Li­ni­ja is­pod ko­je se ne smi­ju spu­sti­ti srp­ski in­te­re­si je­ste te­ri­to­ri­jal­na i per­so­nal­na auto­no­mi­ja za Sr­be na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, iz­ja­vio je aka­de­mik Ti­bor Va­ra­di. Ovaj pro­fe­sor pra­va, ko­ji je za­stu­pao Sr­bi­ju u me­đu­na­rod­nim pro­ce­si­ma, ka­že da je kon­sen­zus u Sr­bi­ji po pi­ta­nju KiM ma­lo vje­ro­va­tan, ali unu­tra­šnji di­ja­log o bu­duć­no­sti po­kra­ji­ne ve­o­ma va­žan.
– Pri­je sve­ga da bi se jav­nost upo­zna­la sa či­nje­ni­ca­ma – is­ti­če Va­ra­di – li­ni­ja is­pod ko­je se ne smi­ju spu­sti­ti srp­ski in­te­re­si je­ste te­ri­to­ri­jal­na i per­so­nal­na auto­no­mi­ja za Sr­be na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
– Kon­sen­zus je ma­lo vje­ro­va­tan, ali unu­tra­šnji di­ja­log o bu­duć­no­sti Ko­so­va i Me­to­hi­je je ve­o­ma va­žan, pri­je sve­ga da bi se jav­nost upo­zna­la sa či­nje­ni­ca­ma – sma­tra pro­fe­sor Va­ra­di. On je po­zdra­vio po­ziv pred­sjed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća da za­poč­ne unu­tra­šnji di­ja­log o bu­duć­no­sti Ko­so­va, uz ocje­nu da je to pri­li­ka da se ši­ra jav­nost „upo­zna sa stvar­no­šću”, jer će „ako ona po­sta­ne op­šte­po­zna­ta i pri­zna­ta i pre­go­va­ra­či­ma bi­ti lak­še”. Ne­će mo­ra­ti, ka­ko ka­že, da bra­ne mi­to­ve, već će lak­še mo­ći da pre­go­va­ra­ju za naj­bo­lju od mo­gu­ćih op­ci­ja u in­te­re­su Sr­bi­je. To je, po nje­go­vom mi­šlje­nju, per­so­nal­na i te­ri­to­ri­jal­na auto­no­mi­ju Sr­ba na Ko­so­vu, i li­ni­ja is­pod ko­je se ne smi­ju spu­sti­ti srp­ski in­te­re­si.
– Da se Ko­so­vo „vra­ti” i po­sta­ne dio Sr­bi­je, mi­slim da u ovom ča­su, ma­da to ni­je la­ko re­ći, ni­je re­al­no. Ali, ni­je­sam sve­zna­li­ca... A to da se srp­ske cr­kve, ma­na­sti­ri, kul­tur­na i je­zič­ka pra­va za­šti­te pu­tem per­so­nal­ne i te­ri­to­ri­jal­ne auto­no­mi­je, to je ostvar­lji­vo. To bi bi­lo pra­ved­no i mo­gu­će. To je ostvar­ljiv cilj – ka­že Va­ra­di i pre­ci­zi­ra da mi­sli na te­ri­to­ri­jal­nu auto­no­mi­ju sje­ver­nog Ko­so­va. On vje­ru­je da bi to i za Evro­pu bi­lo ne­spor­no i sma­tra da se pre­go­va­ra­či mo­ra­ju za­lo­ži­ti za to da Sr­bi na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i ubu­du­će mo­gu da ži­ve kao Sr­bi, „da sa­ču­va­ju je­zik, kul­tu­ru i svo­je srp­stvo”. Taj pred­log se, is­ti­če, mo­ra iz­ni­je­ti na sto pri­je do­go­vo­ra o ko­nač­nom sta­tu­su srp­ske po­kra­ji­ne. Ko­men­ta­ri­šu­ći da li bi iz di­ja­lo­ga, ko­ji je prak­tič­no već po­čeo, pred­sjed­nik Vu­čić i srp­ski pre­go­va­ra­či mo­gli da iz­vu­ku i ne­ko mje­ro­dav­no mi­šlje­nje i ar­gu­ment vi­še u srp­sku ko­rist i od­go­va­ra­ju­ći da li vi­di­ ne­ko prav­no rje­še­nje ko­je bi omo­gu­ći­lo nor­ma­la­zi­ca­ju od­no­sa sa Pri­šti­nom bez „gu­bit­ka Ko­so­va”, Va­ra­di ka­že da ne­ma do­volj­no sa­zna­nja o to­ku pre­go­vo­ra da bi mo­gao da da od­go­vor na ovo pi­ta­nje.
