Ka­da bih mo­ra­la u tri ri­je­či da opi­šem ri­ja­li­ti šou, bi­lo bi to ova­ko- pri­mi­ti­vi­zam na (s)ce­ni. U dvi­je bi sta­lo- dno dna. Za jed­nu bi već bi­la oštra kon­ku­ren­ci­ja, ali ja ću onu pra­vu osta­vi­ti za kraj. Za­ni­je­mi čo­vjek pred pro­sto­tom i pri­mi­ti­vi­zmom ove ru­lje, str­pa­ne u ne­ka­kve to­ro­ve po ne­ko­li­ko mje­se­ci. Za­ni­je­mi čo­vjek pred na­je­zdom ne­kul­tu­re i op­šte bez­ob­zir­no­sti i bi­zar­no­sti. U one dvi­je ri­je­či bi mo­glo mo­žda da sta­ne i –lu­da ku­ća, ali po­što je­dan od ri­ja­li­ti­ja no­si upra­vo taj na­ziv ne bih da im bu­dem kon­ku­ren­ci­ja.
Po de­fi­ni­ci­ji, ri­ja­li­ti šou je no­vi­ji TV ža­nr ko­ji pri­ka­zu­je sce­ne iz re­al­nog ži­vo­ta lju­di- nji­ho­ve obi­ča­je, po­na­ša­nje, obla­če­nje, in­te­li­gen­ci­ju, sta­vo­ve i dru­go. Ovaj ža­nr na­stao je u Ho­lan­di­ji u pro­du­cent­skoj ku­ći „Ene­mol’’ ko­ja go­di­na­ma pra­vi ova­kve emi­si­je. Pr­vi i naj­gle­da­ni­ji re­al­ni šou bio je „Ve­li­ki brat’’, ko­ji je pri­ka­zan u mno­gim ze­mlja­ma svi­je­ta. Zbog to­ga se u svi­je­tu vo­di bit­ka ko­ja će sta­ni­ca pri­vu­ći vi­še gle­da­la­ca ova­kvim emi­si­ja­ma, ta­ko da se o gra­ni­ci do­brog uku­sa i ne raz­mi­šlja. Ni pod ra­zno! Po­što sam ja te­ški pro­tiv­nik sve­ga lo­šeg što nam do­la­zi sa Za­pa­da i bru­tal­no osta­je na ovim na­šim iz­mu­če­nim pro­sto­ri­ma, ta­ko i ovaj jad i če­mer od ri­ja­li­ti­ja vi­dim kao još je­dan ko­rak ka pro­va­li­ji op­šte mo­ral­ne ka­ta­stro­fe. Sa­mi na­zi­vi ove dan­gu­be iza­zi­va­ju u čo­vje­ku raz­o­ča­re­nje i po­sta­vlja­ju pi­ta­nje - da li je kul­tu­ra i nje­na ulo­ga pot­pu­no sa­hra­nje­na? Na­i­me, na­zi­vi kao što su „Ve­li­ki brat’’, „Le­te­ći start’’, „Ho­ćeš- ne­ćeš’’, „Lu­da ku­ća’’, „Zve­zde uli­ce’’, „Jed­no­sta­van ži­vot’’, „48 sa­ti svad­ba’’, „Sve za lju­bav’’, „Me­njam že­nu’’, „Dvor’’, „Far­ma’’, „Pa­ro­vi’’-ro­go­bat­ne su ubi­ce i na­šeg je­zi­ka i mo­ra­la. O sa­dr­ža­ju da i ne go­vo­ri­mo. Tu­žna je dr­ža­va, a na­ša je­ste ta­kva, ko­joj kul­tu­ra ni­je po­treb­na. Imam uti­sak da kad bi se čak jav­no i zva­nič­no uki­nu­la jed­na nje­na gra­na (što ni­je is­klju­če­no) da to ap­so­lut­no ne bi osta­vi­lo od­je­ka. Mo­žda bi se ša­či­ca nje­nih pri­sta­li­ca po­bu­ni­la, ali to bi bi­lo sve. Nji­ho­va ne­moć uto­nu­la bi u op­štu ne­za­in­te­re­so­va­nost i bu­ljuk op­šte ko­mer­ci­ja­li­za­ci­je be­smi­sla.
