Pi­še: ELMIR ĐOKOVIĆ


Za­što je ci­je­li svi­jet “po­lu­dio“ za igri­com „Po­ke­mon GO“ i je­su li kre­a­to­ri igri­ce, slu­čaj­no na­pra­vi­li pro­iz­vod „must ha­ve“, pi­ta­nje je na ko­je od­go­vo­re mo­že­mo po­tra­ži­ti u ne­u­ro­mar­ke­tin­škoj stru­ci. Evo šta ka­že stru­ka: Go­di­ne 2002. is­tra­ži­vač­ki cen­tar „Da­i­mler-Chrysler“ htio je de­talj­ni­je is­tra­ži­ti mo­zak po­tro­ša­ča ko­ji ku­pu­ju nji­ho­ve auto­mo­bi­le. Na­pra­vio je is­tra­ži­va­nje, gdje je is­pi­ta­ni­ci­ma po­ka­zao sli­ke še­zde­set i šest raz­li­či­tih sport­skih auto­mo­bi­la, mu­škar­ci­ma pri­bli­žno iste do­bi, ske­ni­rav­ši im mo­zak ko­ri­ste­ći fMRI. Me­đu­tim, ot­kri­li su ne­što za­i­sta fra­pant­no! Od svih luk­su­znih auto­mo­bi­la, me­đu nji­ma je bio i ‘’fe­ra­ri’’, ‘’mi­ni ku­per’’ je po­bi­je­dio! Za­što?! Re­zul­ta­ti ana­li­ze su po­ka­za­li da su svi is­pi­ta­ni­ci na mag­net­skoj re­zo­nan­ci, na­kon što su vi­dje­li sli­ku ‘’mi­ni ku­pe­ra’’, ima­li naj­o­pu­šte­ni­je li­ce. Da­ljim is­tra­ži­va­njem do­ka­za­li su ka­ko is­pi­ta­ni­ci umje­sto ‘’mi­ni ku­pe­ra’’, za­pra­vo vi­de: „svje­tlu­ca­vu ma­lu oso­bu“, „Bam­bi na če­ti­ri toč­ka“ ili „Pi­ka­ču s iz­duv­nom ci­je­vi“! Isto is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da kup­ci ko­ji ku­pu­ju sport­ske auto­mo­bi­le, ku­pu­ju njih jer sport­ski auto­mo­bi­li sti­mul­šu je­dan dio mo­zga ko­ji se naj­bli­že mo­že opi­sa­ti „na­gra­dom i po­ja­ča­njem“. Po­ja­ča­nje je u bi­he­vi­o­ral­noj psi­ho­lo­gi­ji, po­sle­di­ca ko­ja će oja­ča­ti bu­du­će po­na­ša­nje or­ga­ni­zma, ka­da je ne­kom po­na­ša­nju pret­ho­dio od­re­đen sti­mu­lans ili pod­sti­caj, ka­žu struč­nja­ci ne­u­ro­mar­ke­tin­ga.
Za one ko­ji­ma je ova gra­na mar­ke­tin­ga ne­po­zna­ta pod­sje­ća­nje- ni­je­smo zna­li ni šta je mar­ke­ting do pri­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, pa je sa­da sva­ko­me po­zna­to da je to ka­ko ne­što osmi­šlje­no pro­da­ti, pro­sto re­če­no.
U mar­ke­tin­gu je još dav­no do­ka­za­no ka­ko dječ­ja li­ca ima­ju sna­žan uti­caj na naš mo­zak. Po­sto­je re­kla­me i fil­mo­vi ko­ji ima­ju hip­no­tič­ki uči­nak ka­ko bi što bo­lje „po­zi­ci­o­ni­ra­li“ svoj brend (mar­ku pro­iz­vo­da) u naš mo­zak. Po­sto­je pro­iz­vo­di i re­kla­me s ko­jih po­tro­ša­či ne mo­gu mak­nu­ti po­gled. Po­sto­je re­kla­me ko­je po­tro­ša­či, ka­da ih gle­da­ju, ja­ko ma­lo trep­ću. Da­nas je pu­no lak­še ne­go pri­je ka­na­li­sa­ti re­klam­nu po­ru­ku, iz raz­lo­ga što se po­tro­ša­či  ko­ri­ste isto­vre­me­no s ne­ko­li­ko raz­li­či­tih me­di­ja: npr. isto­vre­me­no su na in­ter­ne­tu, gle­da­ju te­le­vi­zi­ju, slu­ša­ju aj­pod, do­pi­su­ju se mo­bil­nim i kon­zu­mi­ra­ju pro­iz­vod s li­cen­ci­ra­nom tr­ži­šnom mar­kom. Ako sa­da sve to pre­ne­se­mo na naj­no­vi­ju igri­cu “Po­ke­mon Go”, uvi­đa­mo da je na­pra­vljen mar­ke­tin­ški po­tez, s una­pri­jed utvr­đe­nom seg­men­ta­ci­jom tr­ži­šta (ado­le­scen­ti, ti­nej­dže­ri kao i sve osta­le sta­ro­sne gru­pe, ko­je se sje­ća­ju Po­ke­mo­na iz dje­tinj­stva i ko­ji su s nji­ma od­ra­sta­li). Shod­no na­ve­de­nom, mo­že­mo za­klju­či­ti da su dje­ca po­tro­ša­či sju­tra­šnji­ce! 
