Са научне трибине / -ЦАНУ

Корона је најопаснији вирус у задњих сто година

Следствено новим мутационим формама и подсојевима, постало је јасно да је ово болест системског карактера са предоминирајућим васкуларним карактеристикама – казао је Тиодоровић

Епидемиолог и професор на Медицинском факултету у Београду Бранислав Тиодоровић оцијенио је на научној трибини "Пандемиjа ковид-19, епидемиолошки догађаj виjека" у Црногорској академији наука и умјетности (ЦАНУ) у Подгорици, да постоје изгледи да ће корона прећи у ендемско сезонско обољење као вирус грипа. Тиодоровић је истакао да у посљедњих 100 година ниједан миркоб, па ни вирус, није показао тако велики потенцијал мутације и са тако озбиљним посљедицама по хуману популацију на планети. Он је упозорио да свака епидемија или пандемија, није само медицински проблем већ и социјални, психолошки, економски и политички.

– Превентивне мјере су биле усмјерене према општим мјерама превенције за све респираторне инфекције. Међутим, панедемија се развијала ван свих познатих епидемиолошких правила и светских искустава. Посебно се то односило на учестале мутације у кратким временским интервалима. Захтјеви за усклађивање терапије натјерали су клиничаре да до сада, конституишу већ 14 протокола лијечења. Учесталост мутација овог типа вируса није забиљежена у медицинској историји до сада, што ово обољење ставља у ранг најтежих попут "Шпанске грознице". Са почетком вакцинације дошло је до могућих рјешења али остаје још много непознаница, као и стална потреба за примјеном мјера спречавања и сузбијања ове опаке болести. Без обзира на највећи до сада забиљежен антиваксерски притисак, земље које су достигле већи обухват вакцинацијом од 80 одсто, биле су ближе могућем рјешењу. Али свако одустајање од упорности на доследном спровођењу превентивних мјера дало је негативне резултате у контроли ове болести. Изгледно је да ће се успоставити баланс између микроорганизама човјека и микроорганизама вируса изазивача ковид-19 и довести до ендемизације (стално присутан у популацији), односно сезоности која нам је позната код грипа – истиче Тиодоровић.

Локдаун није дао доказиве успјешне резултате

Тиодоровић наводи да према доступним подацима Свјетске здравствене организације, највише преминулих од ковида-19 је регистровано у САД-у, Бразилу, Индији, Њемачкој, Француској и Италији.

– Према стопи морталитета многе земље са далеко мањом популацијом али и економским и здравствено организационим ресурсима претрпјеле су жешће ударе на здравствено стање свог становништва. Филип Леуман и један број научника из области медицине тврдили су да потпуно затварање (локдаун) које су примјењивале многе земље, поготово у првој половини пандемије нијесу дале уочљиве и доказиве успјешне резултате. Још доста дуго ће се овоме питању посвећивати мултисекторска пажња јер пандемија још траје – поручује Тиодоровић.

По његовим ријечима, обољење може бити асимптоматског типа, или се може испољити као лако, средње тешко или тешко обољење са кашљом, отежаним дисањем, недостатком даха, повишеном температуром.

– У тежим случајевима инфекција може да изазове упалу плућа, тешки акутни респираторни синдром, бубрежни инсуфицијенцију, па и смрт. У првој години пандемије многи лабораторијски, клинички, имунолошки и вирусолошки радови и сазнања су указивали да се САРС Цов 2, везује за АЦ2 рецепторе типа 2 који се налазе у доњим дисајним путевим. Честа појава дијареје, много чешће него што су показале кинеске студије објашњавале су се постојањем ових рецептора на ентероцитима (главне ћелије танког и дебелог цријева). Међутим следствено новим мутационим формама и подсојевима, постало је јасно да је ово болест системског карактера са предоминирајућим васкуларним (тромботичним) карактеристикама – каже Тиодоровић.