Oba­ra­nje ru­skog rat­nog avi­o­na ko­ji je kre­nuo u na­pad na te­ro­ri­ste, vi­še je od pro­vo­ka­ci­je, a sve bli­že za­čet­ku ra­ta ši­rih raz­mje­ra.
Dvi­je ro­bu­sne na­ci­je, od ko­jih jed­na nu­kle­ar­na si­la, do­ve­le su svi­jet na ivi­cu ra­ta, vje­ro­vat­no opa­sni­je od Ku­ban­ske kri­ze. Sad svi če­ka­ju ka­ko će re­a­go­va­ti Pu­tin. Već je re­a­go­vao, po­slao je rat­ni brod da se usi­dri is­pred Si­ri­je, po­ja­čao je na­pa­de na ISIL i, na­rav­no, ta­ji bu­du­će ak­ci­je.
Već su do­pre­mlje­ne i S-400 ra­ke­te, pla­ni­ra se sla­nje do­dat­nih 15- ak avi­o­na, me­đu nji­ma i oni ko­ji blo­ki­ra­ju ra­dio ve­zu i stru­ju za lan­si­ra­nje pro­jek­ti­la s ne­pri­ja­telj­skih avi­o­na. Ne tre­ba oče­ki­va­ti da će Ru­si­ja od­mah voj­no na­pa­sti Tur­sku, ras­plam­sa­ti su­kob i voj­no se za­gli­bi­ti na gra­ni­ci Si­ri­je i Tur­ske. Ru­si­ja je za krat­ko vri­je­me uvu­če­na i raz­vu­če­na na vi­še fron­to­va i kri­znih pod­ruč­ja, od is­to­ka Ukra­ji­ne, pre­ko Kri­ma, do Si­ri­je. Ru­si­ja je opre­zna da ne po­no­vi gre­šku SSSR- a iz Av­ga­ni­sta­na. Ula­zak u su­kob s dru­gom po sna­zi ar­mi­jom na­kon ame­rič­ke, iz NA­TO voj­nog sa­ve­za zna­čio bi voj­no za­gli­blji­va­nje na du­že vri­je­me. Tur­ska je naj­zna­čaj­ni­ji ame­rič­ki sa­ve­znik u re­gi­o­nu i naj­ve­ći uvo­znik ame­rič­kog oruž­ja. Rob­na raz­mje­na iz­me­đu Ru­si­je i Tur­ske do­se­že do 40 mi­li­jar­di do­la­ra go­di­šnje. Čak su Ru­si, kao broj­na tu­ri­stič­ka po­pu­la­ci­ja, bez vi­za pu­to­va­li u Tur­sku.
Ru­si će, naj­vje­ro­vat­ni­je, in­ten­zi­vi­ra­ti na­pa­de iz va­zdu­ha na po­zi­ci­je na sje­ve­ru Si­ri­je uz tur­sku gra­ni­cu. Tu, na sje­ve­ru Si­ri­je, ži­ve Tur­ci. Zva­nič­na Tur­ska je jav­no već sa­op­šti­la da ne gle­da bla­go­na­klo­no na ru­sko bom­bar­do­va­nje dje­lo­va Si­ri­je u ko­ji­ma ži­ve Tur­ci. To je tur­ski stav ili, bo­lje re­ći, tur­ska ma­ni­pu­la­ci­ja. Za­što?
Na tom pod­ruč­ju su ne­kad pri­je ra­ta ži­vje­li Tur­ci, ali su sko­ro svi po­bje­gli od ra­ta. Osta­lo ih je je­dva pet od­sto od pred­rat­ne po­pu­la­ci­je. To pod­ru­cje sa­da kon­tro­li­šu i na­se­lja­va­ju Uj­gu­ri, ima ih oko 4. 500, i Če­če­ni.