– Tre­ba­lo bi da se su­o­či­mo sa tim da Ko­so­vo de fak­to prav­no da­nas ni­je dio Sr­bi­je – bez ob­zi­ra na to da li tre­ba da bu­de, bez ob­zi­ra na to šta pra­ved­no ili ni­je – jer ni za­ko­na­dav­na, ni ad­mi­ni­stra­tiv­na, ni sud­ska vlast Sr­bi­je ta­mo se ne pro­sti­re. U toj si­tu­a­ci­ji go­vo­ri­ti da će­mo sa­ču­va­ti Ko­so­vo ni­je sa­svim ade­kvat­na re­to­ri­ka. Jer te­ško je sa­ču­va­ti ono što ni­je u na­šem po­sje­du – ka­že Va­ra­di. On uka­zu­je da je Me­đu­na­rod­ni sud prav­de iz­bje­gao da da od­go­vor da li je jed­no­stra­no pro­gla­še­na ne­za­vi­snost u skla­du sa me­đu­na­rod­nim pra­vom i dao sa­vje­to­dav­no da de­kla­ra­ci­ja o ne­za­vi­sno­sti ni­je u ne­sa­gla­sno­sti sa me­đu­na­rod­nim pra­vom. Za­to je za nje­ga pi­ta­nje „da li či­nje­ni­ca da je me­đu­na­rod­no pra­vo na na­šoj stra­ni, ma­da to me­đu­na­rod­ni sud prav­de ni­je po­tvr­dio” tre­ba da bu­de ori­jen­tir za da­lje po­te­ze Sr­bi­je.
Sem u Sr­bi­ji gdje mi­ni­star od­bra­ne Alek­san­dar Vu­lin tvr­di da Vu­či­ćev plan is­klju­ču­je pri­zna­va­nje KiM na­mje­ra­ma pred­sjed­ni­ka i od­je­ci­ma u Sr­bi­ji ba­vi se i švaj­car­ska štam­pa, ze­mlje s ja­kim uti­ca­jem al­ban­skog lo­bi­ja.
– Dok pred­sjed­nik Vu­čić že­li da po­mje­ri stva­ri oko Ko­so­va sa mr­tve tač­ke, li­be­ral­ni pro­tiv­ni­ci pred­sjed­ni­ka se u di­sku­si­ju sa­dr­žin­ski i ne upu­šta­ju, već se ža­le što on do­mi­ni­ra me­dij­skom jav­no­šću, pi­še „No­je cir­her caj­tung”.
– Sva­šta se mo­že pre­ba­ci­ti srp­skom pred­sjed­ni­ku Alek­san­dru Vu­či­ću, ali ne i to da se ogra­ni­ča­va na uži­va­nje u si­ne­ku­ra­ma svo­je ob­u­hvat­ne mo­ći. Za raz­li­ku od ve­ći­ne ko­le­ga po funk­ci­ji u re­gi­o­nu, on je po­li­tič­ki pred­u­zet­nik ko­ji že­le da po­kre­ne stva­ri sa mr­tve tač­ke – ta­ko i u ve­zi sa du­gom i te­škom pri­čom o Ko­so­vu – kon­sta­tu­je ovaj list, uz opa­sku da u ve­li­kom di­je­lu opo­zi­ci­je na­pro­sto ne­do­sta­je ide­ja o to­me ka­ko Sr­bi­ja du­go­roč­no tre­ba da se no­si sa Ko­so­vom. Ana­li­zu sta­nja da­je do­pi­snik iz Be­o­gra­da An­dre­as Ernst, ko­ji u isto­ri­ja­tu KiM sti­že sa­mo do či­nje­ni­ce da je „oblast Sr­bi­ja od­u­ze­la Osman­li­ja­ma 1912. go­di­ne”. Dok na­ci­o­na­li­stič­ka opo­zi­ci­ja spo­či­ta­va Vu­či­ću iz­da­ju, a na­ja­vlje­ni di­ja­log na­zi­va smo­kvi­nim li­stom za pri­zna­nje Ko­so­va, „li­be­ral­ni pro­tiv­ni­ci pred­sjed­ni­ka se u di­sku­si­ju sa­dr­žin­ski uop­šte i ne upu­šta­ju, već se ža­le što on do­mi­ni­ra me­dij­skom jav­no­šću”. Cr­kva, do­da­je se u tek­stu, upo­zo­ra­va da se ne smi­je pri­hva­ti­ti ne­za­vi­snost Ko­so­va. U Bri­se­lu ću­te, mo­žda jer če­ka­ju na da­lje re­ak­ci­je, ali pri­je jer je ta­mo ljet­nja pa­u­za. U Ti­ra­ni i Pri­šti­ni je Vu­či­ćev pred­log na­i­šao na odo­bra­va­nje, bi­lje­ži Ernst, ali ta­ko što je re­ci­mo al­ban­ski pre­mi­jer Edi Ra­ma po­ru­čio da put mo­ra vo­di­ti pri­zna­nju ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va od stra­ne Be­o­gra­da.
