PIŠE: dr TEODOR KARASIK


Do­nald J. Tramp stvo­rio je pra­vu sen­za­ci­ju ka­da je po­ve­zao per­for­man­se čla­ni­ca NA­TO-a s po­dr­škom i za­šti­tom SAD-a. Po­kri­va­nje ame­rič­kih tro­ško­va od­bra­ne je naj­va­žni­ji aspekt no­vog od­bram­be­nog ugo­vo­ra ko­ji Tramp pred­la­že Evro­pi. Osim to­ga, spre­ča­va­nje ši­re­nja ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la ta­ko­đe tre­ba da bu­de kri­te­ri­jum za iz­bor no­vog čla­na ko­ji ho­će da se pri­dru­ži Sje­ver­no­a­tlant­skom sa­ve­zu.
U de­cem­bru 2016.go­di­ne NA­TO je iz­ra­zio na­mje­ru da Cr­na Go­ra bu­de 29. član. Iako je voj­ska ove bal­kan­ske ze­mlje ma­la, sa ma­nje od 3.000 voj­ni­ka, NA­TO in­si­sti­ra na uklju­či­va­nju da pod­u­pre Bal­kan, a po­seb­no Cr­nu Go­ru, pro­tiv Ru­si­je i nje­nog uti­ca­ja u is­toč­noj Evro­pi.
Me­đu­tim, pri­je ne­go što Cr­na Go­ra bu­de pri­dru­že­na sa­ve­zu, ame­rič­ki Se­nat tre­ba da zah­ti­je­va da uslov i sa­gla­snost za član­stvo u NA­TO-u bu­de da pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić pre­sta­ne da vla­da bal­kan­skom ze­mljom, a vla­sti mo­ra­ju da spri­je­če ko­rup­ci­ju i ne­za­ko­ni­te ak­tiv­no­sti.
Pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re iri­ti­ra Ru­si­ju – što je ne­što što Do­nald J. Tramp ne bi odo­brio. Osim to­ga, bu­du­ći da je ma­la i pri­lič­no si­ro­ma­šna ze­mlja, njen eko­nom­ski do­pri­nos evrop­skoj bez­bjed­no­sti je mi­ni­ma­lan.
Na­sled­nik pred­sjed­ni­ka Ba­ra­ka Oba­me mo­ra­će da se bo­ri sa ovom kraj­nje pro­ble­ma­tič­nom si­tu­a­ci­jom. Klin­to­no­vo pred­sjed­ni­štvo bi vje­ro­vat­no na­sta­vi­lo da sa­ra­đu­je sa kri­mi­nal­nim Đu­ka­no­vi­ćem, dok Tram­po­va ad­mi­ni­stra­ci­ja mo­že da ski­ne Cr­nu Go­ru sa NA­TO ras­po­re­da, ne že­le­ći da iri­ti­ra Kremlj ne­po­treb­no.
Na­vo­di o ko­ru­mi­pra­nom Đu­ka­no­vi­ću bi oja­ča­li adu­te za Tram­pov kri­tič­ki pri­stup član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO, a oja­ča­li bi i nje­go­ve po­zi­ve za po­nov­no is­pi­ti­va­nje NA­TO ci­lje­va, mi­si­ja, i po­dje­le te­re­ta.
Ako Cr­na Go­ra uđe u NA­TO u sa­da­šnjem sta­nju, Pod­go­ri­ca bi mo­gla da bu­de naj­sla­bi­ja ka­ri­ka u sa­ve­zu. Ova ze­mlja je pre­pu­na ko­rup­ci­je na naj­vi­šim ni­vo­i­ma vla­sti.
Đu­ka­no­vić, po­znat kao „otac cr­no­gor­ske na­ci­je", je­dan je od naj­ko­rum­pi­ra­ni­jih svjet­skih li­de­ra. Đu­ka­no­vić i nje­go­va po­ro­di­ca tre­ti­ra­ju Cr­nu Go­ru kao fe­ud, gdje po­hle­pa i na­si­lje idu ru­ku pod ru­ku. To ni­je pri­hva­tlji­vo za jed­nog li­de­ra dr­ža­ve kan­di­da­ta za član­stvo u NA­TO, ko­ji po­sje­du­je ili kon­tro­li­še imo­vi­nu i ak­ci­je kom­pa­ni­ja u vri­jed­no­sti od naj­ma­nje 14,7 mi­li­o­na do­la­ra.
