Op­šti­na Plje­vlja tu­ži­la je Rud­nik uglja zbog ne­iz­vr­še­nih ula­ga­nja u vri­jed­no­sti od oko pet mi­li­o­na eura na ko­ja se Rud­nik oba­ve­zao ugo­vo­rom o na­kna­di za ko­mu­nal­no opre­ma­nje ze­mlji­šta za eks­plo­a­ta­ci­ju uglja na ko­pu Ce­men­ta­re iz 2004. go­di­ne, a ka­sni­je i anek­som tog ugo­vo­ra iz 2008. go­di­ne.
Ra­di se o po­no­vlje­nom po­stup­ku, na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud rje­še­njem od 4. ju­na ove go­di­ne uki­nuo pre­su­du bje­lo­polj­skog Pri­vred­nog su­da, ko­ji je, kao pre­u­ra­njen, od­bio tu­žbe­ni za­htjev op­šti­ne, a pred­met je vra­ćen na po­nov­no od­lu­či­va­nje. Op­šti­na Plje­vlja tra­ži da se Rud­nik oba­ve­že na is­pu­nja­va­nje ugo­vo­ra i anek­sa.
Rud­nik uglja je 16. av­gu­sta 2004. go­di­ne sa plje­valj­skom lo­kal­nom upra­vom pot­pi­sao ugo­vor ko­jim će zbog po­slo­va na iz­mje­šta­nju ri­je­ke Će­ho­ti­ne is­pla­ti­ti 6,18 mi­li­o­na eura. Ta kom­pa­ni­ja se oba­ve­za­la da će na ime uče­šća u tro­ško­vi­ma ure­đe­nja gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta fi­nan­si­ra­ti iz­ra­du plan­ske i teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je i iz­vo­di­ti ra­do­ve na vi­še pro­je­ka­ta u op­šti­ni. Na taj vid sa­rad­nje u Rud­ni­ku su pri­sta­li, jer iz­mje­šta­njem ri­je­ke Će­ho­ti­ne do­bi­je­na je mo­guć­nost da se pro­ši­ri eks­plo­a­ta­ci­ja uglja u Plje­valj­skom po­lju, gdje se pro­cje­nju­ju re­zer­ve na oko 40 mi­li­o­na to­na uglja. Rud­ni­ku su otvo­re­na vra­ta i za eks­plo­a­ta­ci­ju uglja u ko­pu Ce­men­ta­ra, jer je lo­kal­na upra­va iz­mi­je­ni­la plan­sku do­ku­men­ta­ci­ju, pa je ze­mlji­šte ce­men­ta­re pre­i­me­no­va­no iz gra­đe­vin­skog u ru­dar­ski kop, uz od­go­va­ra­ju­ći na­kna­du.
Rud­nik je tre­ba­lo da fi­nan­si­ra iz­ra­du glav­nog po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da u mje­stu Ži­do­vi­ći, kao na­sta­vak ura­đe­nog idej­nog pro­jek­ta, za­tim iz­ra­du glav­nog idej­nog pro­jek­ta za pre­či­šća­va­nje vo­de iz aku­mu­la­ci­je Oti­lo­vi­ći, da fi­nan­si­ra in­ve­sti­ci­o­ne ra­do­ve ko­ji se od­no­se na iz­vo­đe­nje pre­o­sta­lih ra­do­va na di­je­lu funk­ci­o­nal­nog ko­lek­to­ra, kao i da iz­ve­de ra­do­ve na ko­ri­tu ri­je­ke Bre­zni­ce u du­ži­ni od 600 me­ta­ra, te iz­grad­nju pu­ta sa tri tra­ke od mo­sta na ri­je­ci Će­ho­ti­ni do ras­kr­sni­ce pu­te­va Plje­vlja–Ža­bljak. Rud­nik je od plan­ske do­ku­men­ta­ci­je tre­ba­lo da fi­nan­si­ra iz­mje­ne i do­pu­ne vi­še ge­ne­ral­nih i de­talj­nih ur­ba­ni­stič­kih pla­no­va ko­je se od­no­se na pro­mje­ne na­mje­na po­vr­ši­na zbog iz­grad­nje tu­ne­la kroz br­do Ve­li­ka pli­ješ i ogra­ni­če­nje in­du­strij­ske zo­ne na lo­ka­li­te­tu po­vr­šin­skog ko­pa biv­še ce­men­ta­re.
