Pre­ma mi­šlje­nju pred­stav­ni­ka ne­vla­di­nog sek­to­ra, pi­ta­nje oču­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne za Plje­vlja­ke je pi­ta­nje svih pi­ta­nja. Tre­nut­na si­tu­a­ci­ja, u ko­joj je prak­tič­no iz­mi­je­njen iz­gled plje­valj­ske ko­tli­ne, ne­sta­lo plod­no Plje­valj­sko po­lje, a bra­ne na ri­je­ci Će­ho­ti­ni, de­po­ni­je oko gra­da i u sa­mom gra­du, za­u­sta­vi­le nor­ma­lan pro­tok va­zdu­ha, kraj­nje je ne­iz­dr­ži­vo. Va­zduh, vo­da i ze­mlji­šte su za­ga­đe­ni i gra­đa­ni ne vi­de iz­laz iz ago­ni­je u ko­ju su, ka­ko tvr­de, gur­nu­ti za­rad ne­či­jih lič­nih in­te­re­sa.
– Plje­vlja­ci, ko­ji su za­pam­ti­li i ži­vje­li u gra­du do 1970. go­di­ne pam­te Plje­valj­sko po­lje pu­no ječ­ma, pše­ni­ce, krom­pi­ra, ku­pu­sa, kao i vr­to­ve pre­pu­ne dru­ge ze­le­ni. U na­šim udž­be­ni­ci­ma pi­sa­lo je da je Će­ho­ti­na me­đu ri­je­ka­ma naj­bo­ga­ti­jim ri­bom u Evro­pi. Ri­je­ka u ko­joj smo se mo­gli ku­pa­ti gdje smo htje­li da­nas je za­tro­va­na i u njoj se za­tek­ne po­ne­ka „pi­ja­na” ri­ba. Ma­gle je bi­lo do Sa­vin­da­na, ali bez smo­ga, jer smo se do ta­da vi­še gri­ja­li na dr­va, a Ter­mo­e­lek­tra­na ni­je ra­di­la. Do ta­da dje­ce ro­đe­ne sa ne­kom vr­stom in­va­li­di­te­ta bi­lo je 10 od­sto, a i sa dru­gim bo­le­sti­ma ukla­pa­li smo se u pro­sjek iz okru­že­nja. Ka­ko je iz­gra­đe­na Ter­mo­e­lek­tra­na ne­sta­lo je žit­nih po­lja, ri­be u Će­ho­ti­ni, a ri­jet­ki su da­ni i zi­mi i lje­ti bez ma­gle i smo­ga u va­zdu­hu – ka­že iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Lju­bi­šnja” De­si­mir San­dić uz po­ja­šnje­nje da su tač­ne tvrd­nje da se Plje­vlja na­la­ze u ko­tli­ni, ali da se za­bo­ra­vlja da je ta ko­tli­na do­dat­no za­tvo­re­na bra­na­ma i de­po­ni­ja­ma.
San­dić na­vo­di da je ko­tli­na za­tvo­re­na upra­vo zbog eks­plo­a­ta­ci­je uglja i ra­da Ter­mo­e­lek­tra­ne i da ni­šta ni­je ura­đe­no ka­ko bi se stvo­ri­li bo­lji uslo­vi ži­vo­ta.
– U bli­zi­ni gra­da je ve­li­ko vje­štač­ko je­ze­ro u Oti­lo­vi­ći­ma, sa bra­nom vi­so­kom 56 me­ta­ra. U Zblje­vu je­ze­ro šlja­ke, ko­je se po­ne­kad pre­tvo­ri u pra­ši­nu. U Šu­ma­na­ma opet je­ze­ro, na­sta­lo u ru­pi gdje je vr­še­na eks­plo­a­ta­ci­ja uglja. U Du­ru­to­vi­ći­ma bra­na na Će­ho­ti­ni vi­si­ne 26 me­ta­ra. Na­do­mak gra­da je ve­li­ka ki­pa ja­lo­vi­ne, Đu­li­na gu­ka, to­li­ko ve­li­ka da su ne­ki po­li­ti­ča­ri pred­la­ga­li grad­nju aero­dro­ma na njoj. Na Jag­nji­lu, iz­nad gra­da, opet de­po­ni­ja ja­lo­vi­ne od mi­li­on mi­li­o­na ku­bi­ka – na­bra­ja San­dić, do­da­ju­ći da je po­red Ter­mo­e­lek­tra­ne smje­šte­na de­po­ni­ja mlje­ve­nog uglja, gdje če­sto do­la­zi do sa­mo­za­pa­lje­nja pri če­mu se oslo­ba­đa­ju opa­sni ga­so­vi.
