Visok stepen uvozne zavisnosti ostaje jedna od najslabijih tačaka crnogorske ekonomije, a uslovljen je nizom faktora – počev od nedovoljno diverzifikovane privrede, zastarjele proizvodne tehnologije u nekim granama, neadekvatno edukovane radne snage i generalno niske konkuretnosti, kaže u intervjuu za portal Bankar predsjednica Privredne komore Crne Gore dr Nina Drakić.

Smatra da su upravo ovo ključni nedostaci crnogorske privrede koji su tokom prošle godine došli do izražaja. Šansu da uhvatimo korak sa razvijenim svijetom vidi, prije svega, u digitalizaciji i energetici.

Najavljuje pokretanje platforme Moja E-komora, veći broj usluga u okviru programa Preduzetnik početnik, kao i tjesniju saradnju sa Fondom za inovacije, Naučno-tehnološkim parkom i IPC Tehnopolisom za start up kompanije. Takođe ističe da je još rano za ocijenu benefita koje donosi otvaranje više od 3.000 ruskih firmi u Crnoj Gori tokom 2022. godine.

„Ukoliko želimo unaprijediti industriju, kao sektor koji generiše privredni razvoj, potrebno je adekvatnim mjerama podržati bazičnu proizvodnju“, rekla je povodom gašenja proizvodnih pogona KAP-a i Željezare.

„Smatram da su crnogorski privednici, uprkos svemu, pokazali snagu opstajući u ovim vremenima, posebno, obezbjeđujući adekvatnu snabdjevenost tržišta gotovo svim proizvodima“, zaključila je ona.

•Što smatrate ključnim događajima u crnogorskoj privredi tokom 2022. godine?

Ratni sukob u Ukrajini obilježio je 2022. godinu i imao snažan uticaj ne samo na crnogorsku nego i na sve ostale ekonomije. Između ostalog, doveo je u pitanje energetsku stabilnost, prouzrokovao rast cijena, te ugrozio i pokidao važne lance snabdijevanja.

Uprkos krizi i brojnim pratećim izazovima, crnogorska ekonomija je u prvom kvartalu 2022. godine zabilježila rast BDP-a od 7,1 odsto, u drugom 12,7 odsto i trećem 3,2 odsto. Podaci za deset mjeseci prošle godine pokazuju da je industrijska proizvodnja 4,8 odsto manja u odnosu na uporedni period prethodne godine, što je rezultat pada koji je imao sektor snabdijevanja električnom energijom (18 odsto), dok je zabilježen rast u sektorima vađenja ruda i kamena (10 odsto) i prerađivačke industrije (3 odsto). Spoljnotrgovinska robna razmjena je u periodu januar – oktobar 2022. godine u odnosu na isti period 2021. veća 48 odsto, što se rezultat rasta uvoza od 44 odsto, kao i izvoza od 70 odsto.

Nažalost, odnos ovih procenata i njihovih apsolutnih vrijednosti, za rezultat su imali 39 odsto veći deficit, a pokrivenost uvoza izvozom je na nivou od 20 odsto. Visok stepen uvozne zavisnosti ostaje jedna od najslabijih tačaka crnogorske ekonomije, a uslovljen je nizom faktora počev od nedovoljno diverzifikovane privrede, zastarjele proizvodne tehnologije u nekim granama, neadekvatno edukovane radne snage i generalno niske konkuretnosti.

U istom periodu došlo je do povećanja prometa u trgovini na malo za 29 odsto. Rezultati ostvareni u turizmu su, uzimajući u obzir niz otežavajućih faktora, dobri posmatrano po svim parametrima. Takođe, sve podgrane saobraćaja – izuzev vazdušnog – zabilježile su rast, uključujući i promet roba u lukama. U sektoru građevinarstva registrovan je pad, što je posljedica niza faktora, uključujući smanjen obim radova čiji su naručioci država i lokalne uprave.

