AN­DRI­JE­VI­CA – Za­jed­nič­ka ocje­na ve­ći­ne sta­nov­ni­ka pot­ko­mov­skih se­la je da ak­tu­el­na vlast u pro­te­klom pe­ri­o­du ni­je ura­di­la ni­šta zna­čaj­ni­je u ci­lju po­bolj­ša­nja uslo­va ži­vota na ru­ral­nom pod­ruč­ju. Op­šta kon­sta­ta­ci­ja je da su dr­ža­va i lo­kal­na upra­va pot­pu­no za­ta­ji­le kad je u pi­ta­nju una­pre­đe­nje sa­o­bra­ćaj­ne po­ve­za­no­sti po­je­di­nih se­la sa An­dri­je­vi­com i da je to u ve­li­koj mje­ri do­pri­ni­je­lo raz­voj­noj stag­na­ci­ji i sve iz­ra­že­ni­joj mi­gra­ci­ji sta­nov­ni­štva sa ovog pod­ruč­ja. Mje­šta­ni na­vo­de da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je, i po­red broj­nih obe­ća­nja, ni­je­su pred­u­zi­ma­le kon­kret­ne po­te­ze u prav­cu stva­ra­nja od­go­va­ra­ju­ćih uslo­ve ko­ji bi ini­ci­ra­li mla­de lju­de da for­mi­ra­ju po­ro­di­ce i osta­nu da ži­ve u mje­stu svog ro­đe­nja. Is­ti­ču da o to­me naj­bo­lje go­vo­ri po­da­tak da se broj­ni se­o­ski pu­te­vi to­kom zim­skog pe­ri­o­da uop­šte ne či­ste.
- To­kom zi­me nad­le­žne slu­žbe oči­ste glav­nu sa­o­bra­ćaj­ni­cu od An­dri­je­vi­ce do Jo­ša­ni­ce, dok osta­li pu­te­vi u pot­ko­mov­skim se­li­ma osta­ju ne­pro­hod­ni. Sve se to de­ša­va iako na ovom pod­ruč­ju, iz­me­đu osta­lih, ži­ve dje­ca i sta­re i bo­le­sne oso­be. Ta­ko, je lju­di­ma iz uda­lje­nih pod­ruč­ja osta­lo da se do gra­da pro­bi­ja­ju ka­ko sa­mi zna­ju i umi­ju u šta smo se svi mo­gli uvje­ri­ti mi­nu­lih da­na ka­da je sni­jeg u po­je­di­nim se­li­ma pre­la­zio vi­si­nu od jed­nog me­tra. Sve se to de­ša­va iako je za­da­tak lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve da pri­mi­je­ni me­to­de i obez­bi­je­di sred­sta­va za sti­mu­li­sa­nje ži­vo­ta na se­lu. Me­đu­tim, lju­di na ru­ko­vo­de­ćim po­zi­ci­ja­ma vo­de po­li­ti­ku ob­ma­na zbog če­ga su na­ša se­la pre­tvo­re­na u mje­sta iz ko­jih se kon­stant­no od­la­zi- na­gla­sio je pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce Ko­nju­he Ra­ško Ba­bo­vić.
Ras­po­lo­ži­vi po­da­ci ja­sno uka­zu­ju da je po­sled­njih de­ce­ni­ja pod­ruč­je op­šti­ne An­dri­je­vi­ca bi­lo iz­lo­že­no obim­nom od­li­vu mla­dog sta­nov­ni­štva i da se to i da­lje na­sta­vlja. Pre­ma po­pi­su iz 1953. go­di­ne u op­šti­ni An­dri­je­vi­ca ži­vje­lo je 10.327 sta­nov­ni­ka, a 2011. go­di­ne sa­mo 5.071. Pri tom sva­ki če­tvr­ti sta­nov­nik An­dri­je­vi­ce 2001. go­di­ne imao je vi­še od 60 go­di­na. Na na­uč­nim sku­po­vi­ma kon­sta­to­va­no je da je de­mo­graf­ska sta­rost za­o­ra­la du­bo­ku bra­zdu i iz nje se mo­že iza­ći sa­mo kva­li­tet­no osmi­šlje­nom de­mo­graf­sko po­pu­la­ci­o­nom po­li­ti­kom, ka­ko od stra­ne dr­ža­ve, ta­ko i od stra­ne lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Is­ti­ca­no je da se u svi­je­tu pod­mla­đi­va­nje vr­ši du­go­roč­nom pri­mje­nom op­ti­mal­nih de­mo­graf­skih po­pu­la­ci­o­nih po­li­ti­ka i nji­ho­vih va­ri­jan­ti i pod­va­ri­jan­ti i oda­bi­rom naj­po­volj­ni­jih sred­sta­va za nji­ho­vu re­a­li­za­ci­ju.
Ba­bo­vić sma­tra da su na­zna­če­ne mje­re u mi­nu­lom pe­ri­o­du osta­ja­le sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru i da u su u zim­skom pe­ri­o­du pot­ko­mov­ska se­la prak­tič­no pu­sta.