Ma­ni­pu­li­šu­ći ugro­že­no­šću po­pu­la­ci­je na sje­ve­ru Si­ri­je, Tur­ska že­li pri­kri­ti či­nje­ni­ce i pre­u­smje­ri­ti pa­žnju me­đu­na­rod­ne jav­no­sti s pre­la­ska bo­ra­ca ISIL- a pre­ko si­rij­sko-tur­ske gra­ni­ce. Zna se da su kam­po­vi za tre­ning bo­ra­ca ISIL- a na te­ri­to­ri­ji Tur­ske uz si­rij­sku gra­ni­cu. Ru­si­ja na­sto­ji da uba­ci­va­nje sna­ga ISIL -a iz Tur­ske pre­ko gra­ni­ce sa Si­ri­jom spri­je­či in­ten­ziv­nim bom­bar­do­va­njem pod­ruč­ja na sje­ve­ru Si­ri­je pre­ma gra­ni­ci sa Tur­skom. Ru­si­ja i Fran­cu­ska su po­ja­ča­le voj­ne ak­ci­je u tom di­je­lu ne bi li za­tvo­ri­li tur­sko-si­rij­sku gra­ni­cu za pro­la­zak bo­ra­ca ISIL- a.
Šta je pret­ho­di­lo oba­ra­nju ru­skog avi­o­na iz­nad Si­ri­je?
Pr­vo je na sa­mi­tu G 20 Pu­tin sa­op­štio svi­je­tu da po­je­din­ci i or­ga­ni­za­ci­je iz 40 ze­ma­lja fi­nan­si­ra­ju ISIL. Me­đu nji­ma ima i čla­ni­ca G 20, re­kao je tom pri­li­kom Pu­tin. Sa­da je pot­pu­no ja­sno da je Pu­tin pre­do­čio svi­je­tu da je Tur­ska jed­na od 40 ze­ma­lja ko­je fi­nan­si­ra­ju, tre­ni­ra­ju i po­dr­ža­va­ju te­ro­ri­ste.
Me­di­ji već op­šir­no pi­šu da je Er­do­ga­nov sin je­dan od naj­ve­ćih tr­go­va­ca jef­ti­nom naf­tom ko­ju ku­pu­je na te­ri­to­ri­ji ko­ju kon­tro­li­šu bor­ci ISIL- a. Pro­cje­nju­je se da ISIL dnev­no ubi­ra 1. 200.000 do­la­ra od pre­pro­da­je jef­ti­ne naf­te s pod­ruč­ja pod kon­tro­lom ISIL-a. To je naj­zna­čaj­ni­ji iz­vor fi­nan­si­ra­nja ISIL-a. Po­je­di­ni me­di­ji i veb saj­to­vi na­vo­de da je kon­voj od 500 ci­ster­ni ko­ji su po­go­di­le ru­ske va­zdu­šne sna­ge pri­pa­dao Er­do­ga­no­vom si­nu. Ru­si­ja je bom­bar­do­va­la i naft­na po­stro­je­nja ISIL-a. Po­sto­je ozbilj­ne sum­nje da se i pri­čom o Er­do­ga­no­vom si­nu i nje­go­vom po­slu s naf­tom že­li skre­nu­ti pa­žnja da se ipak ra­di o dr­žav­noj tr­go­vi­ni naf­tom.
Za te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet Tur­ske ve­ća opa­snost su Kur­di ne­go ISIL. To je i raz­log što je Tur­ska voj­no na­pa­la Kur­de, iako se Kur­di tre­nut­no naj­u­spje­šni­je bo­re pro­tiv sna­ga ISIL-a. U me­đu­vre­me­nu, ot­kad su po­če­le ru­ske voj­ne ak­ci­je u Si­ri­ji, zva­nič­na si­rij­ska ar­mi­ja pod kon­tro­lom Asa­da uspje­la je, za­hva­lju­ju­ći ru­skoj po­dr­šci iz va­zdu­ha, da zna­čaj­no pro­mi­je­ni voj­ne pri­li­ke na te­re­nu vra­ća­ju­ći pod svo­ju kon­tro­lu dio iz­gu­blje­nih te­ri­to­ri­ja i gra­do­va.
