
- Ovo je mo­ja vi­ken­di­ca. Ošte­će­na je u kli­zi­štu pa smo evo po­če­li da pone­što po­pra­vlja­mo. Ar­mi­ra­mo je­dan zid da učvr­sti­mo obje­kat ko­li­ko je i ako je mo­gu­će. A šta dru­go da ra­di­mo. Mo­ra­mo sa­mi, ka­da ni­ko­ga ne­ma da nam po­mog­ne. Bi­li su op­šti­na­ri, ob­i­šli na­se­lje ne­što fotografisali i oti­šli. Re­kli nam sa­mo da ni­je bez­bjed­no da ov­dje bo­ra­vi­mo. Jed­nu noć ov­dje ni­smo spa­va­li, ali smo se opet vra­ti­li. Ne mo­že­mo sve ovo što smo go­di­na­ma sti­ca­li i gra­di­li tek ta­ko da osta­vi­mo. Da nam ba­rem ho­će pu­te­ve po­pra­vi­ti. Lju­di bi se vra­ti­li da spa­sa­va­ju što se spa­si­ti mo­že - pri­ča Ku­zman, i pod­sje­ća da su mje­šta­ni svo­je­vre­me­no sa­mi pra­vi­li pu­te­ve i do­vo­di­li stru­ju. Nje­go­va su­pru­ga Ne­ven­ka pri­sta­je da nam po­ka­že ošte­će­ne ku­će u kom­ši­li­ku. Ob­ja­šnja­va nam gdje se šta na­la­zi­lo i ka­ko je iz­gle­da­lo pri­je ak­ti­vi­ra­nja kli­zi­šta. Ka­že da se još uvi­jek pla­ši po­nov­nog kli­za­nja tla.
- Kad vi­di­te ku­ću ko­ja se na­kri­vi­la i kra­te­re na sve stra­ne, ni­je sve­jed­no za­no­ći­ti ov­dje. Ipak, na­vi­ka­va­mo se ne­ka­ko. Isti­na ima lju­di ko­ji nas zo­vu da pre­no­ći­mo kod njih. Po­li­ca­jac Mir­sad Ka­ra­sta­no­vić sta­lo nam nu­di smje­štaj. Kod nje­ga smo i bo­ra­vi­li pr­vu noć ka­da je bi­lo naj­stra­šni­je. Ipak, od­lu­či­li smo da bu­de­mo ov­dje pa šta nam Bog da - ka­že Ne­ven­ka.
U raz­go­vor se uklju­ču­je i Sa­vo Dri­nić, ta­ko­đe iz No­vog Sa­da. Do­šao je da po­mog­ne kom­ši­ja­ma. Iako već u go­di­na­ma, za­su­kao je ru­ka­ve i ša­lu­je no­vi zid, jer je sta­ri ne­pred­vi­di­va pri­rod­na si­la u tre­nu sru­ši­la pri­je ne­dje­lju da­na. Dok od­la­že alat po­ka­zu­je nam svo­ju vi­ken­di­cu ko­ja ni­je ošte­će­na.
- Ja sam imao sre­će, ako se na­kon sve­ga što se de­si­lo,to mo­že ta­ko re­ći. Ipak, ni­sam si­gu­ran da li bi ne­ko no­vo po­mje­ra­nje tla za­hva­ti­lo moj obje­kat. Ko to mo­že zna­ti. Sve je pro­kli­za­lo kao na le­du. Pri­je de­se­tak da­na sve je bi­lo u re­du. Bi­lo je do­sta lju­di u ku­ća­ma ali čim se ze­mlji­šte po­kre­nu­lo ve­ći­na ih se sklo­ni­la zbog bez­bjed­no­sti. Ja sam ov­dje tride­se­tak go­di­na i do pri­je dvi­je go­di­ne ni­je bi­lo slič­nih pro­ble­ma. Mno­gi ko­ji ov­dje ima­ju ku­će stal­no nas zo­vu i in­te­re­su­ju se ka­kva je si­tu­a­ci­ja. Ka­žem im da se sta­nje sta­bi­li­zo­va­lo ali ne­ma stru­je, pu­te­vi su u pre­ki­du, a ne­ma ni­ka­kvih na­zna­ka ho­će li nam ne­ko po­mo­ći. Nad­le­žni iz Op­šti­ne ka­žu da sa­da ne mo­gu ni­šta ura­di­ti. Do­đu sa­mo ka­da tre­ba da na­pla­te po­rez - ogor­čen je Dri­nić.
Na na­še pi­ta­nje da li je, ka­da je gra­dio ku­ću, znao da je lo­ka­li­tet Kru­ča po­ten­ci­jal­no ero­ziv­no pod­ruč­je, od­ma­hu­je gla­vom.
– Da sam znao si­gur­no ne bih ni­šta ov­dje gra­dio. Ni­je znao ni­ko u to sam uvje­ren, jer ina­če ne bi ni­klo ovo­li­ko na­se­lje - ka­te­go­ri­čan je Dri­nić.
M.Kne­že­vić

