Србија мора да се одлучи на чијој страни жели да буде, поручила је предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

- Ми желимо Србију уз нас, али за то су нам потребни јасни докази да та земља дијели наше вриједности, на примјер владавину права и демократију, као и да одбија руску инвазију, порука је Фон дер Лајен у интервјуу аустријским дневницимаВинер цајтунг и Клајне цајтунг.

Подвукла је да је спољнополитичко опредјељење кандидата веома битно.

- Наравно да очекујемо да сви вучемо исту страну ужета, подвукла је предсједница ЕК.

Упитана колико је западни Балкан повезан са статусом Украјине, и шта се може понудити тим земљама, она је указала да су готово све земље западног Балкана на европском путу даље од Украјине.

- Надам се да ћемо наћи рјешење, да ћемо коначно моћи да испунимо наше обећање и почети приступне преговоре. БиХ, на примјер, може одмах ступити у приступне преговоре када испуни 14 главних тачака. Било је много напретка и томе треба одати признање, рекла је она.

На питање колико ће трајати док Украјина постане чланица ЕУ, Фон дер Лајен је указала да је приступни процес везан за напредак.

- У рукама је кандидата колико брзо се крећу у поступку", рекла је она указујући да су Словачка и Турска добиле статус кандидата 1999, да је Словачка предузела све да примијени потребне реформе, те је пет година касније постала чланица, а Турска је данас "удаљенија од чланства него што је икада била" - казала је она.

Фон дер Лајен је пренијела да је стекла утисак да су украјинске власти високо мотивисане и грађани уједињени око жеље да приступе ЕУ.

- Желе потребне реформе да примијене што прије. Предсједник Володимир Зеленски ми је рекао да би они то урадили и ако не би било ријечи о чланству, зато што је то добро за земљу и демократију. То је и један од разлога зашто смо препоручили Савјету ЕУ давање статуса кандидата, истакла је предсједница ЕК.

На констатацију да су многи мишљења да ЕУ не може савладати пријем тако велике, сиромашне земље, без реформи, рекла је да Унија мора дефинисати које предуслове жели да створи за потенцијалне нове рунде проширења, додајући да је ту, на примјер, питање једногласности.

На питање шта ако владе не договоре статус кандидата за Украјину, Фон дер Лајен је изразила увјереност да ће бити позитивне одлуке.

Упитана за аустријски приједлог реформе приступног процеса, она је подсјетила да је тек прије двије године тај процес реформисан.

- Наш приједлог су прихватили парламент и Савјет. Тај процес је модернизован и ојачан. Сада имамо могућност кроз обједињавање поступака да брже напредујемо, или обрато, ако препознамо назадовање, да затражимо прераду, рекла је она.

На питање колико је ЕУ удаљена од седмог пакета санкција против Русије, Фон дер Лајен је истакла да је Унија била екстремно јединствена и успјешна око првих шест пакета, који коштају нешто и саму Европу, али више коштају Русију.

- На примјер финансијски сектор. Руска централна банка мора скупо плаћати одржавање стабилности рубље. У привреди смо много учнили у контроли извоза. Недостајући дијелови постају у свим областима проблем, руски авиони не могу готово нигдје изван земље слијетати, јер недостају сертификати. Дијелови недостају и у жељезничком саобраћају, у ауто-индустрији недостају компоненте. Сада морамо погледати да нема рупа, објаснила је она.

Када је ријеч о енергетици, пренијела је да ЕУ има планове за ванредне ситуације за зиму, на којима је радила од почетка рата у Украјини.

- Тренутно је попуњеност наши складишта гаса на 43 одсто, а желимо да до зиме буде на 80 процената, објаснила је она.

Указала је да је циљ да се оконча зависност од руског гаса, што је и дио споразума с америчким предсједником Џоом Бајденом, али и договор са Израелом, Египтом, Норвешком и Азербајџаном.

На питање да ли је на столу ембарго на гас као даља санкција против Русије, Фон дер Лајен је избјегла директан одговор.

- Ми смо на путу да постанемо независни од Русије. Укупна потрошња гаса у ЕУ је у првом кварталу пала за девет одсто. Људи разумију колико је важно и колико је то повезано с високим цијенама. Руске испоруке су смањење за 30 одсто, казала је предсједница ЕК.