Pi­še: Če­do­mir An­tić


Se­dam­na­est go­di­na So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je... Da li je to raz­log za pro­sla­vu u Cr­noj Go­ri, cr­no­gor­skoj opo­zi­ci­ji, srp­skim ze­mlja­ma?
Ima li uop­šte smi­sla ana­li­zi­ra­ti ne­par­nu go­di­šnji­cu po­sto­ja­nja jed­ne opo­zi­ci­o­ne par­ti­je?
Či­ni mi se da ima, po­što je fe­no­men SNP-a, na ne­ki dru­gi na­čin u na­če­lu slič­nog SPS-u, su­štin­ski sli­ka sla­bo­sti mo­der­ne Sr­bi­je i na­šeg na­ro­da. Obje par­ti­je su se te­ško od­re­kle ide­o­lo­gi­ja ju­go­slo­ven­stva i re­al­nog so­ci­ja­li­zma. SPS je ostao bez vla­sti na­kon što je po­stao pre­ti­je­san za Mi­lo­še­vi­ćev re­žim. SNP je i na­stao ka­da je DPS ri­je­šio da mi­je­nja pol te se od­re­kao par­tij­skog vi­ška. Ne­sprem­ne da se mi­je­nja­ju ka­ko bi za­šti­ti­le in­te­res na­ro­da i gra­đa­na, osta­ju kao or­ga­ni­za­ci­je ka­dre da se i po­sle naj­ve­ćih po­lo­ma i pro­pa­sti po­ja­ve či­le i or­ne, sprem­ne da vo­de no­vu po­li­ti­ku na sta­ri na­čin, sa sta­rim lju­di­ma i na­iz­gled u kon­ti­nu­i­te­tu.
Pi­tam se ko­ji je mo­tiv jed­nog so­ci­ja­li­ste iz Sr­bi­je da da­nas go­vo­ri o kon­ti­nu­i­te­tu, po­no­si se Mi­lo­še­vi­ćem i Bro­zom, a da se isto­vre­me­no ra­du­je Da­či­će­vim evro­a­tlant­skim hva­li­sa­nji­ma? Na­la­zim sa­mo je­dan: nji­ho­ve gre­ške i za­blu­de po­sta­le su na­rod­ne, pro­tiv­ni­ci - ko­je su slu­žbe nji­ho­vog re­ži­ma de­ce­ni­ja­ma stva­ra­le -do­šli su na vlast za­hva­lju­ju­ći nji­ma i pa­li su ka­da je to so­ci­ja­li­sti­ma od­go­va­ra­lo... Osta­li su je­di­na al­ter­na­ti­va, čak i na­kon što su se ra­di­ka­li „pri­pi­to­mi­li“, pro­mi­je­ni­li ime i usvo­ji­li pro­gram LDP-a.
SNP je op­stao... Mo­žda je i to ne­ka­kva po­bje­da. Ni­ka­da ni­je do­šao na vlast. Pri­hva­tao je pro­mje­ne na sli­čan na­čin kao SPS - sa za­ka­šnje­njem, ni­je­mo... Ostao je do­sled­no ne­do­sle­dan... Na­pu­stio je Mi­lo­še­vi­ća, ali ne u vri­je­me ka­da ga je na­pu­stio srp­ski na­rod, već tek ka­sni­je... Čak i iz­ru­če­nje Mi­lo­še­vi­ća Ha­škom su­du ni­je na­ve­lo SNP da na­pu­sti sa­ve­znu vla­du, sa­mo je ta­da­šnji pre­mi­jer Zo­ran Ži­žić pod­nio ostav­ku. SNP se dr­žao na dis­tan­ci od DPS-ovog re­ži­ma i od opo­zi­ci­je. Naj­bo­lju sli­ku SNP-a pru­ža to in­si­sti­ra­nje na „sr­bo­gor­stvu“, po­seb­nom iden­ti­te­tu ko­ji je od Sr­ba u Cr­noj Go­ri tre­ba­lo da stvo­ri no­ve „neo­pre­di­je­lje­ne“, na­ci­ju ko­ja bi tru­lim Ju­go­sla­vi­ja­ma tre­ba­lo da bu­de ta­lac i ve­ziv­no tki­vo.
U no­vi­na­ma sam vi­dio fo­to­gra­fi­ju sa obi­lje­ža­va­nja se­dam­na­e­ste go­di­šnji­ce SNP-a. Sim­bol par­tij­skog dje­lo­va­nja Nje­go­še­va voć­ka - „tvrd orah“. Če­ti­ri za­sta­ve: (pr­va pret­po­sta­vljam) par­tij­ska, dru­ga za­sta­va CG, pa EU i za­sta­va Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re... Sve sa „pla­vet­nom“ pru­gom ko­ju su de­fi­ni­sa­li ve­li­ki srp­ski „pri­ja­te­lji“ ko­mu­ni­sti. Sli­ka SNP-a. Sr­bi u iz­nu­di­ci... Ju­go­slo­ve­ni po iz­bo­ru. Sve uz Ma­ša­no­vu pr­ko­snu po­ru­ku da će Ju­go­sla­vi­je, ako je već i ne­ma, jed­no­ga da­na BI­TI...
