Autor: Bo­ris De­žu­lo­vić


Na­kon mje­sec da­na za­vr­še­na je ve­li­ka na­ci­o­nal­na po­ka­zna vje­žba iz op­šte­na­rod­ne ob­ra­ne i dru­štve­ne sa­mo­za­šti­te.
Uče­sni­ci su se slo­ži­li da je vje­žba po­ka­za­la upra­vo spek­ta­ku­lar­ne re­zul­ta­te, do­ka­zav­ši ka­ko op­šte­na­rod­na obra­na i dru­štve­na sa­mo­za­šti­ta ni­su tek ne­u­po­tre­blji­vi re­lik­ti so­ci­ja­li­zma, i ka­ko su od­go­vor­ni po­je­di­nac i ši­ro­ka dru­štve­na za­jed­ni­ca u pot­pu­no­sti sprem­ni da od dr­ža­ve – od­no­sno po­li­ci­je, dr­žav­nog tu­ži­la­štva i su­do­va – pre­u­zmu po­slo­ve ob­ra­ne i za­šti­te od slo­bo­de umjet­nič­kog iz­ra­ža­va­nja, naj­go­re po­ša­sti na­še­ga vre­me­na i naj­pod­mu­kli­jeg ne­pri­ja­te­lja hr­vat­skog na­ro­da i nje­go­ve mla­de dr­ža­ve.
Jed­no­mje­seč­na vje­žba spro­ve­de­na je u če­ti­ri fa­ze.
U pr­voj, dr­ža­va je po­ka­za­la ka­ko se opa­snost pre­po­zna­je i ka­ko se na nju re­a­gu­je. Za pri­mjer je uze­ta pred­sta­va ‘’Ele­men­tar­ne če­sti­ce’’, ko­ju je po tek­stu fran­cu­skog pi­sca Mic­he­la Ho­u­el­le­bec­qa za ovo­go­di­šnje Du­bro­vač­ke ljet­ne igre re­ži­rao Ivi­ca Bu­ljan. Dru­štve­no­o­pa­sno­sni po­ten­ci­jal pred­sta­ve, is­prav­no je pro­ci­je­ni­la dr­ža­va u ob­li­ku du­bro­vač­ko-ne­re­tvan­skog žu­pa­na, ni­je se krio u be­za­zle­nom tek­stu, već u nje­go­vom auto­ru, ko­ji je, ka­ko je po­zna­to, no­tor­ni isla­mo­fob. Dr­ža­va u ob­li­ku žu­pa­na pre­po­zna­la je ta­ko u pred­sta­vi uvre­du vjer­skih osje­ća­ja mu­sli­ma­na, upo­znav­ši s tim dr­ža­vu u ob­li­ku mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va, ko­ji je po­li­cij­skom lo­gi­kom is­prav­no pro­ci­je­nio ka­ko pred­sta­va ko­ja vri­je­đa vjer­ske osje­ća­je mu­sli­ma­na pred­sta­vlja re­al­ni ri­zik za pu­bli­ku, grad i dru­štve­nu za­jed­ni­cu, pa je dr­ža­va u ob­li­ku du­bro­vač­kog grad­skog vi­je­ća od­bi­la da da no­vac za pred­sta­vu.
