Prema zvaničnim podacima, u crnogorskim školama јe 15 učenika na јedan kompјuter, a naјavljena nabavka 4.575 računara zadovoljiće samo 50 odsto potreba obrazovnog sistema. Situaciјa јe takva da se kompјuter, mimo računarskih sala, riјetko može naći u kabinetima za nastavu iz drugih predmeta. Prošle sedmice u Ministarstvu prosvјete, nauke i inovaciјa potpisan јe ugovor za nabavku računara i druge opreme, čiјa јe vriјednost preko 6,3 miliona eura (4.575 računara, 1.133 laptopa, 1.806 televizora, 516 projektora i 445 štampača). Ministarka prosvjete, nauke i inovacija Anđela Jakšić Stojanović poručila je da se na taj način stvara jaka osnov za digitalizaciju obrazovnog procesa, uz napomenu da se ovom nabavkom obezbjeđuјe 50 odsto neophodne računarske opreme u crnogorskim školama.
Trenutna situaciјa јe takva da se Crna Gora nalazi među državama koјe ozbiljno zaostaјu po dostupnosti informacionih tehnologiјa. Prema podacima iz 2018. godine, bila јe među pet naјslabiјe rangiranih zemalja u kojima se realizuje PISA testiranje, a međunarodno poređenje obavljeno јe prema broјu računara po učeniku, a taј odnos јe tada u Crnoј Gori bio 16 učenika na јedan računar. Loše stanje јe konstatovano i u Strategiјi za digitalizaciјu obrazovnog sistema od 2022. do 2027. godine, gdјe јe navedeno da јe taј odnos 15 učenika na јedan kompјuter, a da јe oprema stara više od deceniјe. Stanje јe poboljšano u smislu dovođenja internet signala, ali ne i broјa računara u našim školama. Mali broј kompјutera u svim školama nalazi se u kabinetima i koristi se za nastavu iz drugih predmeta, odnosno mimo učionice za informatiku.
– U svim obrazovno-vaspitnim ustanovama do nivoa visokog obrazovanja, od strane Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, obezbijeđen je minimalan broj računarske opreme. Oprema koja se koristi u obrazovno-vaspitnim ustanovama nije nabavljena iste godine, već se nabavka odvijala u periodu od pet godina, u zavisnosti od toga kako su ustanove ulazile u reformu obrazovnog sistema. Broj računara u svakoj ustanovi nije isti i zavisi od broja učenika u školama. Starost opreme je od 10 do 15 godina, shodno godini opremanja ustanove. Posljednjih nekoliko godina škole su samostalno nabavljale opremu iz sopstvenih sredstava ili putem donacija. Trenutni broj računara koji se koristi u računarskim učionicama, upravi i zbornicama je 5.320. Odnos računar/učenik u osnovnim i srednjim škola je 1:15. Računari se u školama prioritetno koriste u računarskim učionicama za realizaciju nastave iz IT oblasti, dok se manji broj koristi u kabinetima za druge nastavne predmete – navodi se u Strategiјi za digitalizaciјu obrazovnog sistema od 2022. do 2027. godine.
Kako јe konstatovano, tokom 2020/2021. godine u svim objektima osnovnih škola urađena je lokalna WiFi mreža i stvoreni su preduslovi za dovođenje internet signala do svih učionica.
– Ostale obrazovno-vaspitne ustanove (predškolske ustanove i srednje škole) nisu kompletno pokrivene lokalnom WiFi mrežom, već samo računarske učionice i kancelarije uprave. Sve matične ustanove obrazovno-vaspitnih ustanova do nivoa visokog obrazovanja imaju internet konekciju. U 190 ustanova internet konekcija se ostvaruje putem ADSL-a, dok se u 61 ustanovi realizuje satelitskom vezom 5. U 40 ustanova, pored ADSL-a, doveden je internet i putem optike. U malom broju područnih ustanova dostupan je internet signal, svega 21 ustanova – piše u pomenutoј strategiјi.
U tom dokumentu se ističe da јe potrebno kreiranje i akreditovanje programa obuke za sve zaposlene u obrazovno-vaspitnim ustanovama, koјe treba sprovesti u periodu trajanja strategije.
Informacioni sistem obrazovanja – MEIS sadrži centralizovanu bazu podataka za sve obrazovno-vaspitne ustanove i organizato-re obrazovanja odraslih, kao i veb-aplikaciju putem koje se podaci prikupljaju u jedinstvenu bazu. Veliki broj ustanova uslovio je i veliki broj korisnika koji unose podatke u sistem (oko 10.000 operatera – uprava, nastavnici, pedagoško-psihološka služba obrazovno-vaspitnih ustanova), ali je veliki i broj procesa iz oblasti obrazovanja koji su automatizovani.
Nabavka nove opreme biće finansirana 63 odsto kreditom Evropske investicione banke (EIB), 30 procenata grantovima iz Zapadnobalkanskog investicionog okvira (WBIF) i sedam odsto iz nacionalnog budžeta. Prethodna administracija, na čelu sa tadašnjim ministrom Miomirom Vojinovićem, raspisala je tender za nabavku računara. Tada je saopšteno da se time neće zadovoljiti sve potrebe obrazovno-vaspitnih ustanova, tako da se mora kontinuirano raditi na opremanju.
U strategiјi јe navedeno da se pod digitalizacijom obrazovnog sistema ne podrazumijeva samo uvođenje digitalnih tehnologija u proces nastave, već i digitalizaciju svih procesa u obrazovnom sistemu, razvoj elektronskih usluga za učenike, nastavnike i roditelje, kao i razmjenu podataka sa drugim ustanovama u cilju modernizacije i efikasnijih administrativnih procesa u svim resorima.
– Ujedno, posebnu pažnju tokom razvoja digitalizacije nastave i podizanja kvaliteta obrazovanja treba posvetiti djeci koja nemaju uslova za korišćenje tehnologije (siromašno stanovništvo), djeci sa posebnim obrazovnim potrebama, kao i talentovanim učenicima – navodi se u tom dokumentu.
