<p>Напуштени копови Рудника угља у Шуманама</p>

Напуштени копови Рудника угља у Шуманама / -Б.Је.

Некадашњи копови Рудника угља „ископали” милионе па оставили кратере

Девастирани простор након експлоатације није ничија обавеза осим Рудника угља, а ту обавезу је нерeргуларно избјегао тако што је тај простор преписао држави на конто отписа дугова, истиче Васо Кнежевић

Рудник угља извршио је ископавање око десет милиона тона угља на подручју пљеваљских села Боровица, Љуће и Шумана, али на овом простору још није извршена обећана рекултивација девастираног подручја. За екологе овакво понашање Рудника угља је противзаконито и неприхватљиво, а слично мишљење им и Милош Обренић један од синдикалаца у Руднику угља, који тврди да је добар дио експлоатисаног угља био високог квалитета.

-Из ових копова је ископано око десет милиона тона угља. Нажалост добар дио тог угља никада није плаћен од стране Електропривреде - каже Обренић који је по струци геолог и који појашњава да се тако поступало у вријеме договорне економије.

Ако би се вриједност ископаног угља у коповима Боровице, Шумана и Љућа, обрачунао по садашњим цијенама, онда би могло да се каже да је из ових села однијета вриједност од око 240 милиона еура. До таквог податка се може доћи ако се зна да сада Рудник угља испоручује тону угља Термоелектрани по цјени од 24 еура.

Оштећени и држава и Пљевљаци

Када је у питању Боровичко језеро, Васо Кнежевић каже да је оно настало тако што су околни потоци испунили водом један од нерекултивисаних копова. Он наводи и да би због свега учињеног Рудник угља требао да сада финасира уређење овог језера.

-Ова неправда би требала да се исправи и да рудник преузме обавезу око уређења простора у Шуманама и око уређења Боровичког језера, јер није друштвено одговорно оно што су урадили. Наравно, није само Рудник угља крив због избјегавања те обавезе, већ је крив и онај ко им је то дозволио тј. Влада, јер по мени због таквог поступка оштећена је и држава због ненаплаћеног дуга, а и Пљевљаци којима је тај простор остао такав какав јесте. Само је Рудник профитирао на таквом потезу - истиче Кнежевић.

-Према Закону о рударству сви они који зарад експлоатације руда девастирају неки простор, дужни су да исти доведу у првобитно или боље стање. То Рудник угља није урадио у случају копова на подручју више пљеваљских села и на томе се мора инсистирати, без обзира чија је сада то имовина - подвлачи предсједник Еколошког друштва "Брезница" Милорад Митровић и појашњава да се Рудник прије десет година ослободио власништва над простором који је девастирао, али не може побјећи од одговорности јер је девастирано земљиште површина неколико десетина хектара власништво државе а и Рудник угља је у власништву државе.

-Девастирани простор након експлоатације није ничија обавеза осим Рудника угља, а ту обавезу је нерeргуларно избјегао тако што је тај простор преписао држави на конто дугова према држави, без предходног привођења намјени тог простора тј. без просте рекултивације. То је једна велика бесмисао гдје је Рудник угља двоструко био у добитку, кроз ослобађање обавеза према држави и кроз ослобађање обавеза рекултивације. Пљевљаци имају девастиран терен гдје се одлаже отпада, простор идеалан за размножавање комараца и гдје на одређеним локацијама долази до самозапаљивања угља. Умјесто да тај простор буде приведен намјени нпр. пољопривреди, он је потпуно запостављен - каже Васо Кнежевић еколог и предсједник Спортско-риболовног клуба "Липљен".

Експлоатација угља у овим коповима завршена је готово прије десет година, девастирано земљиште предато је у власништво државе 2009. године.

Б. Је.