U dru­goj je fa­zi pre­po­zna­va­nje ta­kve opa­sno­sti pre­pu­šte­no sa­moj umjet­nič­koj za­jed­ni­ci i od­go­vor­nim po­je­din­ci­ma, pa su sve­ga ne­ko­li­ko sed­mi­ca ka­sni­je iz po­sta­va za­dar­ske iz­lo­žbe Vja­če­sla­va Mi­zi­na i Alek­san­dra Ša­bu­ro­va, čla­no­va ru­ske umjet­nič­ke sku­pi­ne ‘’Pla­vi no­se­vi,’’ zbog vri­je­đa­nja vjer­skih osje­ća­ja mu­sli­ma­na – da­kle re­al­nog ri­zi­ka za dru­štvo – iz­ba­če­na dva ra­da: ‘’Če­čen­ska Ma­rilyn’’ i por­tret Osa­me bin La­de­na u dru­štvu Šre­ka i Ha­ri­ja Po­te­ra. “Pro­cje­na je bi­la da bi iz bez­bjed­no­snih raz­lo­ga bi­lo bo­lje da se ti ra­do­vi ne iz­lo­že. Sma­tram da strah ni­je do­bar, ali uvu­kao se me­đu lju­de“, ob­ja­sni­la je cen­zu­ru vo­di­telj­ka Ga­le­ri­je umjet­ni­na za­dar­skog Na­rod­nog mu­ze­ja, od­go­vor­ni po­je­di­nac Lju­bi­ca Sr­hoj Če­ri­na.
Na­kon što je ta­ko uspje­šno de­mon­stri­ran sen­zi­bi­li­tet hr­vat­skog dru­štva na vri­je­đa­nje vjer­skih osje­ća­ja mu­sli­ma­na i iz­vr­sna ob­u­če­nost za slu­ča­je­ve re­al­nog stra­ha, da­kle ri­zi­ka, za­jed­ni­ca je u tre­ćoj fa­zi vje­žbe do­bi­la za­da­tak da pre­po­zna vri­je­đa­nje ve­ćin­skih vjer­skih osje­ća­ja, od­no­sno re­al­nog ri­zi­ka i opa­sno­sti za dru­štvo ko­je ne­će do­la­zi­ti iz­va­na, re­ci­mo iz Islam­ske dr­ža­ve, već iz­nu­tra, da­kle iz sa­me ka­to­lič­ke dr­ža­ve. Sve­ga sed­mi­cu-dvi­je na­kon cen­zu­ri­sa­ne za­dar­ske iz­lo­žbe ogla­ši­vač­ka kom­pa­ni­ja ‘’Di­vi­nus Vic­to­ria’’ je na svo­jim LED-dis­ple­ji­ma od­bi­la da emi­tu­je već na­pla­će­ni vi­deo-oglas za pred­sta­vu ‘’Ne­ča­sti­ve’’ Bru­na Isa­ko­vi­ća, ko­ja je u Za­gre­bač­kom ka­za­li­štu mla­dih bi­la po­sta­vlje­na u okvi­ru fe­sti­va­la ‘’Per­fo­ra­ci­je’’.
“S ob­zi­rom na to da se u va­šem ma­te­ri­ja­lu spo­mi­nje ri­ječ ‘’ne­ča­sti­ve’’, ko­ja aso­ci­ra na ne­ča­sti­vog, so­to­nu, đa­vo­la, vra­ga, lu­ci­fe­ra, kao i to da su u vi­de­o­u­rat­ku po­lu­go­la ti­je­la, a u jed­nom ka­dru se vi­di go­la bra­da­vi­ca žen­skih gru­di, ta­kav ma­te­ri­jal u kon­sul­ta­ci­ji s gra­dom i su­vla­sni­ci­ma vri­je­đa ću­do­re­đe na­ših gra­đa­na i kao ta­kav ta­ko­đe ne spa­da u ma­te­ri­jal ko­ji mi emi­tu­je­mo“, u slu­žbe­nom je do­pi­su na­ru­či­te­lju re­kla­me, udru­že­nju ‘’Do­mi­no’’ ob­ja­snio di­rek­tor ‘’Di­vi­nus Vic­to­ri­je’’, od­go­vor­ni po­je­di­nac Hr­vo­je To­pić.
