Je­dri­li­čar­ski klub (JK) „La­hor“, osno­van da­le­ke 1947. go­di­ne, su­o­čen je sa ne­do­stat­kom plo­vi­la za tak­mi­če­nja. To je „Da­nu“ sa­op­štio pred­sjed­nik klu­ba Fi­lip Pe­tri­če­vić, is­ta­kav­ši da fond je­dri­li­ca, na­kon ne­dav­ne do­na­ci­je Di­plo­mat­ske re­ga­te od tri no­va plo­vi­la, bro­ji ukup­no de­set „Op­ti­mi­sta“, od ko­jih se­dam da­ti­ra­ju iz 2004. go­di­ne.
- Ne ra­ču­na­ju­ći tri no­va ko­ja smo do­bi­li, ima­mo se­dam „Op­ti­mi­sta“ ko­ji su u do­sta lo­šem sta­nju. One da­ti­ra­ju iz 2004. go­di­ne ka­da smo posled­nji put uspje­li da uz po­moć do­na­ci­je ku­pi­mo ne­ke no­ve bro­do­ve. To su „Nor­de­sti“ ko­ji prak­tič­no ni­su za tak­mi­če­nje, već su škol­ski bro­do­vi za Ško­lu je­dre­nja. Sa nji­ma smo do­sad uče­stvo­va­li na re­ga­ta­ma, ali je oči­gled­no da je sa bro­dom sta­rim de­set, ili vi­še go­di­na, sko­ro ne­mo­gu­će bi­ti kom­pe­ten­tan i tak­mi­či­ti se, ta­ko da nam ne­do­sta­ju je­dri­li­ce za tak­mi­če­nja. Uspje­li smo da od Di­plo­mat­ske re­ga­te do­bi­je­mo tri no­ve, na če­mu smo vr­lo za­hval­ni, me­đu­tim to je sa­mo naj­mla­đa kla­sa „Op­ti­mist“. Kla­sa „La­ser“, ko­ja je olim­pij­ska, zah­ti­je­va mno­go vi­še sred­sta­va, i sa naj­o­snov­ni­jom opre­mom ko­šta oko 6.000 eura - po­ja­šnja­va Pe­tri­če­vić, do­da­ju­ći da je za jed­nog kom­plet­nog „La­se­ra­ša“ po­treb­na i zim­ska opre­ma za je­dre­nje, te ci­klu­si tre­nin­ga i ci­klu­si uče­šća na iz­u­zet­no sku­pim ino­stra­nim re­ga­ta­ma ko­je su neo­p­hod­ne bu­du­ći da je ri­ječ o olim­pij­skom spor­tu, a to bi u kraj­njem re­zul­ti­ra­lo ci­from od se­dam do osam hi­lja­da eura.
-Ti ci­klu­si su ja­ko sku­pi i za nas tre­nut­no ne­mo­gu­ći. Od sa­mog po­sto­ja­nja klu­ba ra­di­mo vo­lon­ter­ski i na ra­čun do­bre vo­lje lju­di i ro­di­te­lja dje­ce ko­ja su ak­tiv­na u je­dre­nju. Na­ža­lost, kod nas ni­je pre­po­znat zna­čaj ovog spor­ta i zna­čaj edu­ka­ci­je mla­dih u smi­slu po­mor­stva i je­dre­nja, na­vi­ga­ci­je i me­te­o­ro­lo­gi­je, jer sve to je­dri­li­čar uči od ma­lih no­gu. Jed­no­stav­no, ne pri­mje­ću­ju se na­še ak­tiv­no­sti i us­pje­si ko­je smo ima­li ra­ni­je i sa­da. Ipak, mi i po­red svih ne­do­sta­ta­ka sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­mo, pre­vas­hod­no fi­nan­sij­skih, us­pje­va­mo da osvo­ji­mo po ko­ju me­da­lju i da bu­de­mo kon­ku­rent­ni sa sta­rim bro­do­vi­ma. Ne de­ša­va se sa­mo posled­njih par go­di­na da se sna­la­zi­mo da pre­ži­vi­mo, ne­go bu­kval­no ta­ko je kroz ci­je­lu isto­ri­ju klu­ba - pod­vla­či on.
„La­hor“ na go­di­šnjem ni­vou od Op­šti­ne Ko­tor do­bi­ja oko 3.000 eura što je, ocje­nju­je Pe­tri­če­vić, ve­o­ma ma­lo s ob­zi­rom da klub, sa­mo u cr­no­gor­skom ka­len­da­ru, ima pre­ko 40 re­ga­ta ko­je bi tre­bao po­sje­ti­ti, od ko­ji je pre­ko pet u ino­stran­stvu, od­no­sno u Hr­vat­skoj. Njih, ka­že Pe­tri­če­vić, ne­ mo­gu pri­u­šti­ti ko­tor­skim tak­mi­ča­ri­ma, či­me im je us­kra­će­na mo­guć­nost da bu­du do­bro pla­si­ra­ni na rang li­sti Cr­no­gor­skog je­dri­li­čar­skog sa­ve­za.
-Je­di­ni na­čin ka­ko mi tre­nut­no iz­la­zi­mo na kraj je što se na­đe po ko­ji ro­di­telj ko­ji že­li da po­mog­ne svom dje­te­tu i da ga usmje­ri u prav­cu je­dre­nja ko­je je vi­še od spor­ta jer po­sta­je stil ži­vo­ta - na­po­mi­nje Pe­tri­če­vić, do­da­ju­ći da klub tre­nut­no na svom ži­ro ra­ču­nu ima oko 3.500 eura, s tim što se sred­st­va ču­va­ju za uče­šće na re­ga­ta­ma ko­jih je do kra­ja ove se­zo­ne još dvi­je.
Za po­tre­be skla­di­šte­nja i ču­va­nja je­dri­li­ca i opre­me klub ko­ri­sti pro­stor atom­skog sklo­ni­šta u Do­bro­ti, gdje ima kan­ce­la­ri­ju i ma­lu te­re­ta­nu (u tom pro­sto­ru je i Ro­ni­lač­ki klub „Zu­ba­tac“). Ka­da je u pi­ta­nju in­fra­struk­tu­ra, za­dr­žao je ko­ri­šće­nje pon­te na Sve­tom Ma­ti­ju.
-Ne zna­mo ko­li­ko vre­me­na mo­že­mo ko­ri­sti­ti pon­tu ko­ja je u re­la­tiv­no do­brom sta­nju jer je mi odr­ža­va­mo. Upu­ći­va­li smo za­htje­ve i tre­ba­lo bi da ide­mo na do­go­vor u JP Mor­sko do­bro iz raz­lo­ga što smo do­bi­li mo­guć­nost da po­sta­vi­mo je­dan plu­ta­ju­ći pon­ton ko­ji bi ko­štao iz­me­đu 20 i 30.000 eura, a ve­ći pro­blem je što se mor­sko dno mo­ra pro­du­bi­ti na toj po­zi­ci­ji jer je ja­ko plit­ko , pa je on­da taj tro­šak mno­go ve­ći. Mi tre­nut­no ni­smo u mo­guć­no­sti to da ura­di­mo i to ni­je pri­o­ri­tet klu­ba, ali je plan za ne­ke na­red­ne ge­ne­ra­ci­je ko­je će bi­ti tu - na­ja­vlju­je Pe­tri­če­vić.
JK „La­hor“ bro­ji šezdesetak čla­no­va, a ove go­di­ne je Ško­lu je­dre­nja po­ha­đa­lo je 30 dje­ce, uz­ra­sta od 6 do 12 go­di­na.
B. Mar­ko­vić