Po­sto­ji li opa­snost da Tur­ska uvu­če či­tav NA­TO u su­kob sa Ru­si­jom oko Si­ri­je? NA­TO, ipak, ge­ne­ral­no gle­da­no, osta­je po stra­ni. Te­ško je po­vje­ro­va­ti da je oba­ra­nje ru­skog avi­o­na “so­lo ak­ci­ja” Tur­ske. NA­TO je pod do­mi­na­ci­jom Ame­ri­ke, ona ga i fi­nan­si­ra 75 od­sto. Unu­tar NA­TO sa­ve­za ne­ma je­din­stva i ne­ke ključ­ne čla­ni­ce se ne sla­žu s ame­rič­kom po­li­ti­kom ili pri­stu­pom. Za­to Ame­ri­ka na­sto­ji da iz­bjeg­ne uvla­če­nje NA­TO-a ka­ko bi u jav­no­sti sa­ču­va­la pri­vid je­din­stva Ali­jan­se. NA­TO je imao pro­ble­ma i s odr­ža­va­njem je­din­stva i to­kom ne­kih ra­ni­jih su­ko­ba u ko­ji­ma je uče­stvo­vao. Oba­ra­nje ru­skog avi­o­na ima­će i ozbilj­ne po­sle­di­ce po od­no­se i je­din­stvo unu­tar 28 ze­ma­lja NA­TO -a. Fran­cu­ska i Grč­ka otvo­re­no su po­dr­ža­le ru­ske voj­ne ak­tiv­no­sti u Si­ri­ji. Fran­cu­ska i Ru­si­ja raz­mje­nju­ju oba­vje­štaj­ne po­dat­ke o ISIL-u. Nje­mač­ka je još ra­ni­je sa Fran­cu­skom za­tvo­ri­la Tur­skoj vra­ta Evrop­ske Uni­je. Po­tom je usli­je­di­lo ko­ke­ti­ra­nje Tur­ske sa Ru­si­jom oko tzv “tur­skog to­ka” – ga­so­vo­da či­ji su pla­no­vi raz­ra­đi­va­ni na­kon što je spri­je­če­na iz­grad­nja “ju­žnog to­ka”. Vje­ro­vat­no su ra­ke­te is­pa­lje­ne na ru­ski avi­on ra­zo­ri­le i grad­nju ga­so­vo­da “tur­ski tok”. Te­ško je po­vje­ro­va­ti da će Če­ška, Slo­vač­ka i Ma­đar­ska po­dr­ža­ti tur­ske ak­ci­je pro­tiv Ru­si­je u Si­ri­ji.
Umje­sto di­rekt­nih voj­nih ak­ci­ja pre­ma Tur­skoj, Ru­si­ja bi mo­gla pri­bje­ći dru­gim mje­ra­ma. Ma­lo je vje­ro­vat­no da će Ru­si­ja ugro­zi­ti po­sto­je­će ugo­vo­re o ga­su sa Tur­skom, ali bu­du­ći ugo­vo­ri su pod zna­kom pi­ta­nja. Ru­si­ja će vje­ro­vat­no re­du­ko­va­ti ili pot­pu­no blo­ki­ra­ti dru­gu vr­stu eko­nom­ske sa­rad­nje ko­ja ni­je pod stro­gim me­đu­dr­žav­nim ugo­vo­ri­ma, a to je tr­go­vi­na raz­nom ro­bom.