San­dić ka­že da je naj­ve­ći pro­blem ipak to što je ozbilj­no ugro­že­no zdra­vlje lju­di. Re­zul­ta­ti po tom pi­ta­nju su po­ra­ža­va­ju­ći: 14 od­sto dje­ce ra­đa se sa in­va­li­di­te­tom, sva­ka dru­ga ku­ća ima in­ha­la­tor... Pri­tom su ne­ka­da­šnja rad­nič­ka od­ma­ra­li­šta na Pri­mor­ju ras­pro­da­ta i ne­ma mo­guć­no­sti da odu na od­mor na mo­re ili u ne­ku dru­gu či­sti­ju ži­vot­nu sre­di­nu.
Za pred­stav­ni­ka NVO „Bre­zni­ca” Mi­lo­ra­da Mi­tro­vi­ća mje­re dr­ža­ve Cr­ne Go­re na po­bolj­ša­nju ži­vot­ne sre­di­ne mo­ra­ju bi­ti br­ze i efi­ka­sne, jer se ra­di o ži­vo­ti­ma i zdra­vlju lju­di. Me­đu­tim, iz ove or­ga­ni­za­ci­je ne vje­ru­ju da će se ta­kve mje­re pred­u­ze­ti, jer dr­ža­va ne že­li da se od­rek­ne di­je­la pri­ho­da ko­ji se ubi­ra­ju na pro­sto­ru plje­valj­ske op­šti­ne.
– Tre­ba­lo bi utvr­di­ti ko­je su to mje­re ko­je će do­ve­sti do br­ze pro­mje­ne si­tu­a­ci­je u Plje­vlji­ma. Na­rav­no, ka­da se te mje­re utvr­de, tre­ba ih spro­ve­sti u dje­lo, a ne da či­tav de­cem­bar ima­mo uža­snu si­tu­a­ci­ju sa za­tro­va­nim va­zdu­hom i vo­dom, ni­šta se na bo­lje ni­je pro­mi­je­ni­lo, a po­la­ko se po­ku­ša­va­ju ućut­ka­ti oni lju­di ko­ji po­ten­ci­ra­ju na tom pro­ble­mu – ka­že Mi­tro­vić, upo­zo­ra­va­ju­ći da u sa­da­šnjim uslo­vi­ma ni dr­ža­va ni lo­kal­na upra­va ni­je­su sprem­ne da ozbilj­no pri­stu­pe ovom pro­ble­mu.
Mi­tro­vić ka­že da je lo­kal­na slu­žba za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne to­kom de­cem­bra iz­da­la upo­zo­re­nje da dje­ca, sta­ri­ja li­ca, kao i hro­nič­ni bo­le­sni­ci, u ju­tar­njim i ve­čer­njim sa­ti­ma ne iz­la­ze iz ku­ća zbog pre­ve­li­kog za­ga­đe­nja. S dru­ge stra­ne, od­bor­ni­ci DPS-a, SDP-a i Bo­šnjač­ke stran­ke na po­sled­njoj sjed­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta ni­je­su do­zvo­li­li da se ras­pra­vlja o ži­vot­noj sre­di­ni u gra­du. Ka­da je u pi­ta­nju dr­žav­na vlast, Vla­da je, pre­ma ri­je­či­ma Mi­tro­vi­ća, na svo­joj 94. sjed­ni­ci pred­lo­ži­la pro­mje­nu Za­ko­na o in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne, či­me je omo­gu­će­no da Ter­mo­e­lek­tra­na na­sta­vi rad i po­sli­je 31.12. 2014. go­di­ne. On ka­že da je po­me­nu­ti za­kon pred­vi­đao da sva pred­u­ze­ća ko­ja ne­ma­ju in­te­gri­sa­nu do­zvo­lu za rad tre­ba da bu­du za­tvo­re­na.