Dr­ža­va ni­je pre­po­zna­la zna­čaj je­dre­nja

Član upra­ve klu­ba Sreć­ko Vuk­mi­ro­vić sma­tra da dr­ža­va ni­je pre­po­zna­la zna­čaj je­dre­nja.
-U su­prot­nom bi nam mo­gla po­mo­ći ti­me što bi nam u funk­ci­ju sta­vi­la ne­kret­ni­nu, to jest pon­tu na ko­joj smo ne­la­gal­no jer je ona Mor­skog do­bra ko­je nam ka­že; bu­di­te ta­mo, ali ako mi to ho­će­mo ona mo­ra na ten­der. Mi se na ten­de­ru ne­mo­že­mo tak­mi­či­ti; ni­ti ima­mo pa­re, ni­ti nam je ovo pri­vat­ni sport, ne­go dje­ce Do­bro­te. Tu bi dr­ža­va mo­gla da re­a­gu­je, ali on­da se to ko­si sa od­re­đe­nim za­ko­nom. U sva­kom slu­ča­ju ne­mo­že­mo tu ne­što po­seb­no po­pra­vi­ti. Vi­dje­će­mo ka­da će do­ći vri­je­me da ne­ko sa krup­nim ka­pi­ta­lom do­đe i na­pra­vi in­fra­struk­tu­ru klu­ba, gu­me­njak, tre­ne­ra, go­ri­vo da dje­ca tre­ni­ra­ju po mo­ru. Mi­slim da nas ma­lo po­ti­sku­je pri­ti­sak na­u­tič­kog tu­ri­zma, ali jed­nog da­na će­mo si­gur­no ne­ko­me za­pe­ti za oko što uop­šte iz­la­zi­mo na mo­re, ta­ko da pret­po­sta­vljam da bi nam se mo­glo de­si­ti da se­li­mo go­re put Za­la­za - raz­o­ča­ran je Vuk­mi­ro­vić.


Je­din­stven sport

-Je­dre­nje je je­din­stven sport jer se de­ša­va na vo­di, zna­či na svje­žem va­zdu­hu, a po­či­nje kao dru­že­nje. To­kom opre­ma­nja je­dri­li­ca dje­ca uče da po­ma­žu jed­no dru­gom, da mo­ra­ju bi­ti tu za svog pri­ja­te­lja i tim­skog dru­ga, kr­pe je­dra, što je za­nat. Uče šta ih če­ka na vo­di, ka­ko da se sa­kri­ju od ne­vre­me­na i da ga okre­nu u svo­ju ko­rist ka­ko bi bi­li br­ži, uče da se bo­re sa vje­tom, a po­ma­lo i me­te­o­ro­lo­gi­ju. Da ne go­vo­rim da ka­da do­đu u zre­li­je go­di­ne da ima­ju za­nat ski­pe­ra ko­ji je da­nas tra­žen – ob­ja­šnja­va Pe­tri­če­vić ko­ji je lju­bav pre­ma je­dre­nju na­sli­je­dio od oca Bo­ška i na mo­ru je od še­ste go­di­ne ži­vo­ta.