RO­ŽA­JE- Na ne­dav­noj sjed­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne, pri­li­kom raz­ma­tra­nja iz­vje­šta­ja o ra­du Cen­tra za so­ci­jal­ni ra za 2015. go­di­nu, kon­sta­to­va­no je da je sta­nje so­ci­jal­ne za­šti­te sta­nov­ni­štva op­šti­ne iz­u­zet­no te­ško. Obra­zla­žu­ći do­ku­ment, di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Ka­dri­ja Ago­vić ka­zao je da je si­ro­ma­štvo u ko­jem se na­la­zi ve­ći­na po­ro­di­ca po­slje­di­ca lo­šeg sta­nja u pri­vre­di.
-I ono ma­lo pri­vred­nih su­bje­ka­ta ko­ji po­slu­ju su po­ro­dič­ne fir­me u ko­ji­ma ra­di ma­li broj lju­di, ma­hom iz tih po­ro­di­ca. Zbog dra­stič­ne so­ci­jal­ne pro­ble­ma­ti­ke, ve­li­ki je pri­ti­sak na Cen­tar za so­ci­jal­ni rad. Po­moć tra­že ne­za­po­sle­ni, sa­mo­hra­ni ro­di­te­lji či­ji je broj u 2015. go­di­ni bio dra­stič­no po­ve­ćan, za­tim maj­ke s ne­po­zna­tim očin­stvom, te ro­di­te­lji či­ji je je­dan brač­ni drug bio u za­tvo­ru, kao i po­ro­di­ce ko­je sve če­šće mi­gri­ra­ju iz se­la u grad. Za po­moć se obra­ća­ju mla­di či­ji bra­ko­vi pu­ca­ju zbog ne­pod­no­šlji­vih uslo­va ži­vo­ta i ne­tr­pe­lji­vo­sti, kao i po­ro­di­ce po­vrat­ni­ci iz ino­stran­stva i sta­ra i obo­lje­la li­ca o ko­ji­ma se dje­ca ne­do­volj­no sta­ra­ju. a ima­mo i slu­ča­je­va kod ko­jih ni­je re­gu­li­san osta­vin­ski po­stu­pak – na­gla­sio je Ago­vić.
On je is­ta­kao da je Ro­ža­je, u od­no­su na broj sta­nov­ni­ka, op­šti­na sa naj­vi­še so­ci­jal­nih slu­ča­je­va, ko­ji­ma se is­pla­ću­ju ma­te­ri­jal­na da­va­nja.
-Cen­tar je u 2015. go­di­ni za 140 li­ca ko­ja su tra­ži­la jed­no­krat­nu nov­ča­nu po­moć is­pla­tio 18.300 eura. U 2014. go­di­ni re­vi­zor­ska ko­mi­si­ja iz re­sor­nog mi­ni­star­stva je uki­nu­la oko 400 so­ci­ja­la, jer po nji­ho­vom mi­šlje­nju ta da­va­nja ni­su bi­la u skla­du sa za­ko­nom. Me­đu­tim, ve­li­ki broj tih po­ro­di­ca se ža­lio, a 54 so­ci­ja­le su vra­će­ne pri­ma­o­ci­ma, što svje­do­či da je ko­mi­si­ja ima­la po­gre­šne pro­cje­ne. U 2015. go­di­ni so­ci­ja­le je pri­ma­lo 1.376 po­ro­di­ca sa 4.800 čla­no­va. Sub­ven­ci­je na elek­trič­nu ener­gi­ju ko­ri­sti­la je 2.031 po­ro­di­ca. Bi­lo je 577 ko­ri­sni­ka pra­va na do­da­tak za tu­đu nje­gu i po­moć, a 57 ko­ri­sni­ka pra­va na lič­nu in­va­lid­ni­nu, dok smo ima­li tri hra­ni­telj­ske po­ro­di­ce. So­ci­jal­no lje­kar­ska ko­mi­si­ja je za­sje­da­la dva pu­ta u iz­vje­štaj­noj go­di­ni ka­da je bi­lo pod­ni­je­to 498 za­htje­va za ostva­ri­va­nje pra­va na tu­đu nje­gu i po­moć i odo­bri­la 302 za­htje­va. Is­toj ko­mi­si­ji za­htjev za MOP je pod­ni­je­lo 265 li­ca od ko­jih je 258 one­spo­so­blje­no za rad i pri­vre­đi­va­nje, dok je pra­vo na lič­nu in­va­lid­ni­nu tra­ži­lo 40 oso­ba od ko­jih je pri­zna­to pet – ka­zao je Ago­vić.
U iz­vje­šta­ju se na­vo­di da je pra­vo na dječ­ji do­da­tak od 19,27 eura do 32,19 eura ima­lo 2.182 dje­ce, dok su pra­vo na is­pla­tu po osno­vu ro­đe­nja dje­te­ta do­bi­le 293 maj­ke.
U iz­vje­štaj­noj go­di­ni za ma­te­ri­jal­na da­va­nja pre­ko Cen­tra za so­ci­jal­ni rad is­pla­će­no je 3.237.679 eura, od če­ga je naj­vi­še oti­šlo na so­ci­ja­le 1.583.819 eura.
Kad je ri­ječ o po­ro­dič­noj pro­ble­ma­ti­ci, u iz­vje­šta­ju je kon­sta­to­va­no da je po­ve­ćan broj brač­nih pa­ro­va i čla­no­va po­ro­di­ca ko­ji su tra­ži­li ma­te­ri­jal­nu i sa­vje­to­dav­nu po­moć. Na­vo­de da je u iz­vje­štaj­noj go­di­ni po­ve­ćan broj raz­vo­da bra­ko­va s ten­den­ci­jom ko­ja je na­sta­vlje­na i u pro­šloj go­di­ni.
Iako je ri­ječ o vi­še­mi­li­on­skim is­pla­ta­ma na go­di­šnjem ni­vou po osno­vu so­ci­jal­nih da­va­nja, kraj­nji efe­kat tih ula­ga­nja pot­pu­no je za­ne­ma­riv na pla­nu po­bolj­ša­nja ži­vo­ta gra­đa­na. Na­i­me, po­sta­vlja se lo­gič­no pi­ta­nje da li te po­ro­di­ce mo­gu da pre­ži­ve od so­ci­ja­le. Mo­žda bi bi­lo bo­lje ra­di­ti na osna­ži­va­nju tih po­ro­di­ca.
V.Ra.