U vri­je­me skla­pa­nja spor­nog ugo­vo­ra 2004. go­di­ne iz­vr­šni di­rek­tor je bio sa­da­šnji po­sla­nik Fi­lip Vu­ko­vić (DPS), ko­ji je u vri­je­me pot­pi­si­va­nja anek­sa bio na po­zi­ci­ji pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Plje­vlja. Van tog anek­sa ugo­vora osta­le su od­re­đe­ne oba­ve­ze, ko­je su, pre­ma tom spo­ra­zu­mu tre­ba­le da se de­fi­ni­šu no­vim anek­som. Do sa­da je Rud­nik lo­kal­noj upra­vi is­pla­tio 1,057 mi­li­o­na, tvr­de­ći da su ti­me iz­mi­ri­li sve oba­ve­ze.
Su­di­ja Pri­vred­nog su­da Se­na­da Ha­sa­na­gić, na ro­či­štu ko­je je za­ka­za­no za 30. no­vem­bar, sa­slu­ša­će u svoj­stvu svje­do­ka po­sla­ni­ka Vu­ko­vi­ća, biv­šeg pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Plje­vlja Ra­do­ma­na Go­gi­ća, za vri­je­me či­jeg man­da­ta je pot­pi­san ugo­vor, biv­šeg pred­sjed­ni­ka SO Plje­vlja Ve­li­mi­ra Go­lu­bo­vi­ća, ko­ji je u to vri­je­me bio di­rek­tor Di­rek­ci­je za imo­vi­nu, Slav­ka Dra­ško­vi­ća ko­ji je ta­da bio se­kre­tar ur­ba­ni­zma i ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka od­bo­ra di­rek­to­ra Rud­ni­ka uglja Đor­đa Džu­ve­ro­vi­ća, na za­htjev za­stup­ni­ka Rud­ni­ka. Sud je uva­žio i za­htjev tu­že­ne stra­ne, pa je u i u po­no­vlje­nom po­stup­ku od­re­đe­no no­vo vje­šta­če­nje po vje­šta­ku gra­đe­vin­ske stru­ke, če­mu su se pro­ti­vi­li za­stup­ni­ci Op­šti­ne Plje­vlja.
U iz­vje­šta­ju re­vi­zo­ra za Rud­nik uglja za pro­šlu go­di­nu, kon­sta­to­va­no je, iz­me­đu osta­log, da ru­ko­vod­stvo Rud­ni­ka sma­tra da ne­će na­sta­ti do­dat­ne oba­ve­ze za dru­štvo po osno­vu tog spo­ra, te sto­ga ni­je­su iz­vr­ši­li re­zer­vi­sa­nja sred­sta­va za po­ten­ci­jal­ne gu­bit­ke, ko­ji mo­gu na­sta­ti po okon­ča­nju sud­skog po­stup­ka.
J.V. – B. Je.


Ušli u grad­sku zo­nu

Rud­nik je na osno­vu ugo­vo­ra iz 2004. go­di­ne ušao sa ko­pom u grad­sku zo­nu. Sa dru­ge stra­ne taj pro­stor je već tre­bao da bu­de re­kul­ti­vi­san, ali oči­gled­no Rud­nik za to ne ma­ri. Kri­vi­ca je na lo­kal­noj upra­vi ko­ja je pre­vi­še to­le­rant­na i ko­ja do­zvo­lja­va da se ta­kve stva­ri de­ša­va­ju, ka­zao je iz­vr­šni di­rek­tor „Bre­zni­ce“ Mi­lo­rad Mi­tro­vić.
On je is­ta­kao da Rud­nik uglja ni­je ri­je­šio pi­ta­nje ot­pad­nih vo­da iz ko­po­va, kao i da ni­šta ni­je ura­đe­no ka­ko bi se grad za­šti­tio od pra­ši­ne.
– S pra­vom se po­sta­vlja pi­ta­nje zbog če­ga Rud­nik ni­je za­vr­šio eks­plo­a­ta­ci­ju uglja u ko­pu Ce­men­ta­ra i zbog če­ga taj pro­stor ni­je re­kul­ti­vi­san – za­klju­čio je Mi­tro­vić.