Autor: Pa­ul Krug­man


Evrop­ska cen­tral­na ban­ka je ob­ja­vi­la da dug grč­ke vla­de vi­še ni­je pri­hva­tljiv kao za­log za da­lje po­zaj­mi­ce. Is­po­sta­vi­lo se da je ovaj po­tez bio vi­še sim­bo­li­čan ne­go stva­ran. Ali ja­sno je da se bli­ži tre­nu­tak isti­ne.
To ne va­ži sa­mo za Grč­ku već za ci­je­lu Evro­pu, a po­seb­no cen­tral­nu ban­ku ko­ja će usko­ro mo­ra­ti da od­lu­či za ko­ga ona za­pra­vo ra­di.
U osno­vi, tre­nut­no sta­nje se mo­že opi­sa­ti sle­de­ćim di­ja­lo­gom:
Nje­mač­ka Grč­koj: Baš vam je do­bar taj ban­kar­ski si­stem. Bi­lo bi šte­ta da pro­pad­ne.
Grč­ka Nje­mač­koj: Stvar­no? Ni mi ne bi­smo vo­lje­li da pro­pad­ne va­ša fi­na, slat­ka Evrop­ska uni­ja.
Ili, ako že­li­te zva­nič­ni­ju ver­zi­ju: Nje­mač­ka zah­ti­je­va da Grč­ka na­sta­vi sa po­ku­ša­ji­ma da ot­pla­ti du­go­ve na­sta­vlja­ju­ći po­li­ti­ku šted­nje. Ako Grč­ka to od­bi­je, im­pli­ci­ra­na pri­jet­nja je pre­kid po­mo­ći cen­tral­ne ban­ke grč­kim ban­ka­ma, na šta je li­čio po­sled­nji po­tez cen­tral­ne ban­ke. To bi ra­zo­ri­lo već opu­sto­še­nu grč­ku eko­no­mi­ju.
Fi­nan­sij­sko izo­lo­va­nje Grč­ke bi­lo bi opa­sno ne sa­mo za evrop­sku eko­no­mi­ju, ne­go i za sâm evrop­ski pro­je­kat, taj še­zde­se­to­go­di­šnji na­por da se kroz za­jed­nič­ki na­pre­dak gra­de mir i de­mo­kra­ti­ja. Ko­laps grč­kih ba­na­ka vje­ro­vat­no bi do­veo do grč­kog na­pu­šta­nja eura i us­po­sta­vlja­nja do­ma­će va­lu­te – a in­ve­sti­to­ri­ma bi bi­lo do­volj­no na­pu­šta­nje eura od sa­mo jed­ne ze­mlje da za­klju­če da je kon­cept ve­li­ke evrop­ske va­lu­te po­stao re­ver­zi­bi­lan.
Osim to­ga, ha­os u Grč­koj bi do­dat­no oja­čao mrač­ne po­li­tič­ke sna­ge, ko­je i za vri­je­me ove dru­ge evrop­ske ve­li­ke de­pre­si­je ima­ju sve ve­ći uti­caj. Na­kon na­pe­tog sa­stan­ka sa svo­jim nje­mač­kim ko­le­gom, no­vi mi­ni­star fi­nan­si­ja Grč­ke ni­je okli­je­vao da za­i­gra na kar­tu iz 30-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. „Na­ci­zam u Grč­koj po­ka­zu­je svo­je ru­žno li­ce”, re­kao je mi­sle­ći na Zlat­nu zo­ru, ne-baš-neo­na­ci­stič­ku stran­ku ko­ja je tre­ća par­ti­ja po ve­li­či­ni u ze­mlji.
Svje­do­ci smo opa­sne kon­fron­ta­ci­je. Ov­dje ni­je u pi­ta­nju uobi­ča­je­na di­plo­ma­ti­ja, već igra ne­ra­va – dva ka­mi­o­na na­to­va­re­na eks­plo­zi­vom na uskom pla­nin­skom pu­tu ju­re je­dan ka dru­go­me i ni­je­dan ne­će da od­stu­pi. I sve to se de­ša­va u Evrop­skoj uni­ji, ko­ja bi tre­ba­lo da bu­de – i do­sad je za­i­sta i bi­la – in­sti­tu­ci­ja ko­ja pro­mo­vi­še pro­duk­tiv­nu sa­rad­nju.