M.Nj.

Vu­či­će­va una­pri­jed do­ne­se­na od­lu­ka o Ko­so­vu

Vu­či­će­va ide­ja da otvo­ri „unu­tra­šnji di­ja­log” o Ko­so­vu je „bi­za­ran akt”, oci­je­nio je pred­sjed­nik SDS i biv­ši pred­sjed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić i uka­zao da se ne mo­že po­zi­va­ti na di­ja­log o ta­ko va­žnoj te­mi kao što su iden­ti­tet i in­te­gri­tet ze­mlje, a da se ne us­po­sta­vi di­ja­log i o to­le­ran­ci­ji u ze­mlji, me­dij­skim i gra­đan­skim slo­bo­da­ma. Ta­dić je pod­sje­tio da sa­ma ri­ječ di­ja­log pod­ra­zu­mi­je­va uva­ža­va­nje dru­ga­či­jeg mi­šlje­nja i kon­sta­to­vao da je Vu­čić „po­gre­šan čo­vjek da po­sta­vi te­mu Ko­so­va, jer ne­ma sa­mo­kri­tič­ki od­nos pre­ma se­bi”.
– Te­ma Ko­so­va, kao di­ja­lo­ška te­ma, ni­je odr­ži­va u okol­no­sti­ma vo­đe­nja „gra­đan­skog ra­ta” i po­ni­ža­va­nja po­li­tič­kih opo­ne­na­ta – na­po­me­nuo je Ta­dić. Upi­tan da ob­ja­sni da li Vu­či­ća vi­di kao ključ­nu pre­pre­ku da se even­tu­al­no oda­zo­ve po­zi­vu na raz­go­vor, Ta­dić je od­go­vo­rio da ak­tu­el­ni pred­sjed­nik Sr­bi­je uni­šta­va di­ja­log, de­mo­kra­ti­ju i ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je. Ta­dić za­to „ne že­li da bu­de dio te­a­tar­skog na­stu­pa, či­ji je cilj da se oprav­da una­pri­jed do­ne­se­na od­lu­ka o Ko­so­vu”.
– Ne­mam in­for­ma­ci­ju ka­kvi su kon­kret­ni do­go­vo­ri Vu­či­ća, pri­je nje­ga Ni­ko­li­ća, bi­li sa ve­li­kim si­la­ma. Ni­je­sam se ni ras­pi­ti­vao, ali mi­slim da će sve vr­lo br­zo da bu­de vi­dlji­vo – pred­vi­dio je Ta­dić i upo­zo­rio da se svi­ma žu­ri po pi­ta­nju Ko­so­va. On je iz­ri­čit da pred­sjed­nik dr­ža­ve ne­ma ni pra­vo, ni man­dat, da „iz­gu­bi i ono što u ra­tu ni­je bi­lo iz­gu­blje­no”, iako sma­tra da je u Sr­bi­ji stvro­re­no uvje­re­nje da je „baš mo­der­no i pro­e­vrop­ski od­re­ći se i ono­ga što ni­je bi­lo iz­gu­blje­no to­kom ra­ta”. Po­dr­ška Evro­pe „toj blas­fe­mi­ji” od eko­nom­skih uspje­ha, ne­vi­đe­nog ži­vot­nog stan­dar­da, pre­ma ocje­ni Ta­di­ća, ima svo­ju po­za­di­nu u „is­po­sta­vlja­nju sve­ga ono­ga što za­pad­ne ze­mlje, ko­je su pri­zna­le Ko­so­vo, tra­že sa­da od Vu­či­ća, a pret­hod­no od Da­či­ća i Ni­ko­li­ća”. Do for­mal­nog pri­zna­nja i član­stva u UN ima još ne­ko­li­ko rje­še­nja, re­kao je Ta­dić i na­gla­sio je svoj stav svo­je­vre­me­no iz­lo­žio u če­ti­ri tač­ke, s ob­zi­rom na kon­tekst da su i Ame­ri­ka i Ru­si­ja pro­tiv po­dje­le Ko­so­va, iako bi to „bi­lo naj­cje­lis­hod­ni­je rje­še­nje”.