– Ima­mo si­tu­a­ci­ju da su Plje­vlja naj­za­ga­đe­ni­ji grad u re­gi­o­nu, da lo­kal­na slu­žba za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne iz­da­je upo­zo­re­nje, a on­da lo­kal­na upra­va ne že­li da se o tim stva­ri­ma ras­pra­vlja. S dru­ge stra­ne, Vla­di je in­te­res da Ter­mo­e­lek­tra­na ra­di, bez ob­zi­ra na zdra­vlje lju­di. U pot­pu­no­sti je ja­sno, za­ga­đe­nje je ve­li­ko i pre­ve­li­ko, Vla­da ne že­li da se od­rek­ne svo­je do­bi­ti, a lo­kal­na upra­va je sa­sta­vlje­na od po­li­tič­kih pol­tro­na vla­sto­dr­ža­ca iz Pod­go­ri­ce, ko­ji ne­ma­ju pe­tlje da tra­že za­šti­tu gra­đa­na ko­je pred­sta­vlja­ju – za­klju­čio je Mi­tro­vić.
B.Je.

U po­ra­stu broj obo­lje­lih od
bron­hi­ti­sa i bron­hi­jalne ast­me

Der­ma­to­log dr Bran­ko Sta­nić ka­že da su Plje­vlja sa svo­jim eko­lo­škim pa­ra­me­tri­ma (ma­gla, pra­ši­na, ga­so­vi) ide­al­na za ak­ti­vi­ra­nje dječ­jeg ek­ce­ma, bron­hi­ti­sa i bron­hi­jal­ne ast­me. Dr Sta­nić ka­že da je u de­cem­bru, usled za­ga­đe­nja vo­de, bi­lo za dva­de­set od­sto vi­še pa­ci­je­na­ta ko­ji su tra­ži­li po­moć lje­ka­ra, ne­go u no­vem­bru.
– Pa­ci­jen­ti sa ko­ji­ma se naj­če­šće sre­ćem u der­ma­to­lo­škoj am­bu­lan­ti ima­ju raz­ne aler­gij­ske re­ak­ci­je, po­čev od naj­bla­žeg kon­takt­nog der­ma­tit­sa, pa do naj­te­žih ob­li­ka ek­ce­ma. Oko pe­de­set od­sto od ukup­nog bro­ja pa­ci­je­na­ta u na­šoj am­bu­lan­ti je sa ne­kim ob­li­kom aler­gij­ske ma­ni­fe­sta­ci­je iza­zva­ne spolj­nim agen­si­ma. Naj­ve­ći broj dje­ce ko­ja do­la­ze u der­ma­to­lo­šku am­bu­lan­tu, vi­še od pe­de­set od­sto, bo­lu­je od dječ­jeg ek­ce­ma, ko­ji je naj­če­šće po­ve­zan sa bron­hi­ti­som i bron­hi­jal­nom ast­mom. Na­po­mi­njem da u u der­ma­to­lo­šku am­bu­lan­tu do­la­ze naj­te­ži ob­li­ci ek­ce­ma, a da ve­ći­nu rje­ša­va­ju na­ši pe­di­ja­tri – ka­zao je u iz­ja­vi za „Dan” der­ma­to­log dr Sta­nić.

Dr­ža­va da
se odu­ži
Plje­vlja­ci­ma

– Da bi se dr­ža­va odu­ži­la Plje­vlja­ci­ma, tre­ba­lo bi da se uve­du sub­ven­ci­je na ra­ču­ne za stru­ju, da fa­bri­ka pe­le­ta od­mah poč­ne da ra­di, kao i da se da­ju po­volj­ni kre­di­ti za ugrad­nju gri­ja­nja na pe­let. Po­red tih mje­ra, neo­p­hod­no je to­pli­fi­ka­ci­ju gra­da ura­di­ti na ta­kav na­čin da go­ri­vo za sa­gor­je­va­nje bu­de bio-ma­sa, a ni­ka­ko da se to­pli­fi­ka­ci­ja osla­nja na Ter­mo­e­lek­tra­nu – ka­že San­dić i kao do­dat­nu mje­ru is­ti­če raz­voj tu­ri­zma u pla­ni­ni Lju­bi­šnji.
– Do pla­ni­ne Lju­bi­šnje tre­ba iz­gra­di­ti do­bre pu­te­ve, a po­tom stvo­ri­ti uslo­ve za raz­voj tu­ri­zma. Neo­p­hod­no je stvo­ri­ti uslo­ve da gra­đa­ni Plje­va­lja ma­kar vi­kend mo­gu pro­ve­sti na či­stom va­zdu­hu – su­ge­ri­še San­dić.