Pi­še: prof. dr Slo­bo­dan Ra­do­njić


U vri­je­me uvo­za sku­pih te­le­vi­zo­ra, pri­je 35 go­di­na, hva­lio se pri­ja­telj svom pri­ja­te­lju ka­ko mu su­pru­ga do­bro za­ra­đu­je šver­com raz­ne ro­be, ali da mu je sum­nji­vo što se du­go za­dr­ža­va u Ita­li­ji. Eto ove ne­dje­lje je do­ni­je­la sku­po­cje­ni te­le­vi­zor, iako je po­šla bez do­la­ra. Pri­ja­telj mu od­go­vo­ri kao iz to­pa: „Sad ti je bar sli­ka ja­sna“. Čo­vjek ni­je vje­ro­vao ni pri­ja­te­lju, ni svo­jim oči­ma.
Po­zna­tog Cr­no­gor­ca za­te­kla su­pru­ga s go­lom lju­bav­ni­com u kre­ve­tu. Tri da­na ni­je ko­mu­ni­ci­ra­la sa su­pru­gom. Pro­nic­lji­vi su­prug pi­ta dra­gu u tr­pe­za­ri­ji: „Šta ti je, že­no, što si di­gla nos, te ne pro­go­va­raš“?Ona će lju­ti­to: „Ka­ko to pi­taš, a pri­je tri da­na sam te vi­dje­la s lju­bav­ni­com u na­šem kre­ve­tu“. „Šta, ko, ja, ma šta pri­čaš, že­no, ne bu­la­zni ne­go sku­vaj ka­fu“. Ona bi­je­sno od­bru­si: „Sram te bi­lo, ja sam te vi­dje­la mo­jim oči­ma“: Su­prug še­ret­ski, umi­lja­to od­go­vo­ri: „Ma, haj­de sku­vaj tu ka­fu, ti vi­še vje­ru­ješ svo­jim oči­ma ne­go svom su­pru­gu“.
Ni­je slu­čaj­no, ali je ovo aso­ci­ja­ci­ja na iz­vje­šta­va­nje TVCG sa pro­te­sta 24. ok­to­bra. Ta­kvo šti­ma­nje, iz­vje­šta­va­nje i pri­ka­zi­va­nje me iri­ti­ra da vi­še ne vje­ru­jem svo­jim oči­ma, ni uši­ma. Pri­ča­ju o po­sle­di­ca­ma i na­pa­du na in­sti­tu­ci­je, dr­ža­vu, ustav­no ure­đe­nje i sl. Da čo­vjek ne vje­ru­je svo­jim oči­ma.
U no­ći 24. ok­to­bra na pro­te­stu po­ni­že­nog na­ro­da pod slo­ga­nom „Slo­bo­da tra­ži lju­de“, iako mi je pri­klad­ni­ji slo­gan: „Lju­di tra­že slo­bo­du“, bio sam uda­ljen od spo­me­ni­ka kra­lja Ni­ko­le se­dam do de­set me­ta­ra. Ni­kad ni­je bi­lo ta­ko broj­ne i li­je­pe mla­do­sti na pro­sto­ru is­pred Skup­šti­ne Cr­ne Go­re; ni­ka­da ni­je­sam pri­su­stvo­vao mir­ni­jem i ljep­še or­ga­ni­zo­va­nom sku­pu u tra­ja­nju i str­plje­nju oko tri sa­ta. Go­vo­ri su bi­li de­mo­krat­ski, po­zi­vi po­li­ci­ji s uva­ža­va­njem: „ba­ci­te šti­to­ve“, „go­tov je“, „lo­po­vi“ i sl., sve je bi­lo mir­no do nad­le­ta­nja dro­na i ula­ska na­ru­če­nih ka­pu­lja­na – hu­li­ga­na i ba­ca­nja pe­tar­di, pro­vo­ci­ra­nja po­li­ci­je, ru­še­nja ogra­de i po­čet­ka ha­o­sa. Ni­je­dan ka­pu­ljan ni­je uhap­šen, iako je DF zah­ti­je­vao da se hap­se svi s ka­pu­lja­ča­ma. Do­tad sam vje­ro­vao svo­jim oči­ma, ali po­sli­je to­ga na­stu­pa ha­os, bje­ža­nje, di­vlja­nje, ba­ca­nje su­zav­ca, boj­nih otro­va, šok bom­bi, pu­ca­nje gu­me­nim me­ci­ma, pen­dre­ka­nje, vri­sak, da vi­še ne vje­ru­jem svo­jim su­znim oči­ma. Po­li­ci­ja ne hap­si iz­gred­ni­ke i hu­li­ga­ne, već se uba­cu­je po gru­pa­ma sa svih stra­na i na­pa­da mir­ne gra­đa­ne, opet da ne vje­ru­jem svo­jim su­znim oči­ma. Sti­žem ku­ći, otro­van u du­ši i du­ši­nim or­ga­ni­ma. Sje­dam u fo­te­lju da gle­dam i slu­šam iz­vje­štaj „svo­je“ jav­ne usta­no­ve TVCG. Sma­tram, oni su ima­li naj­bo­lje po­zi­ci­je za sni­ma­nje. Ma, lju­di mo­ji, da li je to mo­gu­će, oni na na­šoj te­le­vi­zi­ji pu­šta­ju svo­je ka­dro­ve, a ni­šta pri­je ha­o­sa.
