БЕРАНЕ – Из локалне управе позвали су надлежне државне органе да преиспитају дешавања која су се у последње скоро двије деценије одигравала у беранској мљекари „Зора”. Казали су да се ради о милинском пројекту који се, због неодговорног понашања појединаца и државних институција, показао као потпуно промашена инвестиција. Истакли су да су дешавања у мљекари у великој мјери допринијела да дође до стагнације развоја мљекарског сектора, а самим тим и до смањивања сточног фонда.
-Првобитним планом, уз милионска улагања, мљекара "Зора" је пројектована као привредни гигант који треба да буде покретач развоја мљекарског сектора на сјеверу Црне Горе. Међутим, она је временом сведена на мали погон у ком ради незнатан број радника.Такође, постоје основане сумње да је приликом отварања мљекаре дошло до злоупотребе донираних средства. Уз то, касније приватизације мљекаре нијесу дале очекиване резултате. Све то указује да би надлежни државни органи коначно требало да на прави начин испитају сва дешаваља у мљекари, од њеног отварања до данашњих дана, јер се овај пројекат показао као промашена инвестиција – нагласио је предсједник Општине Беране Тихомир Богавац.
Уговор о формирању мљекаре, чији су акционари били Министарство пољопривреде, Агенција "Лукс – дивелопмент" из Луксембурга и удружења пољопривредних произвођача из неколико сјеверних општина потписан је 11. септембра 2002. године уз обећање да ће у њој, уз отварање двадесетак откупних центара и ангажман бројних фармера, упослити преко сто радника. Тада је саопштено да је мљекара "Зора", уз улагања од око десет милиона еура, изграђена уз помоћ Владе Луксембурга. Приликом отварања речено је да је беранска мљекара пројектована за мјесечну производњу од око милион и по литара млијека. Међутим, мљекара је, и поред таквих најава, у последњих 18 година радила с дужим прекидима и бројним потешкоћама далеко од онога што је обећавано. Она данас, након што ју је 2012. године за пола милиона еура, купила даниловградска компанија "Монтемилк Шимшић", упошљава свега неколико радника.
Из мљекаре "Зора" у последње вријеме нијесу били расположени да дају информације, наводећи да би то могло негативно да утиче на њихово пословање. Они су раније саопштили да се у "Зори" производе двије врсте сирева и двије врсте кајмака, док се од производње УХТ млијека одустало због нерантабилности. Такође, саопштили су да се преко "Зоре" дневно откупи од осам до десет тона млијека и да се дио прерађује у Беранама, док се одређене количине транспортују у Даниловград.
Менаџер општине Владимир Ђаковић тврди да је приликом пројектовања мљекаре "Зора" занемарена ријеч струке и да се у читаву причу ушло крајње неозбиљно.
-У старту је направљен мегаломански пројекат, иако се знало да на подручју Берана и околине нема довољно сировине да подмири замишљене прерађивачке капацитете. Приказани сточни фонд је био знатно већи од стварног. Такође, форсирана је производња УХТ млијека која се показала као нерентабилна. Уз то, Влада се само декларативно залагала за поспјешивање производње, док је фабрика биљежила производну стагнацију. Све то су пратиле дискутабилне финансијске трансакције. Тако су на крају донатори и одређени озбиљни инвеститори изиграни, што је довољан сигнал за надлежне органе да испитају шта се у мљекари заиста дешавало – нагласио је Ђаковић.
