NIK­ŠIĆ - Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je osve­štao je te­me­lje cr­kve ko­ja će bi­ti po­sve­će­na za­če­ću Sv. Jo­va­na Kr­sti­te­lja, a ko­ju u žup­skom se­lu Za­grad gra­di brat­stvo Čvo­ro­vi­ća. Sve­ti­nja se po­di­že u mje­stu Du­blje-Cr­kvi­ne ko­je se uz­di­že iz­nad se­la i gdje je i pri­je pet vje­ko­va bi­la cr­kva ko­ju je, pre­ma pre­da­nju, po­di­gao Voj­vo­da Mar­ko Čvo­ro, ro­do­na­čel­nik brat­stva, sa svo­jim si­no­vi­ma Pe­trom, Pa­vlom i Ra­dom. Po­čet­kom 17. vi­je­ka, u jed­nom od ra­zo­ra Tre­bje­se od stra­ne Tu­ra­ka, po­ha­ra­na je i Žu­pa nik­šić­ka, ka­da je i cr­kva u Du­blju po­ru­še­na. Ob­na­vlja­ju­ći sve­ti­nju na­kon tri vi­je­ka Čvo­ro­vi­ći će kru­ni­sa­ti svo­ja brat­ska oku­plja­nja, još vi­še će se zbli­ži­ti i upo­zna­ti. Vla­di­ka Ja­o­a­ni­ki­je je be­sje­dio da će cr­kva pru­ži­ti pri­li­ku dje­ci Čvo­ro­vi­ća da upo­zna­ju svo­je ro­đa­ke, do­mo­ve, ali i da zna­ju za svo­je ko­ri­je­ne i gro­bo­ve.
- Ovo na­rav­no ne­će bi­ti cr­kva ko­ja će pri­pa­da­ti sa­mo brat­stvu Čvo­ro­vi­ća, jer cr­kva ka­da se zi­da i ka­da se osve­šta ona se bo­gu po­sve­ću­je, uklju­ču­je se u sa­zve­žđe cr­ka­va bo­ži­jih ko­je svi­je­tle kao zvi­je­zde na ne­bu, ko­je svi­je­tle i pro­svje­tlju­ju čo­vje­či­je du­še. Ko­li­ko god da je ma­la ona će ima­ti istu sve­tost kao i oni ve­li­ki hra­mo­vi, kao hram Vas­kr­se­nja Hri­sto­vog u Pod­go­ri­ci, ili kao hram Sv.Sa­ve u Be­o­gra­du, ili Hri­sta Spa­si­te­lja u Mo­skvi - be­sje­dio je vla­di­ka.
Čvo­ro­vi­ći su od­lu­či­li da cr­kvu u svom se­lu po­dig­nu za po­koj du­ša svih Žu­plja­na ko­ji su ok­to­bra 1914. go­di­ne ži­vo­te da­li za krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu na Gla­sin­cu u bor­bi pro­tiv Austro-ugar­ske. Epi­skop Jo­a­ni­ki­je je is­ta­kao da je na­ša voj­ska ta­da po­ti­ski­va­la oku­pa­to­ra do Gla­sin­ca i bi­li su sprem­ni da sa srp­skom voj­skom za­u­zmu i Sa­ra­je­vo i pro­gla­se uje­di­nje­nje Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
-Do­go­di­la se ne­slo­ga, pa smo po­sli­je Gla­sin­ca mo­ra­li da od­stu­pa­mo sve do Moj­kov­ca, do­kle se pro­li­va­la krv ju­na­ka. Hva­la bo­gu iz­vo­je­va­li smo ve­li­ku mo­ral­nu, a i slav­nu voj­nič­ku po­bje­du na Moj­kov­cu što je po­nos svi­ma na­ma. Ali ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti taj Gla­si­nac i po­seb­no one ju­na­ke ko­ji su tu iz­gi­nu­li. To je bi­la ve­li­ka i stra­šna po­gi­bi­ja lju­di, ro­do­lju­ba,mla­di­ća ko­ji su za­slu­ži­li da se po­mi­nju, da im se vr­ši po­men u ovo­me sve­to­me hra­mu i da se nji­ho­va ime­na ne za­bo­ra­ve - ka­zao je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Se­kre­tar Udru­že­nja po­to­mo­ka brat­stva Čvo­ro­vi­ća Dra­go­ljub Čvo­ro­vić ka­zao je da su cr­kvu u Du­blju zva­li Du­ba­ra Jo­va­no­va zbog to­ga što je, ka­ko su do­šli do po­da­ta­ka is­tra­žu­ju­ći, bi­la po­sve­će­na Sv. Jo­va­nu Kr­sti­te­lju. Pra­znik za­če­ća tog sve­ti­te­lja sla­vi se 6. ok­to­bra što ta­ko­đe ima do­dat­nu sim­bo­li­ku jer su upra­vo na taj da­tum 1914. go­di­ne na Gla­sin­cu po­gi­nu­la 34 Žu­plja­ni­na. Ži­vo­te su da­li, is­ta­kao je Čvo­ro­vić, pod bar­ja­kom ko­je je brat­stvu za za­slu­ge i žr­tve slo­bo­de do­di­je­lio Sv. Pe­tar Ce­tinj­ski uoči bit­ke na Kru­si­ma. Bio je to pr­vi brat­stve­nič­ki, ple­men­ski bar­jak ko­jeg su Čvo­ro­vi­ći sa svo­jim ple­me­ni­ci­ma no­si­li u svim bor­ba­ma za slo­bo­du Cr­ne Go­re.
U ime brat­stva pri­god­nim ri­je­či­ma obra­tio se i Ili­ja Čvo­ro­vić ko­ji se za­hva­lio svi­ma ko­ji su do­šli na sve­čan čin osve­će­nja te­me­lja. Bla­go­slo­ve iz Ru­si­je pre­nio je otac Ig­nja­ti­je Še­sta­kov iz Sre­tenj­skog ma­na­sti­ra u Mo­skvi, ko­ji je uče­stvo­vao u či­nu osve­će­nja.
B.Bra­šnjo


Za­vr­še­tak grad­nje na Lu­čin­dan

Cr­kva u Du­blju bi­će istih di­men­zi­ja, upra­vo ona­ko ka­ko je, pre­ma is­tra­ži­va­nju, iz­gle­da­la ne­ka­da, po­put sa­var­da­ka. Pro­je­kat je ura­dio ar­hi­tek­ta Sr­đan Ta­dić, a Čvo­ro­vi­ći su na­mjer­ni da cje­lo­kup­ne ra­do­ve za­vr­še za na­red­na dva mje­se­ca ka­ko bi cr­kvu osve­šta­li 31. ok­to­bra, od­no­sno na dan ka­da se pra­znu­je Sv. apo­stol i je­va­đe­list Lu­ka, Lu­čin­dan ko­ji je kr­sna sla­va brat­stva.
Na­da­mo se da će ovaj sve­ti hram ka­da bu­de za­vr­šen i na nje­mu po­dig­nut krst slu­ži­ti da se u nje­mu oku­plja­mo, kr­šta­va­mo, vjen­ča­va­mo, pro­se­ću­je­mo i osve­ću­je­mo - re­kao je Dra­go­ljub Čvo­ro­vić.