Struč­nja­ci zna­li za kli­zi­šta

Na­se­lje Kru­če po­če­lo je da ni­če još u pro­šlom vi­je­ku. Od­mah na­kon ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne iz­gra­đe­ne su pr­ve vi­ken­di­ce. Ka­ko su go­di­ne pro­la­zi­le nji­hov broj se uve­ća­vao. Mje­šta­ni su, ka­ko sa­zna­je­mo, sa­mi fi­na­si­ra­li grad­nju uli­ca i pri­stup­nih pu­te­va, vo­do­vo­da, kao i uvo­đe­nje elek­trič­ne enr­gi­je. Sve je ra­đe­no bez gra­đe­vin­skih do­zvo­la jer za taj dio op­šti­ne ne po­sto­ji plan­ska do­ku­men­ta­ci­ja. Me­đu­tim, ni­je ja­sno za­što nad­le­žne op­štin­ske vla­sti ta­da ni­su za­u­sta­vi­le ne­do­zvo­lje­nu grad­nju. Pri­je sve­ga zbog či­nje­ni­ce da je na­kon ze­mljo­tre­sa, stu­di­ja ko­ja je ra­đe­na i čak in­kor­po­ri­ra­na u GUP iz 1984. go­di­ne, po­ka­za­la da u tom di­je­lu Op­šti­ne ne tre­ba pla­ni­ra­ti grad­nju upra­vo zbog opa­sno­sti od po­ja­ve kli­zi­šta. Ono što su ta­da utvr­di­li struč­nja­ci do­ne­kle su zna­li i sta­ri­ji Ul­ci­nja­ni. Na tom pod­ruč­ju po­sto­ji do­sta pod­zem­nih vo­da, od ko­jih ne­ke iz­vi­ru u mo­ru is­pod na­se­lja. Ta či­nje­ni­ca po­zna­ta je po­seb­no ri­ba­ri­ma i ro­ni­o­ci­ma.

Đe­ka: Ne mo­že se ni­šta
pred­u­ze­ti dok se tlo ne is­pi­ta

Pred­sjed­nik op­šti­ne Fat­mir Đe­ka iz­ja­vio je ju­če za „Dan“ da lo­kal­na upra­va pra­ti si­tu­a­ci­ju u na­se­lju Kru­če ali da ne­će bi­ti ni­ka­kvih in­ter­ven­ci­ja dok se ne oba­vi is­pi­ti­va­nje tla i utvr­di da li je na tom pod­ruč­ju bez­bjed­no iz­vo­đe­nje bi­lo ka­kvih sa­na­ci­o­nih ra­do­va.
– Bi­lo bi neo­zbilj­no da pred­u­zi­ma­mo bi­lo ka­ka­ve rad­nje bez kva­li­tet­ne struč­ne ana­li­ze. Pot­pu­no ra­zu­mi­je­mo po­tre­be lju­di ko­ji ta­mo ima­ju imo­vi­nu ali mo­ra­mo sa­če­ka­ti ri­ječ struč­nja­ka. Na to­me se ra­di, a ka­da bu­de­mo ima­li sve in­for­ma­ci­je mo­ći će­mo ne­što kon­kret­ni­je re­ći. Za­sad smo ob­i­šli to pod­ruč­je i pri­ku­pi­li po­dat­ke o ošte­će­nim objek­ti­ma. Šte­ta je sva­ka­ko ve­li­ka. Sa­vje­tu­jem mje­šta­ni­ma i vla­sni­ci­ma ku­ća da se ne iz­la­žu opa­sno­sti i da ne bo­ra­ve u ošte­će­nim objek­ti­ma. Imo­vi­na je­ste va­žna i vri­jed­na, ali naj­va­žni­ji su ljud­ski ži­vo­ti – po­ru­čio je Đe­ka.