Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ


Cr­na Go­ra tre­ba da sa­ra­đu­je i sa svr­sta­nim i sa ne­svr­sta­nim-ne­u­tral­nim dr­ža­va­ma, i sa Is­to­kom i sa Za­pa­dom i zbog to­ga je voj­na ne­u­tral­nost za nas naj­bo­lje rje­še­nje. No­vi stra­te­ški kon­cept NA­TO-a, pre­ma ocje­ni objek­tiv­nih voj­nih ana­li­ti­ča­ra, ni­je pre­po­ru­ka za član­stvo Cr­noj Go­ri. Taj kon­cept po­ka­zu­je da ma­le ze­mlje, po­put na­še dr­ža­ve, mo­gu u NA­TO da bu­du is­klju­či­vo u funk­ci­ji re­a­li­za­ci­je pla­no­va im­pe­ri­jal­nih ka­pi­ta­li­stič­kih ze­ma­lja i da slu­že kao po­dr­ška nji­ho­vim voj­nim in­ter­ven­ci­ja­ma, pr­ven­stve­no, uče­šćem ži­vom si­lom, u nji­ho­vim voj­nim mi­si­ja­ma. Pro­pa­gan­da da je pred­u­slov član­stva u EU, pr­ven­stve­no učla­nje­nje u NA­TO, ra­di stva­ra­nja uslo­va u osi­gu­ra­va­nju stra­nih in­ve­sti­ci­ja, pla­si­ra­na je pri­ča ra­di gra­đa­na, ko­ji ne po­dr­ža­va­ju član­stvo u Ali­jan­su. Cr­na Go­ra mo­ra da zna da, učla­nje­njem u NA­TO, svo­je bez­bjed­no­sne in­te­re­se tre­ba pr­vo da pod­re­di in­te­re­si­ma naj­moć­ni­jih čla­ni­ca, na­ro­či­to SAD. To kon­kret­no zna­či da će Cr­na Go­ra kao čla­ni­ca NA­TO-a bi­ti oba­ve­zna da se pri­dru­ži SAD u nje­nim voj­nim avan­tu­ra­ma, ko­je ne­ma­ju ve­ze sa cr­no­gor­skim in­te­re­si­ma i bez­bjed­no­šću. Uglav­nom, u NA­TO-u in­te­res ni­je obo­stran, već je na stra­ni Ali­jan­se, ko­ja na­sta­vlja po­li­ti­ku osva­ja­nja in­te­re­snih sve­ra na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je. Ri­val­stvo sa Ru­si­jom, vje­kov­nom za­štit­ni­com na­ših in­te­re­sa i pra­vo­sla­vlja, stal­na je op­se­si­ja NA­TO sa­ve­za, ka­ko bi kon­tro­lu Bal­kan­skog po­lu­o­str­va oja­ča­la otva­ra­njem no­vog voj­nog po­li­go­na sa ra­ket­nim ram­pa­ma na cr­no­gor­skom pro­sto­ru. Ula­zak u NA­TO je slo­žen pro­ces, ve­li­kih i ri­skant­nih oba­ve­za, za­to je neo­p­hod­no i je­di­no mo­gu­će ple­bi­sci­tar­no iz­ja­šnja­va­nje u sa­gle­da­va­nju i od­lu­či­va­nju ku­da da­lje tre­ba da ide Cr­na Go­ra u ovim ne­pred­vi­di­vim vre­me­ni­ma.
