BAR - U bar­skom Do­mu kul­tu­re odr­ža­na je ra­di­o­ni­ca pod na­zi­vom „To je sa­da mo­ja pro­šlost”, ko­jom je na­sta­vljen pro­je­kat „Za­jed­no” ko­ji re­a­li­zu­je ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja „Po­vje­re­nje”. Pre­ma ri­je­či­ma ko­or­di­na­to­ra pro­jek­ta Du­ša­na Ma­so­ni­či­ća, ovo je bi­la još jed­na vr­lo uspje­šna ra­di­o­ni­ca, ali, na­ža­lost, ni­je iza­zva­la ve­će in­te­re­so­va­nje su­gra­đa­na.
– Ovog pu­ta go­sti su nam bi­li Mi­lo­van Mi­ćo An­dri­je­vić, sa­rad­nik NVO „4li­fe”, i Bo­ško Ilić, psi­ho­log iz Pod­go­ri­ce. An­dri­je­vić je biv­ši za­vi­snik i to­kom iz­la­ga­nja ni­je se tru­dio da pri­ča ka­ko dro­ga ne va­lja, ka­ko je dro­ga štet­na, već je po­nu­dio svo­ju ži­vot­nu pri­ču kao pri­mjer i re­kao „evo sve je pred va­ma, a vi od­lu­či­te – pro­ba­ti i upa­sti u zam­ku za­vi­sno­sti, oda­kle je te­ško na­zad, ili ni­ka­da ne pro­ba­ti”. A nje­go­va ži­vot­na pri­ča, od dje­te­ta iz do­bro­sto­je­će po­ro­di­ce, đa­ka ge­ne­ra­ci­je, do za­vi­sni­ka sa vi­še­go­di­šnjim sta­žom, ko­ji je pro­bao od nar­ko­ti­ka sve što mu je bi­lo do­stup­no, a to­ga je bi­lo do­sta, do pre­stup­ni­ka, gu­bit­ka po­sla i ma­te­ri­jal­nih do­ba­ra (sta­no­va, ku­ća, na­mje­šta­ja), obo­lije­va­nja od te­ških bo­le­sti ko­je pra­te za­vi­sni­ke, iz­op­šta­va­nja iz dru­štva, do gu­bit­ka pri­ja­te­lja i čla­no­va po­ro­di­ce... Naj­te­ži je osje­ćaj na­pu­šte­no­sti i kri­vi­ce, kao i gri­ža sa­vje­sti. Tre­nu­tak otre­žnje­nja za nje­ga je na­stao na­kon ve­li­kog lič­nog gu­bit­ka, smr­ti maj­ke, za či­ju smrt kri­vi se­be, jer ni­je bio svje­stan (zbog sta­nja u ko­me je bio) da joj je bi­la neo­p­hod­na lje­kar­ska po­moć. Na nje­go­vu sre­ću, baš ta­da su­sre­će pri­ja­te­lja, biv­šeg za­vi­sni­ka, ko­ga sma­tra naj­va­žni­jim čo­vje­kom u svom ži­vo­tu, i ko­me je iskre­no za­hva­lan, što mu je po­mo­gao da se po­no­vo vra­ti u ži­vot. On ga do­vo­di u NVO „4 li­fe”, čiji je cilj bor­ba pro­tiv svih ob­li­ka za­vi­sno­sti, i ko­ja ima odje­lje­nje za una­pre­đe­nje i re­a­li­za­ci­ju pro­gra­ma re­ha­bi­li­ta­ci­je, (re)so­ci­ja­li­za­ci­je i (re)in­te­gra­ci­je za­vi­sni­ka od dro­ga- na­vo­di Ma­so­ni­čić.
An­dri­je­vić je pro­šao kroz pro­ces li­je­če­nja i re­ha­bi­li­ta­ci­je, po­stao zre­la lič­nost, na­šao po­sao, for­mi­rao po­ro­di­cu...
- Za­hval­ni smo mu što je se­bi dao za­da­tak da svo­je te­ško is­ku­stvo is­pri­ča dru­gi­ma, pri­je sve­ga mla­di­ma, ka­ko se ne bi u­ple­li u zam­ku u ko­joj je on bio sko­ro pet­na­est go­di­na. Njego­va pri­ča je sve vri­je­me bi­la opo­mi­nju­ća. Re­kao je da su ri­jet­ki oni ko­ji us­pi­ju da se izliječe, ali da ih ipak ima - ka­že Ma­so­ni­čić.
On ra­di­o­ni­cu sma­tra uspje­šnom i na kra­ju pre­no­si glav­nu An­dri­je­vi­će­vu po­ru­ku: „Ro­di­te­lji uvi­jek zna­ju da im se ne­što de­ša­va sa dje­te­tom, ali zad­nji pri­zna­ju pro­blem.”
- Zbog to­ga mol­ba dru­go­vi­ma, ako vi­di­te da vam je drug do ko­ga vam je sta­lo pro­mi­je­nio po­na­ša­nje, ili zna­te da pi­je, uzi­ma ne­ko sti­mu­la­tiv­no sred­st­vo, od ma­ri­hu­a­ne pa na­da­lje, oslo­bo­di­te se tog te­re­ta, re­ci­te nje­go­vim ro­di­te­lji­ma. Ne­ka se i on i nje­go­vi ro­di­te­lji na­lju­te na vas, ali vi će­te bi­ti mir­ni. Oslo­bo­di­mo se to­ga da je to špi­ju­ni­ra­nje - na­gla­sio je An­dri­je­vić.
D.S.