Ko­ja je per­spek­ti­va ta­kvog SNP-a? Po­bje­da uje­di­nje­ne opo­zi­ci­je, ko­joj tra­di­ci­o­nal­no ne pri­pa­da? Ne. Sa­mo­stal­na po­bje­da. Te­ško mo­gu­će. Nje­no je sa­mo da če­ka spo­ra­zum vla­sti Sr­bi­je sa cr­no­gor­skim re­ži­mom. Jed­nom će mo­žda i do tog do­go­vo­ra do­ći. Srp­ske vla­de su već če­tvrt vi­je­ka ne­za­in­te­re­so­va­ne za pra­va srp­skog na­ro­da. Za­u­ze­te hi­me­ra­ma evro­pej­stva i ju­go­slo­ven­stva, op­sjed­nu­te lič­nom se­bič­no­šću i par­tij­skim in­te­re­som... One, ipak, mo­ra­ju ne­što da ra­de. Već du­go vre­me­na one raz­mi­šlja­ju ka­ko da učvr­ste pr­lja­vi sa­vez ko­ji su sklo­pi­le sa Đu­ka­no­vi­će­vim re­ži­mom na šte­tu srp­skog na­ro­da. Na­vod­no su po­pra­vi­li od­no­se iz­me­đu dvi­je ze­mlje, a ni­su ri­je­ši­li ni­ti jed­no pi­ta­nje, osim od­no­sa Be­o­gra­da pre­ma Stan­ku Su­bo­ti­ću... Sa­da osta­je da po­mog­nu svom re­žim­skom sa­ve­zni­ku u Pod­go­ri­ci ta­ko što će u vlast uve­sti ne­ku srp­sku ili pro­srp­sku par­ti­ju. Ne znam ko­ja će to par­ti­ja bi­ti, ali ne­mam sum­nje da će ne­ku pro­na­ći.
Ne­ka­ko mi se či­ni da bi sa­svim lo­gič­no bi­lo da u tu no­vu vlast, ko­ju će oli­ča­va­ti je­dan „no­vi“ Đu­ka­no­vić „či­ji za­da­tak ni­je da pro­go­ni Sr­be“ (ni­je mi sa­mo ja­sno ka­ko mu je ta­ko ne­što pa­lo na pa­met...), uđe stran­ka ko­joj „na­ci­o­na­li­zam ni­je na pr­vom me­stu“, ko­joj su „bli­ska oba na­ci­o­nal­na iden­ti­te­ta – i cr­no­gor­ski i srp­ski“, ko­ja pam­ti vri­je­me za­jed­ni­štva dvi­je re­pu­bli­ke... To je­din­stvo je, isti­na, bi­lo de­fekt­no za­to što je uvi­jek po­či­va­lo na se­bič­nim in­te­re­si­ma vla­da­ju­ćih stra­na­ka, ali ko­ga je to kod nas bri­ga.
Kao i uvi­jek, to­kom pro­te­klih če­tvrt vi­je­ka, sva­ki ve­li­ki po­raz na­šeg na­ro­da, u Sr­bi­ji i srp­skim ze­mlja­ma­ma, pri­je sve­ga je bio ute­me­ljen na na­šim pre­po­zna­tlji­vim unu­tra­šnjim sla­bo­sti­ma i odav­no uoče­nim ma­na­ma. Bez njih lak­še bi­smo se su­o­či­li sa SAD i SR Nje­mač­kom, dr­ža­va­ma ko­je su ra­zo­ri­le na­še otadž­bi­ne - biv­šu Ju­go­sla­vi­ju i Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju.
Par­ti­je na­iz­gled slič­ne SNP-u i SPS-u po­sto­je u svim dr­ža­va­ma ko­je su bi­le so­ci­ja­li­stič­ke. Me­đu­tim, sa­mo kod nas ove dvi­je par­ti­je ima­ju upo­ri­šte u na­ro­du i pred­sta­vlja­ju, čak i ka­da su u du­bo­koj opo­zi­ci­ji, re­le­vant­no i ras­pro­stra­nje­no mi­šlje­nje. Ta­kve po­li­tič­ke stru­je sku­po su ko­šta­le srp­ski na­rod, za­to što smo vo­đe­ni nji­ho­vim ide­ja­ma ne­po­gre­ši­vo išli u od­re­đe­ni po­raz i po­zna­ti am­bis. Kao što je za­sta­va CG, de­fi­ni­sa­na ka­ko bi bi­le ra­sr­blje­ne dr­žav­ne tra­di­ci­je Cr­ne Go­re, po­la­ko ušla u pro­sto­ri­je SNP –a ta­ko će ući i osta­le ide­je Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma...
Tre­ba da se pro­mi­je­ni­mo na­bo­lje pri­je ne­go što poč­ne­mo da mi­je­nja­mo re­ži­me. Mi u Sr­bi­ji smo po­sle 2000. go­di­ne te­ško pri­hva­ta­li tu oči­gled­nu isti­nu.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu
u Be­o­gra­du)