-Autor: Sara Radojković
Realnost oko nas je prilično složena. Niko vas nikada nije učio da je žensko iskustvo življenja i percepcija realnosti oko vas potpuno drugačija. Niko nikada nije razvijao vašu empatiju, naprotiv, gušili su je, jer empatija jeste veliki teret onda kada pokušavaš da odgovaraš nametnutom imperativu toga da BUDEŠ MUŠKO.
Kroz cijelu istoriju i kroz cijele vaše živote usađivano vam je da morate biti ti koji će da štite, znaju najbolje, upravljaju i odlučuju. Međutim, svijet se za veoma kratko vrijeme promijenio strašno puno. I šta se dešava sada kada vam kažemo da nam ne treba da nas štitite, već da podržavate naše osnaživanje, kada ne treba da znate „najbolje“, već da znate najbolje da saslušate, kada ne treba da upravljate ili odlučujete umjesto nas, već da nas poštujete u tome da svojim bićima upravljamo same, a da odluke vezane za nas donosim zajedno i nikako drugačije? Kako se povodom svega toga osjećate? Koliko sebi zapravo dozvoljavate osjećanja? Da li vas ona plaše, da li znate šta sa osjećanjima uopšte da radite?
Da, drugačiji smo, to niko ne spori. Ali zašto jednu drugačijost pretpostavljati drugoj. Ne treba da budemo jednaki u smislu isti, jer ne postoje dva preslikana bića, već jednaki u smislu – ravnopravni, jednakih prava da rastemo i realizujemo se. To su osnovne potrebe svakog ljudskog bića.
Šta je ono čega se najviše bojite – da nećete biti potrebni, da ćete se pokazati kao slabi, da ćete uvidjeti da ste često griješili? Ko je taj vrhovni autoritet koji smije odlučivati o nečijoj snazi, osim mi sami za sebe? Postoji li nepogrešivo ljudsko biće na ovom svijetu? Šta se dešava kada se ispostavi da je ogoljenost i ranjivost najveća snaga koje jedno ljudsko biće može da pokaže?
Prijatelju, brate, kume, ljubavniče, nijedna promjena a pogotovu ona nabolje, nije laka. Svaka transformacija zahtijeva jako veliki napor i puno vremena. Zbunjeni ste i posežete za lakim rješenjima – nevjericom, racionalizacijom zla koje se ne može objasniti tako lako, ili, još gore, zamjenom teze i napadima.
Ali, stvari su često mnogo jednostavnije od onoga kako izgledaju. Nekada je sve što je potrebno da nam vjerujete, da budete tu i da nas pitate – šta ti je od mene potrebno? Ili, ako je to trenutno previše teško za vas, samo nam na našem putu ka oslobađanju, na koji tek sve smjelije zakoračujemo, nemojte smetati.
Bolja budućnost zavisiće od naše iskrene spremnosti za dijalog i toga koliko umijemo da se poštujemo u svim našim različitostima dok god moja različitost direktno ne ugrožava tvoju.
Hej, sad mi ne treba da budeš muško, niti mi je to ikada trebalo, treba mi da mi budeš prijatelj, osoba koja će me poštovati na onaj način na koji bi voljela da bude poštovana.
nova.rs
)){kind=small}