Na­si­lje nad že­na­ma

-Struč­ni tim za brak i po­ro­di­cu imao je na tret­ma­nu 74 brač­na pa­ra s po­re­me­će­nim brač­nim od­no­si­ma i to 19 iz van­brač­nih i 38 iz brač­nih za­jed­ni­ca. Tret­man je uspio u de­vet slu­ča­je­va. Sud­ski po­stu­pak je vo­đen u 54 slu­ča­ja od če­ga je 13 tu­žbi po­vu­če­no. Na­vo­de da su u po­me­nu­toj go­di­ni sklo­plje­na tri ma­lo­ljet­nič­ka bra­ka. Po­re­me­će­ni po­ro­dič­ni od­no­si i dis­funk­ci­o­nal­nost po­ro­di­ca naj­te­že su i naj­slo­že­ni­je oba­ve­ze cen­tra. Po­re­me­će­ni brač­ni od­no­si su po­sle­di­ca ne­sla­ga­nje na­ra­vi, al­ko­ho­li­zam, pre­lju­ba, raz­li­či­to po­ri­je­klo, uti­caj pri­mar­ne po­ro­di­ce, fi­zič­ko i psi­hič­ko zlo­sta­vlja­nje, po­ja­ča­na eman­ci­pa­ci­ja že­ne i slič­no. Fi­zič­ko na­si­lje nad že­na­ma je naj­dra­stič­ni­ji iz­raz po­ro­dič­nog na­si­lja. Za kri­vič­no dje­lo pro­tiv bra­ka i po­ro­di­ce u iz­vje­štaj­noj go­di­ni pri­ja­vlje­no je 17 li­ca. Pet pri­ja­va pod­ni­je­la je po­li­ci­ja, a 12 fi­zič­ka li­ca. Zbog kri­vič­nog dje­la na­si­lje u po­ro­di­ci pri­ja­vlje­no je pet oso­ba. Za­šti­ta že­na i dje­ce od zlo­sta­vlja­nja i za­ne­ma­ri­va­nja za­vi­si od ak­tiv­no­sti raz­li­či­tih slu­žbi, in­sti­tu­ci­ja i dr­žav­nih or­ga­na, so­ci­jal­ne za­šti­te, po­li­ci­je, pra­vo­su­đa, zdrav­stve­nog i obra­zov­nog si­ste­ma. Na­si­lje se naj­če­šće de­ša­va u po­ro­di­ca­ma gdje su po­re­me­će­ni brač­ni od­no­si i kod raz­vo­da. U oba slu­ča­ja su mu­že­vi ti ko­ji ugro­ža­va­ju tje­le­sni in­te­gri­tet, du­šev­no zdra­vlje i spo­koj­stvo po­ro­di­ce – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.


Dje­cu ko­ri­ste

Struč­ni rad­ni­ci ima­ju po­te­ško­će pri­li­kom da­va­nja mi­šlje­nja su­da ko­me od ro­di­te­lja pro­vje­ri­ti ma­lo­ljet­nu dje­cu u slu­ča­ju raz­vo­da, jer ro­di­te­lji če­sto na­sto­je da dje­cu uvu­ku u svoj na­čin raz­mi­šlja­nja i ko­ri­ste ih kao in­stru­men­te da bi po­vri­je­di­li je­di­ni dru­ge.
-Di­je­te ko­je se di­rekt­no uklju­ču­je u raz­vod bra­ka tr­pi ve­li­ki pri­ti­sak či­me se gru­po zlo­u­po­tre­blja­va­ju nje­go­va pra­va i in­te­re­si. Tre­ba na­gla­si­ti da u Ro­ža­ja­ma još uvi­jek va­ži tra­di­ci­o­nal­na po­dje­la ulo­ga po po­lu i uz­ra­stu, gdje že­na i dje­ca ima­ju pod­re­đe­ni sta­tus, dok auto­ri­tet mu­škar­ca do­mi­ni­ra i pri­mje­nju­je auto­ri­tar­ni vas­pit­ni stil. Struč­ni rad­ni­ci sva­koj po­ro­di­ci pri­stu­pa­ju na po­se­ban na­čin ka­ko bi po­mo­gli u pre­va­zi­la­že­nju pro­ble­ma zbog ko­jih su u ne­ko­li­ko slu­ča­je­va, u kraj­njoj nu­ždi, tra­ži­li asi­sten­ci­ju po­li­ci­je –na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.