OSC, Uj­pešt, Va­šaš i Hon­ved bi­li su do prek­si­noć klu­bo­vi iz Ma­đar­ske ko­ji su se di­či­li ti­tu­la­ma evrop­skog šam­pi­o­na. U ze­mlji gdje je va­ter­po­lo na­ci­o­nal­ni sport po­sled­nje tri go­di­ne do­mi­ni­ra Sol­nok. Am­bi­ci­o­zni tre­ner pla­vo-bi­je­lih Mo­či Žolt je že­lio da sta­ne uz ra­me ve­li­ka­na­ma i po evrop­skim tro­fe­ji­ma, ko­je do sko­ro ni­je imao u vi­tri­na­ma svog klu­ba. Pri­je šest go­di­na je po­čeo taj pro­je­kat, pri­je sve­ga do­vo­đe­njem is­ku­snog srp­skog in­ter­na­ci­o­nal­na Živ­ka Go­ci­ća, po­tom nje­go­vog su­na­rod­ni­ka Mi­la­na Alek­si­ća, pro­de­fi­lo­va­lo je kroz Sol­nok to­kom pret­hod­nih go­di­na još ne­ko­li­ko ma­đar­skih, ita­li­jan­skih, austra­li­jan­skih i srp­skih re­pre­zen­ta­ti­va­ca dok Žolt za­jed­no sa sport­skim di­rek­to­rom Ištva­nom Ko­va­čem ni­je pro­na­šao pra­vi dio sla­ga­li­ce u mo­za­i­ku. Na po­čet­ku se­zo­ne je u Sol­nok do­ve­den An­dri­ja Pr­la­i­no­vić, ko­ji je pret­hod­no če­ti­ri pu­ta osvjao Li­gu šam­pi­o­na, a pre­kju­če u Bu­dim­pe­šti i pe­ti put, upra­vo sa Sol­no­kom. Ko­li­ka je nje­go­va za­slu­ga za pr­vu evrop­sku kru­nu ma­đar­skog klu­ba go­vo­ri po­da­tak da je pro­gla­šen za naj­bo­ljeg igra­ča za­vr­šnog turn­ria. Po­da­tak po ko­me je An­dri­ja je­dan je­di­ni je taj da ni­ko­me pri­je nje­ga ni­je po­šlo za ru­kom da osvo­ji ti­tu­le šam­pi­o­na Sta­rog kon­ti­ne­ta sa če­ti­ri raz­li­či­ta ti­ma. Pri­je Sol­no­ka, Pr­la­i­no­vić je to ura­dio sa Par­ti­za­nom, Cr­ve­nom zve­zdom i Pro Re­kom.
– Ve­li­ka je čast ka­da te ne­što odva­ja od dru­gih. Dra­go mi je zbog to­ga, ali mi je još dra­že zbog isto­rij­skog uspje­ha klu­ba. Je­dan od raz­lo­ga mog pre­la­ska iz Pro Re­ka u Slo­nok je bi­la upra­vo pro­cje­na da ću sa šam­pi­o­nom Ma­đar­ske do­ći u pri­li­ku da se bo­rim za tro­fej u Li­gi šam­pi­o­na. U naj­kva­li­tet­ni­jem evrop­skom klup­skom tak­mi­če­nju smo kon­stant­no pru­ža­li do­bre par­ti­je, ni­smo pret­pr­je­li ni je­dan po­raz, dok su nas spo­ra­dič­ni ne­u­spje­si u pr­ven­stvu Ma­đar­ske opo­mi­nja­li da se ne smi­je­mo opu­sti­ti – re­kao je An­dri­ja Pr­la­i­no­vić.
Re­pre­zen­ta­ti­vac Sr­bi­je je na po­čet­ku se­zo­ne od­su­stvo­vao 40 da­na zbog mo­no­nu­kle­o­ze. Od­mo­rio se od va­ter­po­la, na­pu­nio ba­te­ri­je i ka­ko je se­zo­na od­mi­ca­la igrao sve bo­lje. Iako je u po­sled­njih se­dam se­zo­na Li­gu šam­pi­o­na osvjao pet pu­ta, Pr­la­i­no­vi­ću mo­ti­va ne fa­li.
U naj­bo­ljim sam igrač­kim go­di­na­ma i bi­lo bi šte­ta to ne is­ko­ri­sti­ti za da­lje uspje­he. Ovo je naj­sla­đi pe­ri­od igrač­ke ka­ri­je­re, o to­me su mi pri­ča­li sta­ri­ji igra­či. Ka­da si sta­ri­ji i zre­li­ji mno­go bo­lje re­zo­nu­ješ ne­ke stva­ri, do­la­zi i pri­je­ko po­treb­na mir­no­ća i sta­lo­že­nost. Za­i­sta uži­vam u va­ter­po­lu kao ni­kad pri­je. Imam mo­ti­va na pre­tek. Na­sta­vi­ću da uži­vam pa do­kle ti­je­lo iz­dr­ži.
Po iz­ja­vi tri­de­se­to­go­di­šnjeg va­ter­po­li­ste se vi­di da na­mje­ra­va da još du­go te­ro­ri­še pro­tiv­nič­ke gol­ma­ne. Uko­li­ko ne­ki klub že­li da osvo­ji evrop­sku kru­nu, na­kon faj­nal-sik­sa Li­ge šam­pi­o­na u Bu­dim­pe­šti ne bi tre­bao da ima di­le­mu ko­ga da do­ve­de u svo­je re­do­ve.
N.J.


Go­ci­ću tro­fej za kraj

Ka­pi­ten Sol­no­ka Živ­ko Go­cić je do­šao u klub pri­je šest go­di­na, prak­tič­no na po­čet­ku am­bi­ci­o­znog pro­jek­ta. Pro­šlog lje­ta se opro­stio od re­pre­zen­ta­ci­je Sr­bi­je osvja­njem zlat­ne me­da­lje na Olim­pij­skim igra­ma u Ri­ju, a sa­da je igrač­ku ka­ri­je­ri za­vr­šio sa pe­ha­rom klup­skog pr­va­ka Evro­pe u ru­ka­ma.
– Re­kao sam da je Pr­la­i­no­vić taj iks fak­tor, ko­ji no­si sa so­bom u ko­fe­ru tro­fej Li­ge šam­pi­o­na. Ja­ko sam sre­ćan, uspio sam u po­znim go­di­na­ma ka­ri­je­re da osvo­jim ovaj tro­fej, ko­ji ni­sam imao sre­će da uzmem sa Par­ti­za­nom. Po­no­san sam što sam, kao stra­nac, bio ka­pi­ten ovog klu­ba – re­kao je tri­de­set­če­tvo­ro­go­di­šnji Go­cić.