Ostvareni rezultati moraju se posmatrati u kontekstu visoke stope inflacije, koja je u novembru u odnosu na isti mjesec 2021. godine, bila viša 17,5 odsto, a u periodu januar-novembar 2022. inflacija na godišnjem nivou je iznosila 12,7 odsto.

•Da li će PKCG u narednoj godini više prostora posvetiti mikro i malim firmama te start up kompanijama, naročito onim čije je poslovanje vezano za informaciono-komunikacione tehnologije?

Mikro i mala preduzeća, kojih je i najviše u Crnoj Gori, predstavljaju značajan izvor zaposlenosti i privredog rasta, zbog čega PKCG u kontinuitetu nastoji unapređivati usluge koje pruža ovom sektoru. Istovremeno, Komora teži da da punu podršku svim preduzetničkim poduhvatima, s posebnim naglaskom na žensko preduzetništvo i mlade preduzetnike.

Za razliku od srednjih i velikih firmi koje u svojoj strukturi imaju razvijene službe za finansije, pravna pitanja, te pitanja marketinga i razvoja, mikro i male kompanije stručnu pomoć za najveći broj ovih pitanja moraju tražiti od Privredne komore, a u jednom dijelu i od specijalizovanih agencija. Komora će u godini pred nama biti posvećena servisiranju ove vrste preduzeća, u smislu pružanja pravne pomoći, unapređivanja znanja i vještina njihovih zaposlenih, njihovoj internacionalizaciji u najširem smislu te riječi i drugo. Razvoj posebne platforme Moja E-komora značajno će olakšati pristup našim uslugama, što za konačni cilj ima pojednostavljenje i unapređenje poslovanja našim članicama.

Takođe, u odmakloj smo fazi razvoja usluge Preduzetnik početnik, što predstavlja okvir kroz koji ćemo dodatnu pažnju posvetiti onima koji namjeravaju započeti biznis ili su u najranijoj preduzetničkoj fazi.

Kvalitetna saradnja sa, prije svega, Fondom za inovacije, Naučno-tehnološkim parkom i IPC Tehnopolisom, upotpunjuje našu brigu o start up kompanijama, kojima kroz sinergetsko djelovanje nastojimo učiniti dostupnim informacije o brojnim raspoloživim fondovima, te potencijalnim partnerima. Ove vrste kompanija najčešće su povezane sa djelatnošću informatičko-komunikacionih tehnologija i to značajno širi prostor za naše djelovanje, budući na naglašenu ekspanziju ove branše u vrijeme pandemije kovida-19. Naša mreža partnera u Evropi i šire je veoma razuđena, zahvaljujući čemu imamo kapaciteta da radimo promociju naših start up kompanija u cilju traženja potencijalnih finansijera.

•Da li je i na koji način uticalo na cijelu sliku crnogorske privrede činjenica da su ruski državljani ove godine u Crnoj Gori registrovali više od 3.000 kompanija?

Otvaranje novog stranog biznisa je u osnovi pozitivno za svaku privredu, jer se povećava mogućnost intenziviranja ekonomskih aktivnosti, zaposlenosti, izvoza, ali i priliva znanja i stranog kapitala. Tu sliku ili osjećaj zadovoljstva kvari saznanje da se otvaranje tih biznisa desilo zbog rata u Ukrajini.

Sa druge strane, raduje da se neko opredijelio za Crnu Goru kao destinaciju za koju smatra da je sigurna za poslovanje njegove firme. Podaci govore da je tokom 2022. godine registrovano 1.389 ICT kompanija, što otvara nove mogućnosti, te omogućava dalji rast i razvoj ovog sektora.

Prisustvo stranih firmi uticaće i na prihode budžeta. Ipak, još je rano ocijeniti koliki će biti direktni i indirektni benefiti za Crnu Goru, jer za mnoge od tih firmi naše tržište je novo i potreban je period prilagođavanja.

Bankar.me