Ka­ko je Evro­pa do­gu­ra­la dov­de? I ka­ko će se stva­ri raz­vi­ja­ti da­lje?
Kao i mno­ge dru­ge kri­ze, i no­va grč­ka kri­za po­ti­če od po­li­tič­kog po­di­la­že­nja. Ta­kve stva­ri se de­ša­va­ju kad po­li­ti­ča­ri gla­sa­či­ma go­vo­re ono što oni že­le da ču­ju, ka­da obe­ća­va­ju stva­ri ko­je ne mo­gu da is­pu­ne, a za­tim u su­da­ru s re­al­no­šću do­no­se te­ške od­lu­ke za ko­je su se na­da­li da će bi­ti iz­beg­nu­te.
Ov­dje na­rav­no mi­slim na An­ge­lu Mer­kel i nje­ne sa­rad­ni­ke.
Isti­na je da je Grč­ka upa­la u ne­vo­lje zbog neo­d­go­vor­nog za­du­ži­va­nja (iako nje­ga ne bi bi­lo bez neo­d­go­vor­nog po­zajm­lji­va­nja). Grč­ka je za svo­ju neo­d­go­vor­nost pla­ti­la stra­šnu ci­je­nu. Ali ko­li­ko još pla­ća­nja Grč­ka mo­že da pod­ne­se? Ona ne mo­že da vra­ti svo­je du­go­ve. To je ja­sno sva­ko­me ko je ceo i po­gle­dao broj­ke.
Ali nje­mač­ki po­li­ti­ča­ri svo­jim bi­ra­či­ma ni­ka­da ni­je­su ob­ja­sni­li ovu ra­ču­ni­cu. Umje­sto to­ga su išli lak­šim pu­tem: mo­ra­li­sa­li su o neo­d­go­vor­no­sti du­žni­ka, o to­me da sva­ki dug mo­ra da se vra­ti, po­te­za­li ste­re­o­tip o li­je­njim ju­žnja­ci­ma. A ka­da je grč­ko bi­rač­ko ti­je­lo ko­nač­no po­ka­za­lo da mu je sve­ga do­sta, nje­mač­ki zva­nič­ni­ci su pro­sto na­sta­vi­li da po­na­vlja­ju sta­re man­tre.
Mo­žda Nje­mač­ka za­mi­šlja da mo­že da po­no­vi sce­na­rio iz 2010, ka­da je cen­tral­na ban­ka pri­si­li­la Ir­sku da pri­hva­ti pro­gram šted­nje, pod pri­jet­njom izo­la­ci­je nje­nog ban­kar­skog si­ste­ma. Ma­lo je vje­ro­vat­no da će to dje­lo­va­ti na grč­ku vla­du, ko­ja je vi­de­la ka­kvu šte­tu su na­pra­vi­le mje­re šted­nje i ko­ja je iza­bra­na zbog obe­ća­nja da će tu šte­tu sa­ni­ra­ti.
Ipak, još uvi­jek ima na­de da će Evrop­ska cen­tral­na ban­ka od­bi­ti da se uklju­či u igru.
Ona je iz­da­la sa­op­šte­nje ko­je je zvu­ča­lo kao ozbilj­na ka­zna za Grč­ku, ali ni­je bi­lo ta­ko jer je osta­vljen otvo­ren va­žan ka­nal po­dr­ške grč­kim ban­ka­ma (ta­ko­zva­na Hit­na po­moć za li­kvid­nost – ne pi­taj­te šta to zna­či). Ta­ko da je to sa­op­šte­nje bi­lo vi­še upo­zo­re­nje, i to ne sa­mo Grč­koj, ne­go i Nje­mač­koj.
A šta ako se Nje­mač­ka ne trg­ne? Na­dam se da će on­da cen­tral­na ban­ka za­u­ze­ti čvrst stav i ob­ja­vi­ti da je nje­na pra­va ulo­ga da bu­de ču­var evrop­ske eko­no­mi­je i nje­nih de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja – a ne nje­mač­ki utje­ri­vač du­go­va. Ka­žem vam, bli­ži se tre­nu­tak isti­ne.
Pre­veo Zo­ran Tr­klja
Pe­šča­nik.net