Pi­še: La­zar Po­ro­bić


Po­sled­njih da­na sve če­šće se mo­že pro­či­ta­ti u dnev­noj štam­pi ka­ko se voj­ska Zvi­je­ri iz Bez­da­na go­mi­la na is­toč­nim gra­ni­ca­ma Bal­ti­ka i Polj­ske. Raz­log no­vog pre­gru­pi­sa­va­nja evro-atlan­tid­ske sol­da­te­ske na­vod­no je ugro­že­nost od stra­ne Ru­ske Fe­de­ra­ci­je. Mar­ši­ra­ju­ći pod mo­dro- pla­vim bar­ja­ci­ma sa zlo­sreć­nim bi­je­lim kom­pa­som, ta zdru­že­na in­ter­na­ci­o­nal­na si­la kao da na­mje­ra­va da po­no­vi su­ma­nu­te po­ho­de ču­de­snog Kor­zi­kan­ca i me­si­je iz Lin­ca.
I dok je lav bio na če­lu Ve­li­ke ar­mi­je 1812. go­di­ne, po­tu­lje­ni i la­žlji­vi vuk slao je Ver­maht 1941. go­di­ne u smrt dok je ži­vio u udob­noj ber­htes­ga­den­skoj vi­li ili ras­ten­burg­škoj ja­zbi­ni. No, tač­no tri go­di­ne ot­ka­ko je OKV po­slao kod­nu ri­ječ ,,Dort­mund“, što je ozna­či­lo pod­mu­kli i iz­ne­nad­ni na­pad po­znat kao ope­ra­ci­ja ,,Bar­ba­ro­sa“, me­dvjed se pro­bu­dio. Nje­go­va ri­ka bi­la je gro­mo­gla­sna: ,,Ako že­li­mo da svo­ju ze­mlju i ze­mlje svo­jih sa­ve­zni­ka oslo­bo­di­mo opa­sno­sti od po­ro­blja­va­nja, mo­ra­mo go­ni­ti ra­nje­nu nje­mač­ku zvi­jer i na­ni­je­ti joj smrt­ni uda­rac u nje­nom br­lo­gu.“ I za­to ru­ski ten­ki­sti ni­su na svo­jim vo­zi­li­ma pi­sa­li: ,,Na Ber­lin!“ ne­go: ,,Na br­log!“ Po­če­la je ope­ra­ci­ja ‘’Ba­gra­ti­on’’, naj­ve­ća ofan­zi­va u či­ta­vom Dru­gom svjet­skom ra­tu ko­joj je Sta­ljin dao na­ziv u čast gru­zij­skog kne­za i he­ro­ja ra­ta pro­tiv Na­po­le­o­na. Sa­vre­me­nik Su­vo­ro­va i Ku­tu­zo­va, uče­snik le­gen­dar­nog Auster­li­ca, le­de­nog Ej­la­ua, ne­sreć­nog Fri­dlan­da, pa­kle­nog Smo­len­ska i tra­gič­nog Bo­ro­di­na, gdje je i smrt­no ra­njen, ge­ne­ral Pe­tar Ba­gra­ti­on i nje­go­vo dje­lo bi­li su ve­li­ka in­spi­ra­ci­ja ru­skim osvet­ni­ci­ma tih ljet­njih da­na 1944. go­di­ne. Za­stra­šu­ju­ća voj­na si­la od 2,4 mi­li­o­na Ru­sa sa go­to­vo 6.000 ten­ko­va i 7.500 avi­o­na, pod za­po­vjed­ni­štvom mar­ša­la Žu­ko­va, Ro­ko­sov­skog i Va­si­lev­skog na­pa­la je nje­mač­ku Gru­pu ar­mi­ja Cen­tar u Bje­lo­ru­si­ji pod vođ­stvom feld­mar­ša­la Ern­sta Bu­ša. Ju­riš Cr­ve­ne ar­mi­je bio je ta­ko si­lo­vit da je iza se­be osta­vlja­la sa­mo obla­ke di­ma i pra­ši­ne. Gru­pa ar­mi­ja Cen­tar do­slov­no ni­je zna­la šta ju je sna­šlo, jer je Cr­ve­na ar­mi­ja uspje­šnim mje­ra­ma ka­mu­fla­že i ob­ma­ne pot­pu­no za­va­ra­la trag. Na­i­me, Hi­tler je pret­po­sta­vljao da će Sta­ljin uda­ri­ti na pod­re­pa­še Oso­vi­ne: Fin­ce, Ma­đa­re, Ru­mu­ne i Bu­ga­re te je svu svo­ju pa­žnju usmje­rio na Nor­man­di­ju gdje su sa­ve­zni­ci ko­nač­no otvo­ri­li du­go iš­če­ki­va­ni dru­gi front u Evro­pi. Ko­ba, lu­ka­vi i gru­bi čo­vjek ne­u­gled­ne