HER­CEG NO­VI - Ra­dio klub „Her­ceg No­vi“ na­kon du­žeg pe­ri­o­da ne­ak­tiv­no­sti, uzro­ko­va­ne ne­do­stat­kom pro­sto­ri­ja i ad­mi­ni­stra­tiv­no - teh­nič­kim pro­ble­mi­ma, od 17. mar­ta po­no­vo je u etru. Član Uprav­nog od­bo­ra klu­ba Đu­ri­ca Kr­nić is­ti­če da su se, ka­da je u pi­ta­nju Cr­na Go­ra, upra­vo u Her­ceg No­vom ogla­si­li pr­vi ra­dio-ama­te­ri još 50-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka za­hva­lju­ju­ći, iz­me­đu osta­lih, lič­noj ak­tiv­no­sti Ne­na­da Bo­žo­vi­ća.
Kr­nić je, ka­že, u svi­jet ra­dio-ama­te­ri­zma ušao ra­nih 70-ih go­di­na. On is­ti­če da u Her­ceg No­vom po­sto­je čak tri klu­ba ra­dio ama­te­ra. Ra­dio-klub Her­ceg No­vi kao naj­sta­ri­ji i sa naj­du­žom tra­di­ci­jom, Ra­dio klub „Bo­ka” u Iga­lu, ko­ji uglav­nom oku­plja mla­đe ge­ne­ra­ci­je ra­dio ama­te­ra i Ra­dio klub „Skaj sat”, kon­test klub u ko­jem je do­mi­nan­tan Ran­ko Bo­ca i ko­ji uglav­nom uklju­ču­je ra­dio ama­te­re tak­mi­ča­re, vr­hun­skih spo­sob­no­sti.
- Ra­di­o­a­ma­te­ri­zam, ne­ki još zo­vu i kra­ljev­skim ho­bi­jem, jer se nji­me ba­ve lju­di od obič­nih za­ni­ma­nja pa do dr­žav­ni­ka i kra­lje­va. To je i skup „sport“ jer ure­đa­ji ko­ji­ma se slu­ži­mo ko­šta­ju mno­go. Ra­di­o­a­ma­te­ri­zam je i sport­skih di­sci­pli­na u ko­ji­ma se tra­ži po­pri­lič­na fi­zič­ka sprem­nost, jer u tim svjet­skim tak­mi­če­nji­ma uče­stvu­je i po ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da ra­dio sta­ni­ca i ona obič­no tra­ju 48 sa­ti.
Mo­ram re­ći da na tim ve­li­kim tak­mi­če­nji­ma mi ima­mo ra­dio-ama­te­re ko­ji su tu po­sti­gli vr­hun­ske re­zul­ta­te. Tu pr­ven­stve­no mi­slim na na­šeg ko­le­gu i dru­ga Ran­ka Bo­cu, ko­ji je tu u svjet­skom vr­hu, po­go­to­vo na me­đu­na­rod­nom tak­ni­če­nji­ma ili World wide, ka­ko mi to zo­ve­mo - ka­že Kr­nić.
Ob­ja­šnja­va da u vri­je­me ka­da je po­či­njao da se ba­vi ra­dio am­te­ri­zmom, mo­rao pro­ći te­čaj i uče­nje Mor­ze­o­ve azbu­ke, od­no­sno te­le­gra­fi­je, pa se sma­tra­lo uspje­hom ka­da od 20 po­sla­zni­ka kurs za­vr­ši i is­pit po­lo­že dva ili tri čo­vje­ka. U si­ste­mi­ma se ko­ri­sti vi­še vr­sta ve­ze, od one po­zna­te Mor­ze­o­ve azbu­ke, pre­ko sla­nja sli­ke u smi­slu ra­dio ama­ter­ske te­le­vi­zi­je i kla­sič­ne ko­mu­ni­ka­ci­je pu­tem mi­kro­fo­na. Uglav­nom ko­ri­ste se svi je­zi­ci osim je­zi­ka ši­fa­ra, pre­ci­zni­je, otvo­re­ni si­tem ve­ze ko­ji sva­ko mo­že da ra­zu­mi­je. Po­sto­je i si­tu­a­ci­je, u ko­ji­ma je ulo­ga ra­dio-ama­te­ra ne­za­mje­nji­va, i to on­da ka­da usled pri­o­rod­ne ka­ta­stro­fe ili one iza­zva­ne ljud­skim fak­to­rom, za­ta­ji sva­ki ob­lik ko­mu­ni­ka­ci­je.
