Pi­še: dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca


U na­šem, i ne sa­mo na­šem dru­štvu, po­sto­ji fi­no pra­vi­lo da umr­lo­me oda­mo sve po­ča­sti, da se nad­gor­nja­va­mo u go­vo­ri­ma i hva­lo­spje­vi­ma ko­ji ni­kog ni­šta ne ko­šta­ju i da po­koj­ni­ka po­tom čak i sa­mi go­vor­ni­ci br­zo pre­da­ju ve­lu za­bo­ra­va.
To sva­ka­ko te­že ide kad je ri­ječ o pri­zna­tim oso­ba­ma u dru­štvu, a me­đu ta­kvi­ma sva­ka­ko je i cr­no­gor­ska glu­mi­ca s naj­ve­ćim pri­zna­nji­ma u svo­joj ze­mlji i van nje, Dra­gi­ca To­mas.
Za­to se s pra­vom po­sta­vlja pi­ta­nje – da li bi na­še dru­štvo, pr­ven­stve­no lič­no­sti iz vla­sti i kul­tu­re, uči­ni­lo gest do­sto­jan po­što­va­nja da na ade­kva­tan na­čin, ka­kav sa­mo mo­že po­sla­ti pro­vi­đe­nje, oži­vi uspo­me­nu na ve­li­ku cr­no­gor­sku glu­mi­cu, do­ka­že i na dje­lu da njen lik za­slu­žu­je no­ve po­me­ne i no­ve is­ka­ze po­što­va­nja.
Na­i­me, ma­lo je po­zna­to slje­de­će:
Na­kon što je naj­ve­ći film­ski re­di­telj u isto­ri­ji cr­no­gor­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je, i je­dan od evrop­ski pri­zna­tih stva­ra­la­ca Živ­ko Ni­ko­lić, sni­mio de­vet epi­zo­da TV se­ri­je „Ori­đi­na­li“, sni­mio je i jed­nu te­mat­ski odvo­je­nu, i za­o­kru­že­nu epi­zo­du, ne­da­le­ko od Pod­go­ri­ce, na Ka­ru­ču, uz nje­mu omi­lje­ne je­zer­ske se­kven­ce. U toj epi­zo­di, ko­ja, su­štin­ski, i po sce­na­ri­ju, pred­sta­vlja za­o­kru­žen film za se­be, Dra­gi­ca To­mas igra glav­nu ulo­gu.
A ri­ječ je o sni­mlje­nom ma­te­ri­ja­lu ko­ji već dvi­je de­ce­ni­je ni­je ugle­dao svje­tlo da­na, a pred­sta­vlja dra­go­cje­nost na­še ki­ne­ma­to­gra­fi­je kad je u pi­ta­nju lik i opus Dra­gi­ce To­mas i re­di­telj­ski ru­ko­pis Živ­ka Ni­ko­li­ća.
Taj ma­te­ri­jal i da­lje le­ži u film­skom ar­hi­vu TV Cr­ne Go­re, a tre­ba ima­ti u vi­du da naš Jav­ni ser­vis, kao i mno­ge dru­ge in­sti­tu­ci­je, ima broj­ne fi­nan­sij­ske pro­ble­me. Za­to ovim pu­tem po­zi­vam ugled­ne jav­ne i kul­tur­ne po­sle­ni­ke Cr­ne Go­re, kao i one van nje, po­što­va­o­ce po­zo­ri­šnog i film­skog opu­sa Dra­gi­ce To­mas da na dje­lu is­ka­žu svoj od­nos pre­ma toj ve­li­koj i pri­zna­toj glu­mi­ci, ko­ja vi­še ni­je sa na­ma.
Da pre­du­zmu kon­kret­ne mje­re da se taj ma­te­ri­jal iz­vu­če iz ar­hi­va, da ga pre­mon­ti­ra ne­ki naš ugled­ni re­di­telj po­put Bran­ka Ba­le­ti­ća, i da do­bi­je­mo mo­žda i je­dan od kult­nih fil­mo­va cr­no­gor­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Taj film bi iz mno­go raz­lo­ga pred­sta­vljao atrak­tiv­no ostva­re­nje na eks-ju pro­sto­ru.
U či­ta­vom tom pred­sto­je­ćem po­slu pre­po­zna­jem mo­gu­ću sna­žnu ulo­gu Mi­ni­star­stva kul­tu­re i ak­tu­el­nog mi­ni­stra Go­ra­no­vi­ća, tim pri­je što je ri­ječ o uspje­šnom pje­sni­ku, ko­ji po­zna­je kri­te­ri­ju­me i im­pe­ra­ti­ve kul­tu­re. I ko­jem ne tre­ba po­seb­no ob­ja­šnja­va­ti ka­kav bi eho iza­zva­lo po­ja­vlji­va­nje iz ar­hiv­skog bun­ke­ra do­sad ne­vi­đe­nog fil­ma Živ­ka Ni­ko­li­ća, u ko­jem glav­nu ulo­gu igra Dra­gi­ca To­mas. A ko­joj bi­smo i post­hum­no, ne sa­mo na ri­je­či­ma, ne­go na ovaj na­čin i u prak­si is­ka­za­li još je­dan svoj gest po­što­va­nja i sje­ća­nja na ono što je da­la za na­šu kul­tu­ru, i što osta­je za bu­duć­nost.