Sad mno­gi vje­ru­ju da će Ru­si­ja na­o­ru­ža­ti Kur­de ko­ji se odav­no bo­re za us­po­sta­vlja­nje svo­je ne­za­vi­sne dr­ža­ve ko­ja bi uklju­či­va­la dje­lo­ve Tur­ske i Ira­ka. Me­đu­tim, Ru­si­ja ne­ma kon­tak­te s Kur­di­ma i za­sad ni­je­su ni za­in­te­re­so­va­ni. Tu­ri­stič­ki aran­žma­ni Ru­sa u Tur­skoj već se ot­ka­zu­ju. Ni­je ne­re­al­no oče­ki­va­ti da Ru­si­ja sma­nji ni­vo rob­ne raz­mje­ne s Tur­skom. Sto­pi­ra­nje iz­grad­nje jed­ne nu­kle­ar­ne elek­tra­ne u Tur­skoj. Sve to uz mno­go ja­če voj­ne ak­tiv­no­sti Ru­si­je unu­tar Si­ri­je.
Mno­go ze­ma­lja uvu­če­no je u su­kob u Si­ri­ji i oko nje. Ne­ma ne­vi­nih. Re­gi­on je u pla­me­nu. Evro­pa stre­pi od te­ro­ra po gra­do­vi­ma. Svi­jet na ivi­ci su­ko­ba pla­ne­tar­nih raz­mje­ra. Pla­men iz Si­ri­je la­ko se mo­že pro­ši­ri­ti na dru­ge dr­ža­ve tik uz gra­ni­cu Ru­si­je- Ka­zah­stan, Ta­dži­ki­stan, Azer­bej­džan, Uz­be­ki­stan. Ru­si­ja je ze­mlja ko­ja ima naj­du­žu gra­ni­cu na svi­je­tu.
Uvla­če­njem u su­ko­be duž li­ni­je svo­je in­te­re­sne sfe­re Ru­si­ja će se sva­ka­ko is­cr­plji­va­ti ne sa­mo voj­no ne­go i eko­nom­ski.
Iako je te­ro­ri­zam bio i ostao naj­ve­ći bez­bjed­no­sni iza­zov ove de­ce­ni­je, nje­go­vo su­zbi­ja­nje ni­je na li­sti pri­o­ri­te­ta. Fran­cu­ski pred­sjed­nik Oland je, ka­ko ja­vlja­ju me­di­ji, tra­žio od pred­sjed­ni­ka USA Oba­me for­mi­ra­nje ši­ro­ke ko­a­li­ci­je za bor­bu pro­tiv ISIL-a. Ni­je je do­bio. Fran­cu­ska i Ru­si­ja tra­že sin­hro­ni­zo­va­ne ak­ci­je za za­tva­ra­nje tur­sko-si­rij­ske gra­ni­ce. Ni oko to­ga ne­ma sa­gla­sno­sti me­đu “ve­li­kim igra­či­ma”.
Bor­ba pro­tiv te­ro­ri­zma ni­je na agen­di jed­nog bro­ja naj­moć­ni­jih ze­ma­lja svi­je­ta. Da je­ste, pri­dru­ži­li bi se Ru­si­ji i za­jed­nič­kim voj­nim ak­ci­ja­ma i ako ne pot­pu­no uni­šti­li, a on­da zna­čaj­no re­du­ko­va­li gni­je­zda te­ro­ri­zma. Umje­sto ne­u­tra­li­sa­nja te­ro­ri­stič­kih gru­pa, va­žni­je im je op­ko­lja­va­nje Ru­si­je i nje­no voj­no iz­nu­ri­va­nje uvla­če­njem u su­ko­be duž i is­pred ru­skih gra­ni­ca. Ostva­ri­va­nje ge­o­po­li­tič­kih i ge­o­stra­te­gij­skih ci­lje­va je va­žni­je od za­jed­nič­ke i sna­žne bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma. Po­ka­za­lo se da te­ro­ri­zam ima po­dr­šku po­je­di­nih moć­nih ze­ma­lja ko­je ga na­sto­je is­ko­ri­sti­ti za svo­je ge­o­po­li­tič­ke ci­lje­ve i ta­ko­zva­ne hi­brid­ne ra­to­ve.
Pi­še: Dra­go­ljub Pa­vi­će­vić