Ime pre­mi­je­ra je po­ve­zi­va­no i sa ubi­stvom ured­ni­ka opo­zi­ci­o­nog me­di­ja „Dan” Du­ška Jo­va­no­vi­ća, ko­ji je raz­ot­krio kri­mi­nal­ne ak­tiv­no­sti i pre­va­re Đu­ka­no­vi­ća. Na­knad­ni na­sil­ni na­pa­di na cr­no­gor­ske no­vi­na­re ko­ji po­ku­ša­va­ju da do­pri­ne­su tran­spa­rent­no­sti u Cr­noj Go­ri su nor­ma. Po­ru­ka je: „Za­tvo­ri usta ili se su­o­či sa po­sle­di­ca­ma".
Sre­di­nom 2000-ih go­di­na ita­li­jan­ska slu­žba za bor­bu pro­tiv ma­fi­je na­vod­no je is­tra­ži­va­la li­de­ra Cr­ne Go­re i nje­go­vi or­ta­ke u po­slu kri­jum­ča­re­nja ci­ga­re­ta, vri­jed­nog mi­li­jar­du do­la­ra. U to­me su uče­stvo­va­le ita­li­jan­ske ma­fi­ja­ške fa­mi­li­je Sa­kra Ko­ro­na Uni­ta i Ka­mo­ra. Na­vod­na kri­vič­na ak­tiv­nost da­ti­ra još iz 1990-ih go­di­na. Đu­ka­no­vić ima di­plo­mat­ski imu­ni­tet i sto­ga iz­bje­ga­va pro­ce­su­i­ra­nje.
Đu­ka­no­vić je na­vod­no is­ko­ri­stio pri­va­ti­za­ci­ju te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne in­du­stri­je ove ma­le bal­kan­ske ze­mlje da nje­ga i nje­go­vu po­ro­di­cu obo­ga­ti. Ovaj cr­no­gor­ski po­li­ti­čar-oli­garh je uče­stvo­vao u ko­rup­ci­o­na­škoj še­mi sa ma­đar­skom fir­mom, gdje je nje­go­va se­stra Ana Ko­la­re­vić, na­vod­no po­mo­gla da stek­nu ak­ci­je dr­žav­ne fir­me cr­no­gor­skog Te­le­ko­ma. ''Ma­đa­ro­va'' kom­pa­ni­ja -ro­di­telj, ''Doj­če Te­le­kom'' u Nje­mač­koj, bio je ta­ko­đe uče­snik.
Ovaj in­ci­dent ni­je mi­ste­ri­ja: Mi­ni­star­stvo prav­de SAD i Ko­mi­si­ja za har­ti­je od vri­jed­no­sti (SEC), is­tra­ži­va­li su ''Ma­đar'' i ''Doj­če Te­le­kom'', jer su to kom­pa­ni­je ko­ji­ma se tr­gu­je na nju­jor­škoj ber­zi. Kom­pa­ni­je su mo­ra­le da pla­te sko­ro 64 mi­li­o­na do­la­ra u kri­vič­nim ka­zna­ma. Na­i­me, ''Ma­đar Te­le­kom'' je pri­znao pod­mi­ći­va­nje dva vla­di­na zva­nič­ni­ka i se­stre go­spo­di­na Đu­ka­no­vi­ća.
Ja­sno, Đu­ka­no­vić i nje­go­va po­ro­di­ca kon­tro­li­šu sve fi­nan­sij­ske po­lu­ge u Cr­noj Go­ri. Još 2010. go­di­ne, ''Praj­svo­ter­ha­us'' je is­pi­ti­vao Pr­vu ban­ku, ko­ja je pod kon­tro­lom po­ro­di­ce Đu­ka­no­vić. Re­vi­zi­ja je na­ve­la da je naj­ve­ći dio nov­ca ko­ji je de­po­no­van u ban­ci iz jav­nih sred­sta­va, dok su dvi­je tre­ći­ne kre­di­ta bez ka­ma­te oti­šli Đu­ka­no­vi­ći­ma i nji­ho­vim bli­skim sa­rad­ni­ci­ma, uklju­ču­ju­ći i Stan­ka Su­bo­ti­ća, ko­ji je bio osum­nji­čen od ita­li­jan­ske slu­žbe za bor­bu pro­tiv ma­fi­je, i osu­đe­nog nar­ko-di­le­ra Dar­ka Ša­ri­ća.