Tre­ba iz­vu­ći po­u­ke od dru­gih ze­ma­lja, čla­ni­ca EU, ali ne i NA­TO ali­jan­se. Da je ko­ri­sno i mo­gu­će vo­di­ti po­li­ti­ku ne­u­tral­no­sti, po­ka­zu­ju nam pri­mje­ri Šved­ske, Fin­ske, Austri­je, Švaj­car­ske, Ki­pra, Mal­te i Ir­ske, ze­mlja sa vi­so­kim stan­dar­dom i raz­vi­je­nim de­mo­krat­skim for­ma­ma ži­vo­ta. Sve one su, osim Švaj­car­ske, ko­ja no­si bar­jak ne­u­tral­no­sti i vi­so­kog ži­vot­nog stan­dard u vi­še­de­ce­nij­skom pe­ri­o­du, ugled­ne čla­ni­ce EU. Pri­mje­ri tih dr­ža­va po­tvr­đu­ju prak­su da je mo­gu­će uspje­šno de­fi­ni­sa­ti sop­stve­ne ci­lje­ve i in­te­re­se i ostva­ri­ti in­ten­ziv­nu sa­rad­nju sa dru­gim dr­ža­va­ma, kroz član­stvo u EU i Part­ner­stvo za mir, bez pri­stu­pa­nja Ali­jan­si. Iz­ja­va ta­da­šnjeg mi­ni­stra od­bra­ne Austri­je Nor­ber­ta Da­ra­bo­ša, no­vi­na­ru „Po­li­ti­ke” (M. La­zan­ski), da­ta, sa­da već da­le­ke, 2011. go­di­ne, prag­ma­ti­čan je pri­mjer ka­ko se uskla­đu­ju za­do­vo­lja­va­ju­ći od­no­si sa su­sje­di­ma, čla­ni­ca­ma EU i Ali­jan­se, na po­li­tič­kom, eko­nom­skom i voj­nom po­lju, a sve sa po­zi­ci­ja ne­u­tral­no­sti. Evo šta je tom pri­li­kom re­kao mi­ni­star Da­ra­boš: „Mi osta­je­mo ne­u­tral­ni. Austri­ja ovih da­na uži­va u svom ne­u­tral­nom sta­tu­su. Čla­ni­ca smo EU, ali ne i čla­ni­ca NA­TO-a i ne mo­ra­mo da se sva­đa­mo oko to­ga ko­li­ko će avi­o­na da bom­bar­du­je Li­bi­ju i ka­ko na­o­ru­ža­ti po­bu­nje­ni­ke, što je sa­da pred­met oštrih ras­pra­va unu­tar NA­TO-a. O pro­mje­ni ne­u­tral­ne po­zi­ci­je Austri­je ni­ko od ozbilj­nih austrij­skih po­li­ti­ča­ra na že­li ni da ras­pra­vlja. „Na pi­ta­nje da li je ne­u­tral­nost još uvi­jek do­volj­na da sa­ču­va na­ci­o­nal­ni in­te­res, mi­ni­star je od­go­vo­rio: „Ne­u­tral­nost nam od­go­va­ra. Mo­že­mo da ima­mo flek­si­bil­nu po­zi­ci­ju i da kao ta­kvi uče­stvu­je­mo u ra­znim or­ga­ni­za­ci­ja­ma”.
U mo­gu­će ne­po­god­no­sti učla­nje­nja u NA­TO su i, even­tu­al­ni, ne­spo­ra­zu­mi na unu­tra­šnjem pla­nu, iza­zva­ni emo­tiv­nim re­ak­ci­ja­ma na agre­si­ju tog sa­ve­za 1999. go­di­ne, ka­da je bom­bar­do­va­na Sa­ve­zna Re­pu­bli­ka Ju­go­sla­vi­ja, ko­jom pri­li­kom su uči­nje­ne ogrom­ne ljud­ske žr­tve i ve­li­ka ma­te­ri­jal­na šte­ta.
Even­tu­al­no po­gor­ša­va­nje od­no­sa sa Ru­si­jom je pi­ta­nje, ko­je tre­ba ima­ti u vi­du iz vi­še raz­lo­ga, kao i pri­jet­nje Al Ka­i­de i islam­skih eks­tre­mi­sta, ko­je Ame­ri­ka i čla­ni­ce NA­TO-a ima­ju stal­no za le­đi­ma, a nji­ho­vim sa­ve­zni­ci­ma upu­ću­ju sva­ko­dnev­no pri­jet­nje. Naj­no­vi­ji do­ga­đa­ji, ka­da je ri­ječ o na­ve­de­nim pi­ta­nji­ma, još su vi­še eska­li­ra­li, pa ne­ka gra­đa­ni Cr­ne Go­re, na de­mo­krat­ski na­čin, od­lu­če da li su za to da ži­ve u mi­ru ili u stra­hu i to ra­di tu­đeg in­te­re­sa.
(Kraj)