-Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić

To što je Tramp gur­nuo Du­ška Mar­ko­vi­ća me­ne ni­je iz­ne­na­di­lo. Na­pro­tiv, mi­slim da ga je zbog sve­ga što je ra­dio Cr­noj Go­ri tre­bao iz­gu­ra­ti. Ali, to što je gur­nuo Cr­nu Go­ru, to mu ne mo­gu i ne­ću ni­ka­da opro­sti­ti. Ma­lo u ša­li, a vi­še u zbi­lji, sta­ri pri­ja­telj po­ku­ša da me utje­ši ri­je­či­ma, da Tramp ni­je gur­nuo Nje­go­še­vu ne­go Sin­đi­nu Cr­nu Go­ru. To ni­je bi­lo, ma ko­li­ko ga htje­li mi­ni­mi­zi­ra­ti, obič­no gu­ra­nje. To je bi­lo vi­še od gu­ra­nja. Ima onih ko­ji ka­žu: „Za­slu­žio je da ga gur­ne!” Iz­vor bli­zak NA­TO-u ka­že, a to se na snim­ku ne ču­je, da mu je Tramp re­kao: „Mi­či se ja­do”. Bi­lo je i onih, ko­ji su ču­li ka­ko ga je Tramp pre­ko­rio ri­je­či­ma: „Đe si kre­nuo, mr­čo?”
Me­ni je bi­lo po­seb­no in­te­re­sant­no ka­ko je pr­vi pen­drek Cr­ne Go­re bio ma­nji od ma­ko­vog zr­na pred Do­nal­dom Tram­pom. U Cr­noj Go­ri se zbog gu­ra­nja vo­de sud­ski pro­ce­si. Osta­je da se vi­di ho­će li gu­ra­nje Tram­pa u Cr­noj Go­ri po­pri­mi­ti epi­log sud­skog spo­ra, po­put onog ko­ji se vo­di pro­tiv po­sla­ni­ka Mi­la­na Kne­že­vi­ća, ili će cr­no­gor­ski re­žim gu­ra­nje Tram­pa pred­sta­vi­ti kao mi­lo­va­nje.
Ka­ko je po­zna­to da se sva­ko ma­lo Du­ško Mar­ko­vić dr­či na opo­zi­ci­ju u Cr­noj Go­ri, bi­lo je za oče­ki­va­ti da će se, s ob­zi­rom na raz­li­ku u go­di­na­ma, su­prot­sta­vi­ti Tram­pu ona­ko ka­ko bi to ura­dio sva­ki po­no­si­ti Cr­no­go­rac. Jed­ni su oče­ki­va­li da će mu od­bru­si­ti „brk u brk” i ti­me sta­vi­ti do zna­nja da „Cr­na Go­ra jes` ma­le­na, al` je ča­sna i po­šte­na!” Dru­gi ka­žu: „Zna mu Tramp ne­što što mi ne zna­mo. Za­to je ovo gu­ra­nje mo­rao pre­ću­ta­ti”. Ka­da se sje­tim one isto­rij­ske re­če­ni­ce: „Cr­no­gor­ci ne lju­be lan­ce”, ko­ju je Nje­goš iz­go­vo­rio u Cr­kvi Sv. Pe­tra u Ri­mu, i ti­me po­ru­čio svi­je­tu ko­li­ko je ma­la Cr­na Go­ra po­no­sna na se­be i svo­ju isto­ri­ju, i sve to upo­re­dim sa po­stup­ci­ma ak­tu­el­ne vla­sti, i onih ko­ji ula­zak NA­TO-a u Cr­nu Go­ru do­ži­vlja­va­ju kao spas od even­tu­al­nih aspi­ra­ci­ja na na­šu te­ri­to­ri­ju, pi­tam se ka­kvi to Cr­no­gor­ci da­nas ži­ve u Cr­noj Go­ri?