Ova na­vod­na ma­sov­na ban­kar­ska pre­va­ra sla­bi dr­ža­vu. Kri­jum­ča­re­nje oruž­ja ši­rom Bal­ka­na, gdje je Cr­na Go­ra epi­cen­tar, vje­ro­vat­no je još te­ža bri­ga od fi­nan­sij­skih mal­ver­za­ci­ja Đu­ka­no­vi­ća, za ovu po­ten­ci­jal­nu čla­ni­cu NA­TO-a.
Voj­ni ma­ga­ci­ni Cr­ne Go­re tre­nut­no sa­dr­že vi­še od 4,1 mi­li­o­na to­na ju­go­slo­ven­skog oruž­ja, što je ja­sno kr­še­nje pra­vi­la si­gur­no­sti i bez­bjed­no­sti.
De­pe­ša iz am­ba­sa­de SAD od 2007.go­di­ne, ot­kri­ve­na od Vi­ki­lik­sa, na­vo­di da je „ne­ko­li­ko gru­pa u Cr­noj Go­ri ko­je se ba­ve uglav­nom šver­com dro­ge i oruž­ja po­ve­za­no sa kri­mi­nal­ci­ma iz su­sjed­nih ze­ma­lja, Za­pad­ne Evro­pe i Ju­žne Ame­ri­ke." Do da­na­šnjeg da­na, ove mre­že na­sta­vlja­ju da tra­že oruž­je iz bi­lo kog iz­vo­ra na Bal­ka­nu, uklju­ču­ju­ći Cr­nu Go­ru.
Upr­kos bli­sta­vom iz­vje­šta­ju iz ame­rič­kog Stejt di­part­men­ta o an­ti­te­ro­ri­stič­koj spo­sob­no­sti Cr­ne Go­re, ISIS te­ro­ri­stič­ki na­pa­di u Ni­ci, Bri­se­lu, Pa­ri­zu i dru­gdje, sta­vlja­ju dr­ža­ve EU na pr­vu li­ni­ji bor­be pro­tiv eks­tre­mi­sta. Oruž­je iz Cr­ne Go­re ne bi tre­ba­lo da bu­de do­sta­vlja­no u zo­ne smr­ti, pod Đu­ka­no­vi­će­vim nad­zo­rom.
De­ve­de­set od­sto ile­gal­nog oruž­ja u Bel­gi­ji po­ti­če iz Cr­ne Go­re i dru­gih bal­kan­skih ze­ma­lja. Gra­đa­ni Cr­ne Go­re pro­da­ju oruž­je od Da­ma­ska do Pa­ri­za. Još pri­je dvi­je de­ce­ni­je, ova ma­la bal­kan­ska ze­mlja snab­di­je­va­la je oruž­jem Sa­da­ma Hu­se­i­na. Iako je vla­da tvr­di­la da je uni­šti­la mi­li­o­ne ko­ma­da oruž­ja u Cr­noj Go­ri, mi­li­o­ni osta­ju za pro­da­ju.
U svje­tlu ovih do­ka­za, Se­nat tre­ba da ras­krin­ka Đu­ka­no­vi­ćev re­žim, po­sta­vlja­ju­ći nje­gov od­la­zak kao uslov svih uslo­va za član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u. Cr­no­gor­ski bos se­be bo­ga­ti, dok ši­ri tok­sič­no okru­že­nje, neo­p­hod­no za ši­re­nje or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Vri­je­me je za Se­nat da oči­sti Cr­nu Go­ru pri­je ne­go što uđe u NA­TO.
(Autor je vi­ši sa­rad­nik u In­sti­tu­tu Lek­sing­ton i struč­njak za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost, spe­ci­ja­li­zo­van za Evro­pu i za Bli­ski is­to­k)
Pre­veo: Mar­ko Ve­šo­vić