Na su­đe­nju biv­šem me­nadž­men­tu CKB, vje­šta­ci fi­nan­sij­sko-eko­nom­ske stru­ke iz Za­gre­ba Sne­ža­na Her­ceg i Zrin­ko Vu­če­vić ka­za­li su da su za oba­vlja­nje tog po­sla ima­li na ras­po­la­ga­nju svu po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju. Ka­ko su is­ta­kli, ne­ko­li­ko pu­ta su tra­ži­li do­pu­nu do­ku­men­ta­ci­je i tim po­vo­dom su se obra­ća­li Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, ali ne i za­po­sle­ni­ma u Cr­no­gor­skoj ko­mer­ci­jal­noj ban­ci.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje advo­ka­ta Bra­ni­sla­va Lu­tov­ca, Her­ceg je po­tvr­di­la da su ban­ke du­žne da iz­dva­ja­ju re­zer­va­ci­je za kre­dit­ne gu­bit­ke, ali da CKB to ni­je uči­ni­la ka­da su u pi­ta­nju spor­ni kre­di­ti.
– Ni­je­smo pro­vje­ra­va­li da li je ban­ka na ukup­noj osno­vi iz­dva­ja­la re­zer­va­ci­je za kre­dit­ne gu­bit­ke, ali smo pro­vje­ra­va­li re­zer­va­ci­je za spor­ne kre­di­te i tu smo na­šli pro­pu­ste – ob­ja­sni­la je Her­ceg.
Od­go­va­ra­ju­ći na kon­sta­ta­ci­ju od­bra­ne da u iz­vje­šta­ji­ma Cen­tral­ne ban­ke spor­ni kre­di­ti ni­je­su po­mi­nja­ni kao pro­ble­ma­tič­ni, ona je ne­ko­li­ko pu­ta po­no­vi­la da pred­met vje­šta­če­nja ni­je­su bi­le ocje­ne ko­je je Cen­tral­na ban­ka da­va­la CKB. Her­ceg je ob­ja­sni­la da su iz­vje­šta­ji naj­va­žni­ja do­ku­men­ta za vje­šta­ke i da se u ob­zir uzi­ma sa­mo onaj dio u kom se po­mi­nju spor­ni kre­di­ti.
Vje­šta­ci su ka­za­li da ni­je­su ima­li po­da­tak da je štet­nih kre­di­ta bi­lo 0.4 od­sto u od­no­su na ukup­ni kre­dit­ni port­fo­li­o ban­ke, jer, ka­ko su ob­ja­sni­li, pred­met vje­šta­če­nja ni­je po­slo­va­nje CKB, već kon­kret­nih šest kre­di­ta. Sli­čan od­go­vor vje­šta­ci su da­li i ka­da je advo­kat Lu­to­vac pi­tao da li zna­ju ko­li­ka je bi­la sol­vent­nost ban­ke u spor­nom pe­ri­o­du.
Advo­ka­ta Bo­ri­vo­ja Tr­gov­če­vi­ća in­te­re­so­va­lo je da li su vje­šta­ci za­do­vo­lji­li kri­te­ri­jum ne­pri­stra­sno­sti i ko­jom su me­to­dom to po­sti­gli. Od­bra­na je ta­ko­đe htje­la da zna da li su vje­šta­ci ima­li na uvid i po­slov­ne knji­ge kom­pa­ni­ja ko­ji­ma su do­di­je­lje­ni spor­ni kre­di­ti.
Vje­štak Vu­če­vić je po­no­vio da pred­met vje­šta­če­nja ni­je bio od­nos ban­ke i kli­jen­ta gdje bi bi­lo neo­p­hod­no srav­nji­va­nje po­slov­nih knji­ga i pod­sje­tio da se „ra­di o pro­ma­tra­nju in­kri­mi­na­ci­je po­slov­nih knji­ga sa aspek­ta ban­ke”.
Tr­gov­če­vić je pi­tao vje­šta­ke da li su pri­li­kom ob­ra­ču­na vi­si­ne šte­te uze­li u ob­zir na­kna­de ko­je je CKB na­pla­ti­la ustu­pa­njem spor­nih kre­di­ta OTP Fak­to­rin­gu.
– Ni­je­smo uzi­ma­li u ob­zir te na­kna­de, s ob­zi­rom da smo se ogra­ni­či­li na pe­ri­od na­stan­ka i tra­ja­nja po­slov­nog do­ga­đa­ja – ka­zao je vje­štak.
Vu­če­vić je po­ja­snio da ban­ke pro­da­jom štet­nih kre­di­ta raš­či­šća­va­ju bi­lans i da se ra­di o po­slo­vi­ma ko­ji­ma se iz bi­lan­sa ban­ke po­ku­ša­va iz­dvo­ji­ti imo­vi­na ko­ja je ne­na­dok­na­di­va, a osta­vi­ti ona imo­vi­nu iz ko­je se mo­že vr­ši­ti na­pla­ta.
U za­ključ­ku na­la­za se is­ti­če se da su pre­ma or­ga­ni­za­ci­o­noj še­mi za 2005. go­di­nu is­po­što­va­ni svi za­kon­ski okvi­ri pred­vi­đe­ni ta­da­šnjim Za­ko­nom o ban­ka­ma. Pro­ce­du­ra odo­bra­vlja­nja kre­di­ta i ga­ran­ci­ja iz 2005. go­di­ne bi­la je manj­ka­va u svim seg­men­ti­ma (front of­fi­ce, kre­dit­ni od­bor, back of­fi­ce).
Po­slo­va­nje ban­ke u raz­do­blju od 2005. do 2007. go­di­ne ni­je na ade­kva­tan na­čin bi­lo pro­pra­će­no pro­ce­du­ra­ma upra­vlja­nja ri­zi­ci­ma ban­ke, ta­ko da su se u po­slo­va­nju ja­vlja­li ve­li­ki ope­ra­tiv­ni i kre­dit­ni ri­zi­ci.VJ.D.


Sporni ugovori

Ka­da je u pi­ta­nju po­slov­ni od­nos ban­ke i dru­štva Oke­an gold d.o.o., pot­pi­sa­na su tri ugo­vo­ra o kre­di­tu, na osno­vu ko­jih je tom dru­štvu pla­si­ra­n ukup­no 792.651 euro. Kre­di­ti su odo­bre­ni i is­pla­će­ni bez pra­vih sred­sta­va osi­gu­ra­nja, na­vo­di se u na­la­zu.
– Kre­di­ti su odo­bre­ni i is­pla­će­ni bez do­volj­nih sred­sta­va osi­gu­ra­nja, a ima­ju­ći u vi­du is­pla­će­ne glav­ni­ce u iz­no­su od 792.651 euro, šte­ta za CKB na­stu­pi­la je u iz­no­su od 541.493 eura, ako se u ob­zir uzme 251.158 eura pla­će­nih na ime po­vra­ta glav­ni­ce, ili 529.194,80 eura ako se ura­ču­na cje­lo­kup­ni na­pla­će­ni iz­nos od 263.456,20 – na­vo­di se.
U ve­zi sa po­slov­nim od­no­som ban­ke i dru­štva Hol­der bro­ker-di­ler, vje­šta­ci su na­ve­li da je na osno­vu ugo­vo­ra o kre­di­tu ban­ka odo­bri­la i is­pla­ti­la dru­štvu Hol­der bro­ker 1.100.000 eura, bez pra­vih in­stru­me­na­ta osi­gu­ra­nja po­vra­ta kre­di­ta.