Da­nas se u ogla­ša­va­nju po­sve­ću­je ve­li­ka pa­žnja sva­koj sta­ro­snoj gru­pi za­seb­no. Na pri­mjer na mo­bil­nim te­le­fo­ni­ma po­sto­je apli­ka­ci­je ko­je mo­že­te bes­plat­no ski­nu­ti, gdje mo­že­te igra­ti “me­mo­rij­ske kar­te”, no na kar­ta­ma su pri­ka­za­ne sli­ke bren­do­va. Ta­ko­đe, po­sto­ji i apli­ka­ci­ja, gdje po­ga­đa­te ime­na po­je­di­nih bren­do­va. Da li vi s ta­kvom apli­ka­ci­jom te­sti­ra­te svoj mo­zak? Pri­mar­no, da. No, na su­bli­mi­nal­noj rav­ni, glav­ni cilj idej­nog za­čet­ni­ka ta­kvog pro­jek­ta je da vam usa­di svi­jest i per­cep­ci­ju o po­je­di­nom bren­du ta­ko da, kad ga vi­di­te u stvar­no­sti, osje­ća­će­te se opu­šte­no i “si­gur­no”. Igri­ca Po­ke­mon nas vra­ća u dje­tinj­stvo, u vri­je­me igre, bez­bri­žno­sti i sre­će. Bu­du­ći da je na­pra­vlje­na na na­čin da spa­ja vir­tu­el­ni svi­jet sa stvar­nim, pro­sječ­nom se  po­tro­ša­ču ja­ko la­ko za­va­ra um i stva­ra se na­vi­ka. Ka­ko naš mo­zak re­a­gu­je na po­dra­ža­je, ta­ko je ova kom­bi­na­ci­ja ho­da­nja i igra­nja igre, iza­zva­la re­vo­lu­ci­ju u vi­ral­nom mar­ke­tin­gu ko­ji je pre­pla­vio dru­štve­ne mre­že i in­ter­net. No, ovu ma­ni­ju za Po­ke­mo­ni­ma tu­ri­stič­ke za­jed­ni­ce, ho­te­li, re­sto­ra­ni, vel­nes­si i dr., mo­gu ja­ko do­bro mar­ke­tin­ški is­ko­ri­sti­ti u svom po­slo­va­nju. Ho­te­li i re­sto­ra­ni, mo­gu svim tu­ri­sti­ma i/ili go­sti­ma, po­nu­di­ti po­seb­no osvje­že­nje ili po­seb­ne po­pu­ste za sve  tu­ri­ste ko­ji igra­ju “Po­ke­mon Go”. Ka­ko je igri­ca po­kret­na, jer igrač tre­ba da se kre­će za vri­je­me igre, ka­fi­ći npr. mo­gu osmi­sli­ti re­klam­nu po­ru­ku ko­ja će bi­ti na­mi­je­nje­na svim igra­či­ma Po­ke­mo­na. Mi­šlje­nja sam da ova­kav mar­ke­tin­ški po­tez, ko­ji za so­bom ka­u­zal­no po­vla­či ne­vje­ro­va­tan i mu­nje­vi­ti rast vi­ral­nog mar­ke­tin­ga, pu­no kom­pa­ni­ja mo­že kva­li­tet­no is­ko­ri­sti­ti u svom po­slo­va­nju. Jer ne za­bo­ra­vi­te, cr­ti­ći ni­je­su osmi­šlje­ni s pri­mar­nom svr­hom da bi za­ba­vlja­li dje­cu, već da bi pro­da­va­li igrač­ke.