Za­tim se pri­sje­tim ka­ko su iz­gna­ni iz Cr­ne Go­re oni naj­bo­lji, a me­đu nji­ma Jo­le Pi­le­tić, Pe­ko Pa­vlo­vić i mno­gi dru­gi, ili ka­ko su ubi­ja­ni i pro­ga­nja­ni u ra­znim pe­ri­o­di­ma na­še isto­rij­ske pro­šlo­sti, naj­hra­bri­ji i naj­pa­met­ni­ji si­no­vi Cr­ne Go­re, la­ko se do­la­zi do za­ključ­ka ka­ko se od vi­te­ške do­šlo do po­da­nič­ke Cr­ne Go­re. To je put ko­ji nam je ne­ko opre­di­je­lio, i ko­ji nas je odvo­jio od na­ših ko­ri­je­na i tra­di­ci­o­nal­nih i je­di­nih mo­gu­ćih sa­ve­zni­ka, ka­kva je, iz­me­đu osta­lih, i brat­ska nam Ru­si­ja. Ne­što su nam u po­sled­nje vri­je­me i me­di­ji bli­ski re­ži­mu po­su­sta­li u pro­mo­vi­sa­nju ta­ko­zva­nih pot­pi­sa za ko­je su se, ka­žu, for­mi­ra­li ki­lo­me­tar­ski re­do­vi u ko­ji­ma se od Tram­pa tra­ži da se iz­vi­ni Du­šku Mar­ko­vi­ću. Pla­šim se da od to­ga ne­će bi­ti ni­šta, iako bi DPS-u i to bi­lo va­žno pred pred­sto­je­će pred­sjed­nič­ke iz­bo­re, jer bi ti­me još jed­nom po­ku­ša­li se­be pred­sta­vi­ti moć­nim pred ve­li­kom Ame­ri­kom, kao što de­mon­stri­ra­ju na­si­lje nad sop­stve­nim na­ro­dom. Mo­žda će se ne­ko od vi­so­kih ame­rič­kih zva­nič­ni­ka ogla­si­ti tim po­vo­dom i iz­vi­ni­ti u ime Tram­pa, na ve­če­ra­ma ko­je se u no­vi­je vri­je­me umje­sto na zva­nič­nim mje­sti­ma or­ga­ni­zu­ju u pri­vat­nim ku­ća­ma. Mo­žda će po ugle­du na ne­ka pro­šla vre­me­na, na tim ku­ća­ma pi­sa­ti: „Ov­dje je ve­če­rao Hojt Bra­jan Ji”. No, bez ob­zi­ra na sve, mo­ra se pri­zna­ti go­spo­di­nu Mar­ko­vi­ću da je eks­pert za gu­ra­nje.
Od fa­bri­ke ra­di­ja­to­ra do pre­mi­je­ra sti­gao je gu­ra­njem. Po­u­čen tim is­ku­stvi­ma, iz­gu­rao se u pr­vi red na sa­mi­tu NA­TO-a, i da ga Tramp ni­je ona­ko od­gur­nuo, on bi sla­vo­do­bit­no uz­vi­ku­nuo: „Oj, ha!” a Cr­na Go­ra bi da­nas nje­go­vo gu­ra­nje sla­vi­la kao dr­žav­ni pra­znik. Ova­ko, osta­je žal što je pro­pu­šte­na isto­rij­ska šan­sa da se gu­ra­nje Du­ška Mar­ko­vi­ća u pr­vi red ni­je za­vr­ši­lo još jed­nom fo­to­gra­fi­jom, ko­ja bi po­slu­ži­la kao pro­mo­tiv­na fo­to­gra­fi­ja ili spot u su­sret pred­sto­je­ćim pred­sjed­ni­čim iz­bo­ri­ma, jer bi ovog pu­ta, umje­sto onih do­bro pla­će­nih, ova bi­la bes­plat­na. Mar­ko­vić, i po­red to­ga što ga je Tramp ona­ko lju­ti­to i bru­tal­no od­gur­nuo, sve to že­li pred­sta­vi­ti kao po­bje­du Cr­ne Go­re, jer, za­bo­ga, sa­da nas po to­me svi­jet pre­po­zna­je! A ja bih do­dao, ko­li­ko je re­žim po­ni­zio Cr­nu Go­ru svo­jim slu­gan­stvom pre­ma ve­li­kim si­la­ma, po­če­će i čvr­ge da od­va­lju­ju nje­nim zva­nič­ni­ci­ma na svim iole zna­čaj­ni­jim sku­po­vi­ma.