spo­lja­šno­sti, bi­ra prag­ma­ti­zam pri­je osve­te i svo­je cr­ve­no­ar­mej­ce, umje­sto na Le­njin­grad­ski i Ka­re­lij­ski front, gu­ra kao ne­u­mo­lji­vu bu­ji­cu na za­pad. Vi­tepsk, Or­ša, Mo­gi­ljev i Bo­brujsk, iako pro­gla­še­ni gra­do­vi­ma tvr­đa­va­ma s Fi­re­ro­vom fa­tal­nom na­red­bom da se bra­ne do po­sled­njeg čo­vje­ka, bi­va­ju oslo­bo­đe­ni. Val­ter Mo­del, fa­na­tič­ni na­ci­sta i Hi­tle­rov ,,va­tro­ga­sac“, bi­va po­zvan da hit­no za­mi­je­ni Bu­ša. Uspi­je­va da iz­ve­de neo­p­hod­no po­vla­če­nje do Be­re­zi­ne, ri­je­ke sud­bi­ne! Na sam po­men ove mit­ske ri­je­ke i da­nas se le­di krv u ži­la­ma sva­kom Fran­cu­zu, jer ih pod­sje­ća na stra­vič­no po­vla­če­nje 1812. go­di­ne. Ovog pu­ta u toj ko­ži su nje­mač­ki vo­za­či ko­ji vo­ze pu­nom br­zi­nom pod ne­pre­sta­nim na­pa­di­ma štur­mo­vi­ka i so­vjet­skih to­po­va do po­sled­njeg pre­o­sta­log mo­sta ka­ko bi pre­šli ukle­tu ri­je­ku kod Bo­ri­so­va pri­je ne­go što ih ne­pri­ja­telj po­go­di. Ko­nač­no 3. ju­la, po­sli­je tro­go­di­šnje fa­ši­stič­ke oku­pa­ci­je, oslo­bo­đen je Minsk, glav­ni i naj­ve­ći grad Bje­lo­ru­si­je. Me­ha­ni­zo­va­ne ar­mi­je pro­di­ru da­lje a stre­ljač­ke di­vi­zi­je idu iza njih i či­ste te­ren od nje­mač­kih je­di­ni­ca. Na­kon že­sto­kih bor­bi, oslo­bo­đen je i Vil­njus, pre­sto­ni­ca i naj­ve­ći grad Li­tva­ni­je, a ubr­zo i Ka­u­nas. Od­mah iza nje­ga pru­ža­la se nje­mač­ka te­ri­to­ri­ja, Is­toč­na Pru­ska sa drev­nim Ke­nig­zbe­r­gom, gra­dom Tev­ton­skih vi­te­zo­va. Sa­ma či­nje­ni­ca da je so­vjet­ski par­ni va­ljak sti­gao do te­ri­to­ri­je Tre­ćeg raj­ha uno­si­la je strah u nje­mač­ka sr­ca! Na ju­žnoj stra­ni fron­ta oslo­bo­đen je La­vov, a on­da je voj­ska mar­ša­la Ko­nje­va sti­gla do Lu­bli­na gdje je vi­dje­la kraj­nju tač­ku svi­je­ta u sve­op­štoj ljud­skoj isto­ri­ji – kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor Maj­da­nek sa kre­ma­to­ri­ju­mi­ma za spa­lji­va­nje ljud­skih le­še­va! Bio je to pr­vi oslo­bo­đe­ni lo­gor smr­ti, a ka­ko ne po­sto­je ri­je­či na ovo­me svi­je­tu ko­je bi mo­gle opi­sa­ti svu stvar­nost uža­sa ko­ji su se u Maj­da­ne­ku zbi­li, evrop­ska jav­nost još du­go ni­je mo­gla da po­vje­ru­je šta je u sta­nju ljud­ski mo­zak da smi­sli i ura­di.
U ne­pu­na dva mje­se­ca, ko­li­ko je tra­ja­la ope­ra­ci­ja Ba­gra­ti­on, So­vjet­ski Sa­vez uspio je da po­vra­ti prak­tič­no sve te­ri­to­ri­je u gra­ni­ca­ma iz 1941. go­di­ne, da za­ku­ca na vra­ta Nje­mač­ke i da do­đe do pred­gra­đa Var­ša­ve. Pre­đe­nih 725 ki­lo­me­ta­ra sta­ja­lo je Cr­ve­nu ar­mi­ju 180.000 po­gi­nu­lih, dok je Ver­maht imao 400.000 mr­tvih. Bi­la je to naj­spek­ta­ku­lar­ni­ja so­vjet­ska ofan­zi­va kao i je­dan od naj­ve­ćih po­ra­za Ver­mah­ta to­kom ra­ta.