- Go­di­na­ma slu­ša­mo jed­nu te istu pri­ču da se iz po­sto­je­će si­tu­a­ci­je mo­že iza­ći sa­mo ako bu­de­mo ima­li po­pu­la­ci­o­no ja­ka, bi­o­lo­ški re­pro­duk­tiv­na i de­mo­graf­ski zdra­va se­la. Uz to, cr­no­gor­ski zva­nič­ni­ci upor­no po­na­vlja­ju da se mo­ra­ju stva­ra­ti uslo­vi ka­ko bi se u na­šim se­li­ma kva­li­tet­no ži­v­je­lo. Umje­sto obe­ća­nog bo­ljeg ži­vo­ta ima­mo na­pu­šte­ne ku­će, a i one u ko­ji­ma ne­ko ži­vi mje­se­ci­ma su u sni­je­žnoj blo­ka­di, jer ni­ko i ne po­ku­ša­va da do njih oči­sti put od na­go­mi­la­nog sni­je­ga. Ta­ko umje­sto mo­mač­ke i dje­vo­jač­ke pje­sme mo­že se ču­ti za­vi­ja­nje vu­ko­va, ko­ji re­dov­no kr­sta­re na­šim se­li­ma– na­vo­di Ba­bo­vić.
Nje­go­va pri­ča se po­kla­pa sa pri­čom pred­sjed­ni­ka mje­sne za­jed­ni­ce Kra­lje Mi­lu­ti­na Đur­ko­vi­ća ko­ji is­ti­če da za­vi­ja­ni pu­te­vi to­kom zi­me ne idu u pri­log pri­či cr­no­gor­ski­oh zva­nič­ni­kam da se upor­no ra­di ka­ko bi se za­u­sta­vi­li ne­ga­tiv­ni de­mo­graf­ski pro­ce­si. On je po­no­vio da na to uka­zu­je i re­go­nal­ni pu­tu An­dri­je­vi­ca – Ma­te­še­vo pre­ko Tre­šnje­vi­ka i Ba­ra Kralj­skih ko­ji jer to­kom ci­je­le zi­me ne­pro­ho­dan.
- Pri­je ne­ko­li­ko da­na he­li­kop­ter je mo­rao da spa­sa­va za­vi­je­na pla­ni­na­re u pod­nož­ju Ko­mo­va, jer ni­ko i ne po­ku­ša­va da či­sti put do Eko ka­tu­na „Štav­na“. To uka­zu­je da zbog ne­bri­ge nad­le­žnih broj­ni tu­ri­sti osta­ju us­kra­će­ni da u zim­skom pe­ri­o­du po­sje­te Ko­mo­ve. To se isto de­ša­va i sa lju­di­ma ko­ji ima­ju svo­ja ima­nje i ku­će na pro­sto­ri­ma ko­la­šin­ske i an­dri­je­vič­ke op­šti­ne. Sma­tram da bi pri­ča o za­vi­ja­nim pla­ni­na­ri­ma nad­le­žni­ma tre­ba­la da sta­vi­ti do zna­nja da či­šće­nje pu­ta do Tre­šnje­vi­ka i Eko ka­tu­na “Štav­na” tre­ba da bu­de je­dan od pri­o­ri­te­ta. Na­ža­lost, do sa­da se po­ka­za­lo da go­spo­da iz vla­sti ne vo­di ra­ču­na o pri­o­ri­te­ti­ma, već o lič­nim in­te­re­si­ma po­je­di­na­ca. To je ve­li­ka sra­mo­ta, jer zbog ta­kvog od­no­sa nad­le­žnih i ovo ma­lo sta­nov­ni­štva što je osta­lo da ži­vi na ovom pod­ruč­ju mo­ra­će da se se­li u ne­ke sreć­ni­je kra­je­ve – sma­tra Đur­ko­vić.D.J.

Pu­te­vi pre­či od hi­dro­cen­tra­la

Đur­ko­vić sma­tra da je ne­pri­stoj­no pri­ča­ti o ne­kim ve­li­kim pro­jek­ti­ma po­put iz­grad­nje mi­ni­hi­dro­e­lek­tra­na, a sa dru­ge stra­ne ne pred­u­zi­ma­ti mje­re da se u zim­skom pe­ri­o­du obez­bi­je­di pro­hod­nost va­žnih pu­te­va.
-Sva­ka­ko da po­se­ban zna­čaj tre­ba pri­da­va­ti is­ko­ri­šća­va­nju vo­de­nog bo­gat­stva i iz­grad­nji hi­dro­e­lek­tra­na. Me­đu­tim, vi­še je ne­go ne­pri­stoj­no to što je lo­kal­na upra­va, u vre­me­ni­ma kad ni­je spo­sob­na da to­kom zi­me oči­sti se­o­ske pu­te­ve, do­ni­je­la od­lu­ku da se za­du­ži bli­zu mi­li­on eura za re­kon­struk­ci­ju vo­do­vo­da i iz­grad­nju mi­ni­e­lek­tra­ne. Valj­da je pre­če obez­bi­je­di­ti lju­di­ma da mo­gu da do­đu do svo­jih ku­ća ne­go se za­du­ži­va­ti za ne­što što la­ko mo­že da bu­de pro­ma­še­na in­ve­sti­ci­ja – na­gla­sio je Đur­ko­vić.