- Si­stem ra­dio-ama­ter­skih ko­mu­nik­aci­ja je je­di­ni ne­u­ni­šti­vi si­stem ve­za jer sva­ki ozbi­ljan ra­dio ama­ter je čvo­ri­šte za se­be. On je spo­so­ban da us­po­sta­vi ko­mu­ni­ka­ci­ju, na­pra­vi ra­dio-most i pre­ne­se in­for­ma­ci­ju. To je u van­red­nim okol­no­stima ne­za­mje­njiv fak­tor ko­mu­ni­ka­ci­je. Pri­mje­ra ra­di, ka­da je Cr­no­gor­sko pri­mor­je za­de­sio ka­ta­stro­fal­ni ze­mljo­tres 1979.go­di­ne, ra­dio-ama­te­ri su pr­vi da­li po­dat­ke šta se na pod­ruč­ju Cr­no­gor­skog pri­mor­ja de­ša­va i pr­vih ne­ko­li­ko da­na bi­li je­di­na ve­za sa ostat­kom svi­je­ta. Ta­da smo pre­no­si­li i po­ru­ke slu­žbi ko­je ne bi smje­le da za­ta­je, ali i to se de­ša­va,po­put te­le­gra­ma ve­za­nih za na­rod­nu od­bra­nu.
Po­sled­na ak­tiv­nost Ra­dio ama­te­ra Her­ceg No­vog bi­le su u rat­nim 90 -tim go­di­na­ma. Ta­da su ra­di­li i po 15 sa­ti dnev­no.
- U pe­ri­o­du od 91. do 95.go­di­ne iz na­šeg klu­ba ura­đe­no oko 110.000 spa­ja­nja, ko­mu­ni­ka­ci­ja, pre­no­še­nja po­ru­ka itd. Ni­je to bi­lo ni­ma­lo jed­no­stav­no ra­di­ti, jer su ne­ki lju­di tre­ti­ra­li ovu dje­lat­nost kao ne­po­želj­nu pa je bi­lo i ome­ta­nja. Pre­kid ko­mu­ni­ka­ci­ja u rat­nom pe­ri­o­du ni­je na­stao za­to što su gra­na­te pa­le na ne­ke ko­mu­ni­ka­ci­o­ne si­ste­me, ne­go za­to što su ne­ki po­li­ti­ča­ri re­kli mi ne že­li­mo vi­še sa oni­ma ili ovi­ma. U ta­kvim okol­no­sti­ma po­ja­vlju­ju se ra­dio-ama­te­ri sa po­ru­kom, ne­će go­so­po­do vi pre­ki­da­ti- vi ste sru­ši­li most, mi će­mo ga na­pra­vi­ti. To je du­žnost ra­dio-ama­te­ra, da lju­di­ma po­ma­žu i da is­tr­pe po­slje­di­ce - na­gla­ša­va Kr­nić.K.Ma­to­vić

Si­stem glo­bal­ne ko­mu­ni­ka­ci­je
bez ogra­ni­če­nja

- Ra­dio-ama­te­ri su ši­rok po­jam. To su lju­di ko­ji svo­jim en­tu­zi­ja­zmom, po­zna­va­njem teh­ni­ke (mi­slim na elek­troteh­ni­ku, ra­dio teh­ni­ku, ko­mu­ni­ka­ci­je itd.), ra­znim si­ste­mi­ma ve­za us­po­sta­vlja­ju kon­tak­te sa svo­jim ko­le­ga­ma ši­rom svi­je­ta, is­klju­či­vo u ci­lju raz­mje­ne is­ku­sta­va i skla­pa­nja pri­ja­telj­sta­va. To bi bi­la ne­ka osnov­na de­fi­ni­ci­ja ra­dio-ama­te­ra. To su lju­di svih mo­gu­ćih pro­fi­la i uz­ra­sta, po­la, na­ci­je... Da­kle ova vr­sta ko­mu­ni­ka­ci­je ne­ma ogra­ni­če­nja u smi­slu vjer­skih, na­ci­o­nal­nih i dru­gih ka­te­go­ri­ja. To je si­stem glo­bal­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, a do­met je či­tav svi­jet. Po va­že­ćim pra­vi­li­ma, do­zvo­lu za ra­dio-am­ate­ri­zam ipak ne mo­že obi­ti oso­ba mla­đa od 16 go­di­na, a na kurs mo­gu ići i mla­đi po­la­zni­ci, ogra­ni­če­nja ne­ma. Po­ha­đa­nje kur­sa i po­la­ga­nje is­pi­ta ne zna­či auto­mat­ski i do­bi­ja­nje do­zvo­le za upo­tre­bu ra­dio sta­ni­ce - ob­ja­šnja­va Kr­nić.