Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Svo­je­vre­me­no ni­ko ni­je smio ni ime da mu po­me­ne dok ON to ni­je gla­sno uči­nio jed­nog da­na, na dra­ma­tič­noj kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu, po­na­vlja­ju­ći u mir­ko­fon: „Ko­sma­jac, Ko­sma­jac, Ko­sma­jac, bre­e­e­e­ee”, kao pje­vač pod ša­trom ono: „Je’n, dva, šes’, šes’, šes’, naj­ljep­ša je ku­mi­na fri­zu­ra­a­a­aa”…
Za­tim je kre­nu­la haj­ka, mje­se­ci­ma su na­re­če­nog nar­ko-bo­sa, ina­če naj­ve­ćeg na Bal­ka­nu, a bo­ga­mi i ši­re, vi­tla­li po Ju­žnoj, Cen­tral­noj i osta­lim Ame­ri­ka­ma, vo­di­li se adap­ta­ci­jom one Nje­go­še­ve: „Ko­ga Alek spo­me­ne u etru– tra­go­vi mu smr­de ko­ka­i­nom”, da bi ga na po­slet­ku, pred sa­mo hap­še­nje u Ve­ne­cu­e­li uhi­ti­li na Zve­zda­ri.
Za ne­u­pu­će­ne Zve­zda­ra je­ste u Ve­ne­cu­e­li, de­se­tak hi­lja­da ki­lo­me­traa do­lje-go­re…
Pao je tre­nu­tak pri­je ne­go što se s knji­gom „Ša­rić” u ru­ci za­pu­tio u će­ni­fu svo­je ku­će, mje­sto gdje se nar­ko-bo­so­vi naj­če­šće i kri­ju ina­če – ču­če iza ka­zan­če­ta dok ra­ci­ja ne pro­đe, ili ob­gr­le boj­ler…
– Še­fe, iz­gle­da da ni­je nar­ko-bos, već nar­ko go, spu­šte­ne mu pan­ta­lo­ne, pa da hap­si­mo, ili sa­če­ka­mo da za­vr­ši – dra­ma­tič­no su ope­ra­tiv­ci iz­vi­je­sti­li por­tabl Ale­ko­vog klo­na – Ne­boj­šu Po­a­ro Ste­fa­no­vi­ća, ko­ji je od­luč­no ko­man­do­vao: „Hap­si, bre, i sni­maj! Ako ga ko­jim slu­ča­jem ne osu­di­mo mo­že­mo ba­rem da ga ze­za­mo za du­ge ga­će, ha­ha­hah”…
Nar­ko bos i go od da­nas je slo­bo­dan čo­vjek! Ne i abo­li­ran, ali do­volj­no slo­bo­dan, mo­žda i pre­vi­še, a sva­ka­ko jef­ti­no – dvje­sta hi­lja­da eura za od­bra­nu sa slo­bo­de, uz za­ra­ču­nat PDV, tak­si do ku­će i dva pi­ća u obli­žnjem ka­fi­ću.
Za ne­kog či­je ime ni­ko ni­je smio da iz­go­vo­ri, za ne­kog ko je bio ge­ne­ral­ni di­stri­bu­ter he­ro­i­na na ve­li­ko i ma­lo za Sr­bi­ju – Ko­sma­jac je pro­šao k’o trak­tor kroz ora­nje…
Do­bro, vje­ro­vat­no se za­kleo da ne­će bje­ža­ti i da ga uvi­jek mo­gu uhap­si­ti na kuć­noj adre­si, po­sli­je obim­ne po­tra­ge po ino­stran­stvu, obe­ćao je da ne­će do­vr­ši­ti knji­gu „Ša­rić” i ga­ran­to­vao da će se u bu­du­će ba­vi­ti sa­mo pro­da­jom cvi­je­ća o za­du­šni­ca­ma i far­be za ja­ja o Vas­kr­su!
Sa­svim do­volj­no, jer „čo­vjek se dr­ži za ri­ječ, a vo za ro­go­ve”, što­no na­rod ka­že, a Ko­sma­jac je pri­je sve­ga čo­vjek, lju­di­na, pa tek po­tom naj­ve­ći bal­kan­ski nar­ko-bos i onaj či­je se ime ni­je spo­mi­nja­lo!
Da­kle, re­ko­smo: „čo­vjek se dr­ži za ri­ječ, vo za ro­go­ve”, a na­rod dr­že za bu­da­le, oči­gled­no?!
Pro­tre­su šlji­vu pa šta ot­pad­ne to uva­le u udar­ni ter­min kao pro­blem svih pro­ble­ma, dok po­sli­je ne­kog vre­me­na od te iste šlji­ve ne na­pra­ve slat­ko…
Sre­ća da je u istom da­nu i na­ša Ma­ja Goj­ko­vić na­ci­o­na­le oslo­bo­đe­na op­tu­žbi za zlo­u­po­tre­bu po­lo­ža­ja gra­do­na­čel­ni­ce No­vog Sa­da i ne­ka če­ti­ri mi­li­o­na eura ko­ja su išla uz to, ina­če bi ne­ko mo­gao da po­mi­sli ka­ko je ru­ka prav­de ipak pre­krat­ka i do­se­že sa­mo do dže­pa u ko­jem se na­la­zi par­tij­ska knji­ži­ca?
Da pod­vu­če­mo i sa­be­re­mo: Ko­sma­jac za sit­nu lo­vu na kor­zou, Goj­ko­vi­će­va mi­ro­po­ma­za­na gra­tis, a ti se go­ljo šver­cuj u grad­skom pre­vo­zu, pa da vi­diš ka­ko ćeš pro­ći...
Prav­da je­ste sli­je­pa, ali joj je iz­gle­da ne­ko ukrao i psa vo­di­ča?!
P. S. U ime ove vla­sti hva­la Sne­ža­ni Ma­lo­vić i Na­ti Me­sa­ro­vić na re­for­mi­sa­nom pra­vo­su­đu! Da ni­je nji­ho­vog urat­ka ovi bi mo­ra­li da kre­nu od nu­le, ova­ko se sa­mo gr­če­vi­to dr­že te nu­le…
P. P. S. Ako me uhva­te ka­ko pje­ši­ce pre­la­zim na cr­ve­no imam li pra­va da se iz­ja­snim kao nar­ko bos u žur­bi?.. Mil­sim, mo­žda se sa­o­bra­ća­jac smi­lu­je: „Pro­du­ži, tvo­je ime ne smi­jem ni na spo­me­nem, a ka­mo­li za­pi­šem! Uda­lji se, bre, vi­diš da vre­bam bo­ra­ni­ju, tu je ve­li­ka lo­va”…
DVA­U­JE­DAN.RS