U za­vr­šnoj, če­tvr­toj fa­zi za­jed­ni­ca i od­go­vor­ni po­je­din­ci do­bi­li su za­da­tak da pre­po­zna­ju i eli­mi­ni­šu “ma­te­ri­jal“ ko­ji bi vri­je­đao op­šte ve­ćin­ske osje­ća­je i “ću­do­re­đe na­ših gra­đa­na“, od­no­sno “ma­te­ri­jal“ ko­ji ne bi pred­sta­vljao re­a­lan ri­zik i opa­snost sa­mo za hr­vat­sko dru­štvo, već i za sa­mu hr­vat­sku dr­ža­vu. Re­zul­tat je bio za­di­vlju­ju­ći: već sju­tra­dan na­kon cen­zu­re vi­deo-pla­ka­ta za ‘’Ne­ča­sti­ve’’, sa zi­da Osnov­ne ško­le ‘’Ma­ri­ja i Li­na’’ u Uma­gu iz­bri­san je mu­ral aka­dem­skog sli­ka­ra Mi­ro­na Mi­li­ća, na­stao u okvi­ru ‘’In­di­rek­ta’’, fe­sti­va­la ne­za­vi­sne umjet­no­sti ko­ji or­ga­ni­zu­je Kul­tur­no- umjet­nič­ko udru­že­nje ‘’Ma­nu­fak­tu­ra sno­va’’. Na­iz­gled be­za­zle­ni mu­ral, ko­ji je uče­ni­ke ško­le ‘’Ma­ri­ja i Li­na’’ tre­ba­lo da edu­ku­je i sen­zi­bi­li­zi­še za pro­ble­me za­šti­te oko­li­ne pred­sta­vljao je ljud­ske ru­ke ka­ko na pr­ste na­bra­ja­ju če­ti­ri ključ­na eko­lo­ška po­stu­la­ta – ‘’Re­u­se, Re­du­ce, Recycle, Re­in­vent’’. Ili je ba­rem ta­ko iz­gle­dao za na­iv­ne, dru­štve­no neo­d­go­vor­ne po­je­din­ce: do­bro ob­u­če­no oko ni­je, na­i­me, na­sje­lo da gle­da u če­tvr­ti na­bro­je­ni prst, već u osta­la tri, is­pru­že­na u zlo­či­nač­ki čet­nič­ki po­zdrav.
s“Kad su or­ga­ni­za­to­ri do­šli da me pi­ta­ju po­sto­ji li mo­guć­nost da jed­nu stra­nu ško­le osli­ka­ju gra­fi­tom, ja sam re­kao da po­sto­ji, ali da ni u kom slu­ča­ju po­ru­ka ne smi­je bi­ti vul­gar­na, ni­ti pro­vo­ka­tiv­na, ni­ti po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­na, to jest ni­šta što će iza­zva­ti po­zor­nost u bi­lo ko­jem smi­slu. Pr­vo me zva­lo ne­ko­li­ko gra­đa­na i pi­ta­lo za­što sam to do­pu­stio, jer se na gra­fi­tu vi­de tri pr­sta. Ta­ko ne­što da bu­de na ško­li kad nam ra­za­pi­nju kar­di­na­la Ste­pin­ca je ne­do­pu­sti­vo, te je mu­ral uklo­njen“, ob­ja­snio je no­vi­na­ru ‘’Ve­čer­njeg li­sta’’ uprav­nik ško­le, od­go­vor­ni po­je­di­nac Ma­to Vi­do­vić.
Dvi­je stva­ri va­lja za­pam­ti­ti iz obra­zlo­že­nja uprav­ni­ka uma­ške ško­le, ko­jim je tri­jum­fal­no za­vr­še­na ljet­na po­ka­zna vje­žba iz pre­po­zna­va­nja i eli­mi­ni­sa­nja, od­no­sno cen­zu­re po­ša­sti slo­bo­de umjet­nič­kog iz­ra­ža­va­nja. Pr­vo – onih bud­nih, ano­nim­nih i dru­štve­no od­go­vor­nih “ne­ko­li­ko gra­đa­na“, ko­ji su na­zva­li uprav­ni­ka ško­le i upo­zo­ri­li ga na čet­nič­ki po­zdrav na zi­du ško­le, kao upra­vo ogled­ni pri­mjer dru­štve­ne sa­mo­za­šti­te. I dru­go – uprav­ni­ko­vo uput­stvo or­ga­ni­za­to­ri­ma fe­sti­va­la i auto­ru mu­ra­la na škol­skom zi­du ka­ko “po­ru­ka ne smi­je bi­ti (…) ni­šta što će iza­zva­ti po­zo­r­nost u bi­lo ko­jem smi­slu“.
