Дигитална трансформациjа, од коjе више него икад зависи привредни развоj, неминовна jе промjена коjу jе лакше спровести уз међусобну подршку и размjену знања и искуставаи, оциjењено jе на jедном од панела Конференциjе о економиjи Монтенегро 2021.
Директор ИЕДЦ-а из Бледа Ненад Филиповић казао jе на панелу под називом (Не)спремни за дигиталну трансформациjу, да су главни разлози за спровођење тог процеса то што бизнис постаjе бржи, а турбуленциjе jаче, што захтиjева агилни приступ пословним процесима.
Он jе на конференциjи, коjу jе Привредна комора (ПКЦГ) краjем седмице организовала у Бечићима, казао и да стари модели пословања онемогућаваjу долазак до нових вриjедности.
Филиповић jе, говорећи о истраживању коjе се фокусирало на (не)спремност компаниjа у региону за дигиталну трансформациjу, навео да jе недостатак свиjести о тоj врсти трансформациjе присутан не само код малих и средњих предузећа, већ и у великим предузећима.
„Већина саговорника се погрешно фокусирала на риjеч дигитална, а не на трансформациjу пословног модела стварања вриjедности на другачиjи начин него раниjе, захваљуjући дигиталноj технологиjи“, обjаснио jе Филиповић.
Директор Амплитуда и модератор панела Ненад Нововић рекао jе да jе дигитална трансформациjа кључна синтагма свуда у свиjету у посљедњих неколико година.
„Ко ће се бавити дигиталном трансформациjом и ко ће платити таj процес кључна су питања о коjима треба разговарати, као и о размjени добре праксе између земаља региона“, навео jе Нововић.
Директор Центра за дигиталну трансформациjу Привредне коморе Србиjе, Предраг Николић, казао jе да су у већини случаjева предузећа на самом почетку процеса дигиталне трансформациjе.
„Радили смо истраживање коjе jе показало да jе ниво свиjести о потреби дигиталне трансформациjе jако низак. Мала и средња предузећа ниjесу имала идеjу о томе шта jе дигитална трансформациjа, како се спроводи и колико кошта, а то jе било много приjе коронакризе“, саопштио jе Николић.
Он jе додао да jе Центар за дигиталну трансформациjу формиран приjе три године како би помогао мала и средња предузећа у Србиjи да започну или наставиле пут дигиталне трансформациjие.
Николић сматра да ће ИТ индустриjа проћи кроз трансформациjу у будућности, као и да ће се до краjа 2024. године 60 одсто платформи и онлине апликациjа радити без потребе за кодом и уз врло мало програмирања.
„Зато ће и ИТ стручњаци морати да специjализуjу своjа знања у складу са савременим ИТ технологиjама“, рекао jе Николић.
Суоснивач и предсjедник управе Сцале фоцус и члан управе АИБЕСТ Пламен Тсеков сматра да компаниjе да би биле успjешне мораjу проћи кроз дигиталну трансформациjу.
„Ако се компаниjа не трасформише, упашће у велике проблеме. Они коjи испадну из те трке биће неуспjешни и теже ће да преживе“, поручио jе Тсеков.
Директорица ДИХ Словениjа Катjа Мохар Бастар казала jе да jе корисно да се чуjу искуства региона на пољу дигитализациjе, посебно о зеленоj дигиталноj теми.
Она jе представила дигитално иновациони хаб у Словениjи, чиjа jе мисиjа дигитализациjа малих и средњих предузећа коjима се помаже путем четири ваучера за дигитализациjу - за дигиталну стратегиjу, маркетинг, саjбер безбjедност и дигиталне компетенциjе, коjе jе до сада искористило 2,3 хиљаде компаниjа.
„Потребно jе провjерити стање предузећа, али приjе свега морамо да пробудимо свиjест о важности и бенефитима коjе доноси оваj процес. То jе први корак коjи претходи формирању дигиталног екосистема“, саопштила jе Мохар Бастар.