Za na­si­lje po­li­ci­je po­sli­je dva- tri sa­ta mir­nih pro­te­sta od­go­vo­ran je pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, ko­ji je pre­va­rio gra­đa­ne da do­la­zi na do­go­vor. Nje­go­vi od­go­vo­ri su pu­ni ci­ni­zma i neo­zbilj­no­sti kao „do­la­zim uđi­te na spo­red­ni ulaz“; vri­je­me pro­la­zi, a gra­đa­ni ne­str­plji­vo če­ka­ju.
Na­kon pro­te­sta, od­go­vo­ri pred­sjed­ni­ka skup­šti­ne su još neo­zbilj­ni­ji: „Sve sam po­sma­trao i bio u to­ku dje­lo­va­nja, bio sam na pu­tu, ali de­set mi­nu­ta je krat­ko“.
Na­me­će se pi­ta­nje za­što po­li­ci­ja ni­je hap­si­la iz­gred­ni­ke, ili za­što je tu­kla gra­đa­ne u di­mu su­zav­ca, na­su­mi­ce, ka­da ni­je bi­lo po­tre­be?
S 35 sa­jo­va­ca, ka­žu, 15 bez­i­me­nih je pre­bi­ja­lo M.M., ali jed­na­ko su od­go­vor­ni i sa­u­če­sni­ci – po­sma­tra­či, ko­ji ni­je­su za­u­sta­vi­li naj­sram­ni­ju upo­tre­bu si­le­džij­stva na jed­nom čo­vje­ku. Epi­log mo­ra bi­ti – svi sa­jov­ci na­po­lje iz slu­žbe! Me­đu sa­jov­ci­ma ima osu­đi­va­nih i sa sum­nji­vom pro­šlo­šću, ali mo­ra­mo bi­ti je­din­stve­ni da ni­je­dan od 35 pri­sut­nih u pre­bi­ja­nju M.M. ne smi­je osta­ti u slu­žbi, bez ob­zi­ra na to da li je tu­kao ili ne, jer pri­su­stvo­va­ti zvjer­skom zlo­či­nu, a ne re­a­go­va­ti ta­ko­đe je zlo­čin. Raz­boj­ni­ci­ma ni­je mje­sto u po­li­ci­ji.
Na osno­vu ko­jih i či­jih sni­ma­ka, za­pi­sni­ka i za­klju­ča­ka di­rek­tor nji­ho­ve te­le­vi­zi­je da­je an­ti­na­rod­nu iz­ja­vu: „Dok sam ja tu, jav­ni ser­vis ni­ka­da ne­će po­dr­ža­va­ti ru­ši­lač­ke pro­te­ste ko­ji su or­ga­ni­zo­va­ni“. Na­rod vas pla­ća, a vlast dik­ti­ra ka­ko da ra­di­te. Ej, di­rek­to­re! Ni­je to ser­vis gra­đa­na. Sti­dim se sva­ko­dnev­nog is­pi­ra­nja mo­zgo­va na­pa­će­nom na­ro­du! Kad tvr­di­te da je ve­ći­na gra­đa­na za NA­TO, oba­ve­zni ste, zbog mi­ra i po­dje­la u ku­ći, da do­zvo­li­te i dru­goj stra­ni (pro­tiv­ni­ci­ma NA­TO ali­jan­se) jed­na­ko vri­je­me u in­for­ma­tiv­nom pro­sto­ru. Gra­đa­ni vam ni­šta ne vje­ru­ju, a ve­ći­na je uz Ru­se i Sr­be, pa im te­ško pa­da an­ti­ru­sko i an­ti­srp­sko dje­lo­va­nje u Cr­noj Go­ri, po­seb­no na tzv. jav­nom ser­vi­su.
Fa­tal­ne po­sle­di­ce po Cr­nu Go­ru ima gla­sa­nje za Ko­so­vo u Une­sko, za Ko­so­vo pro­tiv Sr­bi­je, za NA­TO pro­tiv Ru­si­je, za sank­ci­je maj­ci Ru­si­ji ko­ja nas je vje­ko­vi­ma po­ma­ga­la i iz­dr­ža­va­la. Pri­su­stvo ve­li­kog bro­ja mla­dih lju­di i nji­ho­ve iz­ja­ve na pro­te­sti­ma ja­sno po­ka­zu­ju raz­o­ča­re­nje i opre­dje­lje­nje- srp­sko i ru­sko. Pa, ko se usu­đu­je da us­tvr­di da je bez­bje­d­no­sna si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri sta­bil­na, na­kon pre­bi­ja­nja ne­vi­nih gra­đa­na?!