Dru­štve­no neo­d­go­vor­nom po­je­din­cu – istom onom ko­ji na zi­du ško­le od šu­me ne vi­di sta­blo, pa od de­set pr­sti­ju ne vi­di tri – “po­ru­ka ko­ja ne­će iza­zi­va­ti po­zor­nost u bi­lo ko­jem smi­slu“ zvu­ča­će, da­ka­ko, kao ne­po­ja­mlji­va be­smi­sli­ca, jer smi­sao je umjet­no­sti da ša­lje po­ru­ke, a smi­sao po­ru­ke da iza­zo­ve po­zor­nost.
Ja­sno, “u bi­lo ko­jem smi­slu“.
Ni­je li, me­đu­tim, me­đu “bi­lo ko­jim smi­slo­vi­ma“ po­rukâ du­bro­vač­ke pred­sta­ve ‘’Ele­men­tar­ne če­sti­ce’’ – ili za­dar­ske iz­lo­žbe ‘’Pla­vih no­se­va’’ – i “po­zor­nost“ ko­ju će iza­zva­ti me­đu gla­vo­sje­ča­ma iz Islam­ske dr­ža­ve? Je li u jed­nom od tih “smi­slo­va“ i “po­zor­nost“ ko­ju po­ru­ka iz vi­deo-ogla­sa za za­gre­bač­ku pred­sta­vu ‘’Ne­ča­sti­ve’’ iza­zi­va kod “ne­ča­sti­vog, so­to­ne, đa­vo­la, vra­ga, lu­ci­fe­ra“? Ili, naj­zad, po­ru­ka o ob­no­vlji­vo­sti pri­rod­nih re­sur­sa na zi­du uma­ške osnov­ne ško­le, ko­ja u jed­nom, a za­pra­vo je­di­nom mo­gu­ćem od svih svo­jih smi­slo­va, iza­zi­va „po­zo­r­nost“ sr­bo­čet­nič­kog agre­so­ra i sna­ga što bi Hr­vat­sku opet gur­nu­li u ko­mu­ni­stič­ku Ju­go­sla­vi­ju?
Ni­je li on­da jed­no­stav­ni­je – i dru­štve­no od­go­vor­ni­je – iz­bri­sa­ti mu­ral, za­bra­ni­ti pred­sta­vu ili iz­lo­žbu, spa­li­ti knji­gu, uki­nu­ti na kra­ju sva­ku tu, ka­ko se zo­ve, slo­bo­du umjet­nič­kog iz­ra­ža­va­nja, od­no­sno sve “po­ru­ke što će iza­zva­ti po­zor­nost“? Je­di­na dru­štve­no po­želj­na po­zor­nost, shva­ti­li ste na kra­ju ove po­ka­zne vje­žbe, je­ste po­zo­r­nost onih “ne­ko­li­ko gra­đa­na“, od­no­sno od­go­vor­nih po­je­di­na­ca ko­ji zna­ju tu­ma­či­ti po­ru­ke što iza­zi­va­ju po­zor­nost. A je­di­na dru­štve­no po­želj­na umjet­nost onaj svje­že obo­ja­ni, bi­je­li zid Osnov­ne ško­le ‘’Ma­ri­ja i Li­na’’ u Uma­gu, “ve­li­ko bi­je­lo ni­šta“, ili ba­rem “ni­šta što će iza­zva­ti po­zor­nost u bi­lo ko­jem smi­slu“.
Ne­ma mu­ra­la, ne­ma umjet­no­sti, ne­ma po­ru­ke, ne­ma po­zor­no­sti, ne­ma smi­sla. Sa­mo či­sti bi­je­li zid i či­sta bi­je­la hr­vat­ska dr­ža­va.
www.bu­ka.com