Iako je op­šti­na Gra­dac uki­nu­ta kra­jem še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, iz NVO „Mre­ža sje­ve­ra“ po­ru­ču­ju da je ob­na­vlja­nje lo­kal­ne upra­ve je­di­ni na­čin da se ovaj kraj spa­si od pot­pu­nog pro­pa­da­nja. Na­vo­de da Op­šti­na Plje­vlja s pod­ruč­ja ne­ka­da­šnje gra­dač­ke op­šti­ne go­di­šnje od kon­ce­si­ja ube­re na ru­de i dr­vo oko mi­li­on eura, a da se, s dru­ge stra­ne, u taj isti pro­stor ni­šta ne ula­že. No­vac se uglav­nom tro­ši za pla­te za­po­sle­nih u plje­valj­skoj op­šti­ni, dok se­la s pod­ruč­ja ne­ka­da­šnje op­šti­ne Gra­dac ku­bu­re s broj­nim in­fra­struk­tur­nim pro­ble­mi­ma.
-Ako Gu­si­nje i Pet­nji­ca mo­gu bi­ti op­šti­ne, on­da to mo­že da bu­de i Gra­dac. Pod­ruč­je ne­ka­da­šnje op­šti­ne Gra­dac ima i fi­nan­sij­sku pod­lo­gu, jer se na nje­noj te­ri­to­ri­ji na­la­zi Rud­nik olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na“, je­di­ni po­vr­šin­ski kop ovih me­ta­la u Evro­pi, od ko­jeg lo­kal­na upra­va go­di­šnje pri­ho­du­je oko 400.000 eura. Na tom pro­sto­ru se na­la­ze ogrom­na šum­ska bo­gat­stva pla­ni­ne Lju­bi­šnje i Ko­va­ča. Ra­di se o vi­so­ko­kva­li­tet­nom dr­ve­tu, naj­kva­li­tet­ni­jem u op­šti­ni, ali i u či­ta­voj Cr­noj Go­ri, na­vo­di se u sa­op­šte­nju NVO ‘’Mre­ža sje­ve­ra’’.
Is­ti­če da se, u naj­go­rem slu­ča­ju, sva­ke go­di­ne na tom pro­sto­ru po­sje­če oko pe­de­set hi­lja­da ku­bi­ka dr­ve­ta, što dr­ža­vi i op­šti­ni do­no­si pri­hod po osno­vu kon­ce­si­ja od oko se­dam­sto hi­lja­da eura. Pri­tom lo­kal­noj upra­vi osta­je vi­še od 400.000 eura. Ka­ko na­vo­de iz ove NVO, u pro­te­klih pet go­di­na ni­je bi­lo ni­jed­ne in­ve­sti­ci­je na pod­ruč­ju mje­snih za­jed­ni­ca Gra­dac, Šu­la, Bo­bo­vo, Bo­lja­ni­ći, Po­bla­će, Pot­ko­vač i Bu­ko­vi­ca... Sve su to pod­ruč­ja ko­ja je ob­u­hva­ta­la ne­ka­da­šnja op­šti­na Gra­dac.
-Sa­mo u po­sled­njih pet go­di­na od Rud­ni­ka olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na“ Op­šti­na je pri­ho­do­va­la vi­še od dva mi­li­o­na eura. Vi­še od dva mi­li­o­na se sli­lo od kon­ce­si­ja za šu­me, a na ovo pod­ruč­je op­šti­na ni­je ulo­ži­la ni 100.000 eura. Pa­re su oti­šle za pla­te sva­sti­ka­ma, ku­ma­ma, pri­ja­te­lji­ma, bra­ći i se­stra­ma plje­valj­skih funk­ci­o­ne­ra, ko­jih je vi­še ne­go ikad upo­sle­no u Op­šti­ni Plje­vlja, po­ru­ču­ju iz NVO „Mre­ža sje­ve­ra“.
Oni is­ti­ču da, ima­ju­ći sve ovo u vi­du, spas le­ži u po­nov­nom for­mi­ra­nju op­šti­ne Gra­dac.
Po­seb­na je pri­ča što lo­kal­na upra­va o ovom pod­ruč­ju ne bri­ne do­volj­no ni kad je u pi­ta­nju za­stu­pa­nje pred dr­žav­nim vla­sti­ma, od­no­sno što u Grad­cu i Šu­li­ma po­sto­je broj­ni eko­lo­ški pro­ble­mi ko­je ni­ko ne rje­ša­va, a lo­kal­na vlast na če­lu sa DPS-om sve to i ne spo­mi­nje.
-Još pri­je osam go­di­na ta­da­šnji re­sor­ni mi­ni­star Pre­drag Ne­ne­zić obe­ćao je da će sa­na­ci­ja de­po­ni­je ja­lo­vi­ne u Grad­cu po­če­ti na­red­ne go­di­ne. Od ta­da je pro­šlo osam go­di­na, a od sa­na­ci­je ni po­me­na, na­vo­di se u sa­op­šte­nju i po­ja­šnja­va da se u Šu­li­ma umno­ža­va­ju no­ve de­po­ni­je ja­lo­vi­ne, a da ni­ko ni­šta ne pred­u­zi­ma.
-Je­di­ni na­čin da se za­u­sta­vi ise­lja­va­nje sta­nov­ni­štva s ovog pod­ruč­ja je­ste for­mi­ra­nje sa­mo­stal­ne op­šti­ne, ko­ja će da bri­ne o in­te­re­si­ma sta­nov­ni­štva. No­vac od kon­ce­si­ja mo­ra osta­ti ovom pro­sto­ru, a ne da se tro­ši ne­gdje dru­go. Na­rav­no, po­treb­no bi bi­lo da se for­mi­ra no­va i efi­ka­sna lo­kal­na upra­va, na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Op­šti­na Gra­dac je funk­ci­o­ni­sa­la do kra­ja pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka i ta­da je na tom pro­sto­ru bi­lo sje­di­šte broj­nih dr­žav­nih usta­no­va. S uki­da­njem op­šti­ne po­če­lo je za­mi­ra­nje ovog kra­ja, ko­je se po­seb­no osje­ti­lo s pr­vim za­tva­ra­njem Rud­ni­ka olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na“ 1887. go­di­ne, ka­da je bez po­sla osta­lo 440 rad­ni­ka. Po­tom je uni­šte­no je­din­stve­no pred­u­ze­će za eks­plo­a­ta­ci­ju šu­ma, što je bez po­sla osta­vi­lo ta­ko­đe ne­ko­li­ko sto­ti­na rad­ni­ka. Sa­da na ovom pro­sto­ru još uvi­jek ra­di pet de­ve­to­ra­zred­nih ško­la, i vi­še če­tvo­ro­ra­zred­nih, s iz­u­zet­no ma­lim bro­jem đa­ka. Sve je ma­nji broj sta­nov­ni­ka ko­ji se sje­ća­ju ka­da su u ru­dar­skim na­se­lji­ma Šu­la i Gra­dac ra­di­li dječ­ji vr­ti­ći, ho­te­li, broj­ne pro­dav­ni­ce, pe­ka­re, a zdrav­stve­na za­šti­ta bi­la na vi­so­kom ni­vou. B. Je.


