Pi­še: Ni­ko­la Iva­no­vić


Rad­ni vi­jek sam pro­veo u no­vi­nar­stvu. Iz­u­zi­ma­ju­ći vri­je­me po­sli­je ka­ta­stro­fal­nog ze­mljo­tre­sa i nu­žnih po­zi­va za po­moć po­ru­še­noj Cr­noj Go­ri, ova­kav in­for­ma­tiv­ni pre­sing (za NA­TO) ne pam­tim od tog ze­ma­na. EU je za­o­ku­plje­na iz­bje­glič­kom kri­zom, a Cr­na Go­ra de­cem­bar­skom po­ziv­ni­com za NA­TO. Ge­ni­je iz Sta­gi­re je na­pi­sao: ‘’Vr­li­na je mje­ra iz­me­đu dvi­je kraj­no­sti’’. Pro­pa­gi­ra­nje Ali­jan­se sma­tram da pre­ra­sta u ne­u­ku­snu me­dij­sku ha­la­bu­ku, ko­ja će ima­ti sajd-efe­kat. Cr­na Go­ra je za NA­TO sprem­na.
U ne­is­kre­nim od­no­si­ma naj­te­že je iz­re­ći isti­nu. A struč­nja­ci, tu­ma­či stra­te­škog pi­ta­nja, bez iz­u­zet­ka, u po­sje­du su ne­po­re­ci­vih isti­na. NA­TO + član­stvo, jed­na­ko – neo­gran­če­ne in­ve­sti­ci­je. Pri­jem u Ali­jan­su, una­pri­je­đen pla­sman cr­no­gor­skih pro­iz­vo­da, NA­TO ču­var ze­mlje i na­šeg ne­ba. Sva­ko is­ka­zu­je isti­nu iz svog ugla. Ov­dje bi bi­la po­uč­na jed­na in­dij­ska pri­če o slo­nu i če­ti­ri sli­jep­ca, ko­ja je bi­la oba­ve­zno šti­vo za osnov­ce u In­di­ji. Njen si­že gla­si: Slo­na je do­veo ne­ki čo­vjek na ve­li­ki va­šar. Dok je vo­dio gr­do­si­ju, lju­di su se skla­nja­li u stra­nu. Tu su se za­te­kla i če­ti­ri sli­jep­ca, ko­ji su že­lje­li da mu pri­đu i da ga opi­pa­ju, što im je i do­zvo­lje­no. Na­kon to­ga, sli­jep­ci su se po­če­li pre­pi­ra­ti u sa­op­šta­va­nju isti­ne o iz­gle­du slo­na. Je­dan, opi­pav­ši no­gu, mi­šlja­še da je slon na­lik na stub, dru­gi je opi­pao sur­lu i re­kao da on iz­gle­da kao zmi­ja, tre­ći, pak, tvr­dio je da pr­va dvo­ji­ca go­vo­re ne­i­sti­nu, sma­tra­ju­ći da slon iz­gle­da kao bu­re, po­što je opi­pao tr­buh. A če­tvr­ti, opi­pav­ši rep, re­kao je da nje­go­vi pret­hod­ni­ci go­vo­re ne­i­sti­nu, jer slon iz­gle­da kao uže. Po­što sli­jep­ci ni­je­su zna­li za kon­sen­zus, raz­i­šli su se lju­te­ći se je­dan na dru­gog, ne shva­ta­ju­ći da je isti­na cje­li­na. Kad su se raz­i­šli če­tvr­ti iz ove pri­če, dr­žao se re­pa, od ko­ga se pra­vi uže. Ma­lo je te­že pro­nik­nu­ti u ve­zu iz­me­đu re­pa, uže­ta i isti­ne.
Kad go­vo­ri­mo o sprem­no­sti za NA­TO, bit­no je sa­zna­ti šta mi­sli i dru­ga stra­na, ko­ja se od­no­si na jav­no mnje­nje Cr­ne Go­re. Mu­dro po­li­tič­ko pro­mi­šlja­nje sli­je­di op­šte ras­po­lo­že­nje jav­no­sti, što je pr­va lek­ci­ja de­mo­kra­ti­je. Je­dan iza­bra­nik na­ro­da, na­rod­ni po­sla­nik, jav­no po­sta­vlja pi­ta­nje: ‘’Za­što bi­ra­mo po­sla­ni­ke, kad za sva­ku sit­ni­cu tra­ži­mo iz­ja­šnja­va­nje na re­fe­ren­du­mu’’!? Da­kle, od­lu­ku tre­ba da do­ne­se na­rod­na skup­šti­na, ko­ja je u ime ve­ći­ne iz­ba­ci­la srp­ski je­zik iz Usta­va. “Iza­bra­nik” je vje­ro­vat­no po­šao od isto­ri­je kao uči­te­lji­ce ži­vo­ta i sli­je­di is­ku­stva iz an­tič­ke Grč­ke, ko­li­jev­ke evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je, gdje su de­mos, od­no­sno na­rod, či­ni­li sa­mo slo­bod­ni gra­đa­ni. Ko­ji ni­je­su bi­li slo­bod­ni, ni­je­su bi­li ni na­rod. Za­to i par­la­men­tar­ni iza­bra­ni­ci, u bal­kan­skoj va­ri­jan­ti, mo­gu od­lu­či­va­ti u ime ta­mo ne­kog na­ro­da o je­zi­ku, vje­ri, cr­kvi i, što je naj­bit­ni­je, o svim iden­ti­tet­skim i po­li­tič­kim pi­ta­nji­ma. Vra­ti­mo se pri­či i tvrd­nji če­tvr­tog sli­jep­ca: rep je po­go­dan ma­te­ri­jal za uže, ko­je ima mno­go­stru­ku na­mje­nu.
PS: NA­TO – ču­var ze­mlje i na­šeg ne­ba. Pri­je 16 go­di­na kr­sta­re­će ra­ke­te, lan­si­ra­ne iz NA­TO ba­ze u Ita­li­ji, tar­ge­to­va­le su, po­red broj­nih ci­lje­va, Ge­ne­ral­štab u Be­o­gra­du, objek­te gar­de na Top­či­de­ru i ne­ko­li­ko obje­ka­ta u Cr­noj Go­ri, gdje je le­gal­ni cilj bi­la i va­ro­ši­ca Mu­ri­no. A pri­je če­ti­ri da­na, sa če­ti­ri ru­ska ra­za­ra­ča, ko­ji se na­la­ze u akva­to­ri­ju Ka­spij­skog je­ze­ra lan­si­ra­no je 26 ra­ke­ta na po­lo­ža­je te­ro­ri­sta Islam­ske dr­ža­ve (ID) u Si­ri­ji. Tar­ge­to­va­ni su objek­ti uda­lje­ni 1.500 ki­lo­me­ta­ra.

(Autor je pu­bli­ci­sta i pi­sac)