Ima­la sam ne­dav­no ras­pra­vu s pri­ja­te­lji­com ko­ja, u naj­bo­ljoj na­mje­ri, da bi me umi­ri­la, re­če- „pro­mi­je­ni ka­nal’’! Ni­je to rje­še­nje, dra­ga mo­ja, re­koh, ne za­to što je i na dru­gom ka­na­lu isto ’’pa­ko­va­nje’’, već što je pri­mi­ti­vi­zam su­šti­na na­ših ži­vo­ta. Smi­šlje­no ser­vi­ra­nje sve­ga što je ne­u­ku­sno i bi­zar­no od TV ri­ja­li­ti­ja do „žu­te štam­pe’’, ne­mo­guć­nost iz­bo­ra, to je pro­blem, ko­ji mi se sve vi­še či­ni ner­je­ši­vim.
Ri­ja­li­ti šou ša­lje ja­snu po­ru­ku da je vo­a­je­ri­zam do­zvo­ljen i po­že­ljan, kao i vul­gar­nost i ba­nal­nost ta­ko­đe. Nu­de jef­ti­nu i br­zu za­ba­vu. Ne nu­de ni­šta, ap­so­lut­no ni­šta, što bi se mo­glo na­slu­ti­ti kao po­zi­tiv­no. So­ci­o­lo­zi, psi­ho­lo­zi i kul­tu­ro­lo­zi sa­gla­sni su da je to po­ku­šaj da se stig­ne pre­či­com do pa­ra i sla­ve. Za pet mi­nu­ta sla­ve mno­gi bi da­li sve. Pa­ra vr­ti gdje bur­gi­ja ne­će, pa se pri­sta­ja­nje na izo­la­ci­ju i ot­kri­va­nje svo­je in­ti­me ne do­vo­di u pi­ta­nje.
Mno­gim do­ko­nim do­ma­ći­ca­ma je mno­go lak­še uklju­či­ti TV i za­vi­ri­ti u tu­đe ži­vo­te, ne­go oti­ći (kao ne­kad) do špi­jun­ke i ne­ma­ti baš ’’pra­vu sli­ku’’. Lak­še je valj­da ro­bi­ja­ti ži­vot kad se shva­ti da ido­li na­ci­je ima­ju ce­lu­lit, bo­re itd.
Mno­gi ka­žu da na­rod vo­li to da gle­da. Ka­žu to i mno­ge an­ke­te. Ali, isti­na je, ipak, da te­le­vi­zi­ja ne pri­ka­zu­je ono što na­rod že­li da gle­da. Na­rod gle­da ono što mu je po­nu­đe­no. To je osnov­ni po­stu­lat me­dij­skog is­pi­ra­nja mo­zga. Pri­ti­skom re­kla­ma i dru­gim mar­ke­tin­škim sred­stvi­ma oni na­vla­če fru­stri­ra­ne gle­da­o­ce da uzmu što im se nu­di i što je ser­vi­ra­no. Ne bje­žim od či­nje­ni­ce da smo na­rod ko­ji vo­li da bri­ne tu­đe bri­ge, ali upra­vo ta pa­la­nač­ka sklo­nost i te ka­ko od­go­va­ra tel­ke­vi­zi­ja­ma, moć­ni­ci­ma, ko­ji sa­mo do­li­va­ju ulje na va­tru, i do­dat­no na­ru­ša­va­ju već na­ru­še­ni si­stem vri­jed­no­sti. Na­rav­no da i oli­gar­hi­ji od­go­va­ra vred­no­sni si­stem u ko­jem ova­kve emi­si­je ima­ju is­tak­nu­tu ulo­gu, jer sve to do­pri­no­si oču­va­nju nje­nog po­lo­ža­ja. Ko­li­ko smo otu­đe­ni i apa­tič­ni, od­no­sno ko­li­ko su nas otu­đi­li, svje­do­či po­da­tak da čak 36 od­sto is­pi­ta­ni­ka sma­tra da ri­ja­li­ti mla­di­ma nu­di in­for­ma­ci­je o ko­ji­ma mo­gu da raz­go­va­ra­ju! Za­i­sta po­ra­ža­va­ju­će. Po­ra­ža­va­ju­ći po­da­tak je­ste i taj da se u svi­je­tu još ni­je de­si­lo da je ne­ki ri­ja­li­ti uki­nut.
Za­to, uki­ni­te ga vi! Ne do­zvo­li­te da vam u ku­ću za­la­ze i bo­ra­ve oni ko­ji ne­ma­ju ni svo­ju ku­ću, ni po­nos. Ne do­zvo­li­te da vam dra­go­cje­no vri­je­me pro­la­zi pod tu­đim kro­vom. Či­taj­te knji­ge. Dru­ži­te se. Is­klju­či­te ’’Ve­li­ku bra­ću’’ za­u­vi­jek. Ja sam ih odav­no ućut­ka­la. I ja i moj bič. Jer, ri­ja­li­ti šou je kič.
(Autor je pje­snik)

Pi­še: Mag­da Pe­ter­nek