Hi­dro­cen­tra­la na Će­ho­ti­ni

-Od pla­nin­skog tu­ri­zma na Lju­bi­šnji ovaj kraj mo­že do­bro da pro­fi­ti­ra. Na ovom pod­ruč­ju je i naj­o­zbilj­ni­ja lo­ka­ci­ja za iz­grad­nju hi­dro­cen­tra­le, ko­ja bi se na­la­zi­la na ri­je­ci Će­ho­ti­ni u mje­stu Ta­to­ro­vi­ne. Ovaj kraj, uz ma­lo ula­ga­nja i bri­ge, ima do­bru bu­duć­nost, na­vo­di se u sa­op­šte­nju ‘’Mre­že sje­ve­ra’’.


Pu­te­vi uni­šte­ni

-Ma­gi­stral­ni prav­ci na pro­storu ne­ka­da­šnje gra­dač­ke op­šti­ne su u ve­o­ma lo­šem sta­nju. Put od Plje­va­lja, pre­ko Bo­lja­ni­ća pre­ma Čaj­ni­ču, go­to­vo da je uni­šten za sa­o­bra­ćaj. Put­ni pra­vac Plje­vlja –Gra­dac- Šu­la pro­pa­da, jer se nji­me od­vo­zi na hi­lja­de to­na kon­cen­tra­ta olo­va i cin­ka, a ni­ko ni­šta ne ula­že, po­ru­ču­ju iz „Mre­že sje­ve­ra“.


Te­ško do ob­no­ve op­šti­ne

-Te­ško je po­vje­ro­va­ti da će ne­ko do­zvo­li­ti da se ob­no­vi op­šti­na Gra­dac. To je sva­ka­ko do­bra ide­ja, ali je te­ško oče­ki­va­ti da će je ne­ko re­a­li­zo­va­ti. Za po­če­tak bi bi­lo do­bro da se ma­kar dio ubra­nih sred­sta­va ulo­ži na ove pro­sto­re, ka­že do­sko­ra­šnji pred­sjed­nik MZ Gra­dac Vo­jo Vra­neš, is­ti­ču­ći da lo­kal­na upra­va ne vo­di ra­ču­na o ovom kra­ju. Kao pri­mjer, Vra­neš na­vo­di da je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na re­kon­stru­i­san vo­do­vod u na­se­lju Gra­dac, ura­đe­na je hlor­na sta­ni­ca, po­sta­vlje­ni su vo­do­mje­ri, ali grad­ski Vo­do­vod još ni­je pre­u­zeo odr­ža­va­nje.
-Da u to­ku lje­ta ni­je bi­lo do­sta ki­še, mi ni vo­de ne bi­smo ima­li, ka­že Vra­neš.