Akcionim planom za strategiju razvoja energetike od 2016. do 2020. godine Vlada je predvidjela izgradnju niza kontroverznih energetskih projekata, poput hidroelektrana na Morači ili drugog bloka Termoelektrane Pljevlja, dok se iznos ukupnih ulaganja u istom periodu projektuje na nestvarnih 1,8 milijardi eura, saopštili su iz MANS-a. Oni su istakli da je izvjesno da će struja u narednim godinama poskupiti.
- Dokument obiluje nerealnim procjenama i nedokumentovanim projekcijama benefita i gotovo u potpunosti odbacuje održivi razvoj kao koncept razvoja, promovišući intenzivnu proizvodnju energije kao državni prioritet i primarni javni interes – naveli su u saopštenju.
Ministarstvo ekonomije utvrdilo je akcioni plan za važeću strategiju razvoja energetike, koji sadrži vremenski okvir realizacije planiranih investicionih projekata u petogodišnjem roku. Dokument, kako su kazali, nije objavilo na internet stranici na uvid široj javnosti, već ga je prošle sedmice dostavilo nevladinim organizacijama na komentarisanje.
- Prema akcionom planu Elektroprivreda treba da investira oko 600 miliona eura, od čega se na izgradnju drugog bloka odnosi polovina te sume, odnosno 315 miliona. To je za 23 miliona manje od ponude češke kompanije Škoda Praha, koja je izabrana kao najpovoljnija, pa je nejasno kako se u zvaničnom dokumentu navodi niža suma od ponuđene – ukazali su iz MANS-a.
Osim toga, kako su istakli, za revitalizaciju postojećeg bloka Termoelektrane u narednih pet godina EPCG treba da uloži 60 miliona eura, kao i 32 miliona za izgradnju nove deponije pepela i šljake u Pljevljima.
- Vrlo je zanimljivo da dokument otkriva plan Vlade da se postojeći rudarski kop Potrlica pretvori u novu deponiju, iako je na javnoj raspravi za nacrt detaljnog prostornog plana za TE građanima predstavljena sasvim druga lokacija i to Šumane – saopštili su iz te NVO.
Za revitalizaciju hidroelektrana Piva i Perućica planirano je 108,7 miliona eura, dodatnih 20 miliona treba da bude uloženo u obnovu malih hidroelektrana kojima EPCG gazduje kroz svoju kćerku kompaniju Zeta enerdži, dok su za modernizaciju distributivne mreže planirana 62 miliona.
Akcioni plan za drugu državnu energetsku kompaniju Crnogorski elektroprenosni sistem predviđa ulaganja od 150 miliona eura, od čega se za projekat podmorskog kabla za povezivanje sa Italijom odnosi 62 miliona.
- Taj projekat je do sada trebalo da bude završen, ali njegova realizacija kasni više godina – konstatovali su iz MANS-a.
Prema njihovim riječima, u vladinom dokumentu je posebno indikativno što se izgradnja četiri hidroelektrane na Morači, sa planiranim ulaganjima od 367 miliona, proglašava jednim od prioritetnih projekata, uprkos tome što ranije nije potvrđena ekonomska isplativost projekta, što je zasnovan na zastarjelim podacima i što bi imao ogromne štetne posldice na životnu sredinu, uključujući i opasnost od rušenja brana u slučaju zeljotresa.
- U akcionom planu se navodi da je sektor energetike od presudnog značaja za ukupan dugoročni razvoj Crne Gore, ali takve ocjene nijesu praćene odgovarajućim podacima koji bi potvrdili da će izgradnjom ogromnog broja energetskih objekata u budućnosti doći do značajnijeg zapošljavanja ili drugih socio-ekonomskih benefita za građane. Ono što je izvjesno jeste da će u narednim godinama doći do značajnijeg poskupljenja struje ukoliko i dio planiranih objekata bude izgrađen, budući da je jedna od bitnih stavki računa za struju povrat na investicije energetskih kompanija. Istovremeno, pojedini projekti, naročito oni kontroverzni, kao što su drugi blok ili hidroelektrane na Morači, imali bi nesagledive posledice na zdravlje ljudi i životnu sredinu – zaključili su iz MANS-a.
D.M.


Za mHE 100 miliona

Akcionim planom Vlada megalomanski predviđa i niz drugih projekata u energetici, pa se tako za izgradnju malih hidroelektrana projektuju ulaganja od 100 miliona eura, za gradnju vjetroelektrana 192 miliona, a u planu je i gasifikacija države što bi koštalo 62 miliona, te izgradnja dionice Jadransko-jonskog gasovoda vrijednosti 80 miliona eura.
- Projekte izgradnje malih hidroelektrana ili vjetroelektrana sprovode mahom privatne kompanije čiji su vlasnici rodbinski ili prijateljski povezani sa premijerom Milom Đukanovićem, a krajnji potrošači već plaćaju subvencije za struju proizvedenu iz ovih izvora, što znači da potrošači finansiraju profit privilegovanim kompanijama – naveli su iz MANS-a.