Piše: Nik Gašaj


Za mo­der­nu i de­mo­krat­sku dr­ža­vu, da bi se ta­kvom sma­tra­la tj. da bi ljud­ska pra­va mo­gla da bu­du jed­no od nje­nih naj­va­žni­jih svoj­sta­va, neo­p­hod­no je da se one in­sti­tu­ci­o­na­li­zu­ju i kon­sti­tu­ci­on­ali­zu­ju. Kao što se tzv. ho­ri­zon­tal­na po­dje­la vla­sti(iz­me­đu za­ko­no­dav­ne, iz­vr­šne i sud­ske) uzi­ma kao uslov za ga­ran­to­va­nje pra­va i slo­bo­da, te kao pre­pre­ka sva­kom ap­so­lu­ti­zmu, ta­ko se i zna­čaj­ni­ja de­cen­tra­li­za­ci­ja i lo­kal­na sa­mo­u­pra­va mo­gu po­sma­tra­ti kao va­žan ele­me­nat "ver­ti­kal­ne" ili pro­stor­ne "po­dje­le vla­sti", ko­ja slu­ži is­toj svr­si.
Lo­kal­na sa­mo­u­pra­va je (ili bi mo­gla i mo­ra­la da po­sta­ne) i ob­lik uče­šća u ras­po­dje­li jed­nog znat­nog di­je­la mo­ći, vla­sti i na­ci­o­nal­nog do­hot­ka. Mno­ga se pra­va ostva­ru­ju i slo­bo­de uži­va­ju, a isto ta­ko i šti­te, od­no­sno bra­ne u lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma. Za­to je sa­mo­u­pra­va va­žna i za pro­blem po­dje­le vla­sti i za pi­ta­nje po­lo­ža­ja gra­đa­na. Ob­li­ci de­cen­tra­li­za­ci­je i sa­mo­u­pra­ve su zna­čaj­ni in­sti­tu­ci­o­nal­ni ob­li­ci pro­ši­re­nja de­mo­krat­ske osno­ve vla­sti i nje­nog pri­bli­ža­va­nja gra­đa­ni­ma. Tim pro­ce­si­ma i usta­no­va­ma sre­di­šnja vlast gu­bi ap­so­lut­nu do­mi­na­ci­ju, odnosno pra­vo i mo­guć­nost mi­je­ša­nja u sve po­slo­ve po­je­di­nih lo­kal­nih za­jed­ni­ca.
Dva su prin­ci­pa ili ci­lja u pi­ta­nju kad s ra­di o te­ri­to­ri­jal­noj po­dje­li dr­ža­ve, od­no­sno o or­ga­ni­za­ci­ji vla­sti. Pr­vi prin­cip-cilj je efi­ka­snost. Ali, efi­ka­snost je ima­la pri­o­ri­tet kod auto­ri­tar­nih re­ži­ma, ko­ji su pret­po­sta­vi­li(če­sto po­gre­šno) da čvr­sta cen­tra­li­zo­va­na kon­tro­la nad ma­njim je­di­ni­ca­ma do­pri­no­si odr­ža­va­nju i ja­ča­nju dr­ža­ve. Iz­vje­sno je sa­mo da to mo­že do­prini­je­ti kon­cen­tri­sa­nju vla­sti i po­ve­ća­ti nje­nu kon­tro­lu nad lo­kal­nim ljud­skim i ma­te­ri­jal­nim re­sur­si­ma i ti­me osla­bi­ti po­lo­žaj gra­đa­na i nji­ho­vih in­te­re­sa i pra­va.
Dru­gi prin­cip-cilj se ru­ko­vo­di, mo­der­nom ter­mi­no­lo­gi­jom, "kva­li­te­tom ži­vo­ta", od­no­sno udo­vo­lja­va­njem lo­kal­nim po­tre­ba­ma sta­nov­ni­štva i to­me na­če­lu su bli­ži ra­zni ob­li­ci lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, či­ji je go­to­vo si­no­nim auto­no­mi­ja.
Je­dan od is­tra­ži­va­ča u obla­sti lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, Vi­ljem Rob­son, na­vo­di kon­sta­ta­ci­ju Gra­ha­ma Va­la­sa ka­ko dva raz­li­či­ta si­ste­ma in­du­strij­ske or­ga­ni­za­ci­je mo­gu bi­ti pod­jed­na­ko efi­ka­sni, ali da me­đu nji­ma po­sto­ji su­štin­ska raz­li­ka o to­me što je­dan či­ni lju­de sreć­ni­ma, a dru­gi ne­sreć­ni­ma. Sma­tra­mo da se ovaj za­klju­čak mo­že pri­mije­ni­ti i na pi­ta­nje lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
Ka­da je ri­ječ o de­cen­tra­li­za­ci­ji ili lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi rje­đe se go­vo­ri o "po­dje­li nad­le­žno­sti" iz­me­đu ovih ob­li­ka i cen­tral­ne vla­sti, i ako to u su­šti­ni je­ste slu­čaj u ze­mlja­ma sa raz­vi­je­nom sa­mo­u­pra­vom, na­ro­či­to kad se ra­di o sa­mo­u­pra­vi an­glo­sak­son­skog ti­pa. To pod­ra­zu­mije­va da lo­kal­na vlast ima ili mo­ra ima­ti ne­ki krug nad­le­žno­sti ko­ji ne­ka vi­ša vlast ne mo­že ar­bi­ter­no mi­je­nja­ti, već da su ti od­no­si utvr­đe­ni Usta­vom i na prin­ci­pu vla­da­vi­ne pra­va.
Po­sto­je ve­li­ke raz­li­ke iz­me­đu ze­ma­lja sa an­glo­sak­son­skom (En­gle­ska, SAD, Ka­na­da, Austra­li­ja) i onih sa kon­ti­nen­tal­no-evrop­skom tra­di­ci­jom. An­glo­sak­si­on­ski si­stem po­la­zi od raz­gra­ni­če­nja nad­le­žno­sti iz­me­đu raz­li­či­tih je­di­ni­ca (dr­ža­vi­ca, tj. fe­de­ral­nih je­di­ni­ca, okru­ga, gro­fo­vi­ja i gra­do­va). Pri­mi­je­nje­no je na­če­lo slič­no ono­me po ko­jem je iz­vr­še­na po­dje­la nad­le­žno­sti iz­me­đu fe­de­ra­ci­ja i fe­de­ral­nih je­di­ni­ca, pa uže je­di­ni­ce ima­ju ve­li­ki ste­pen sa­mo­stal­no­sti u po­slo­vi­ma ko­ji su u nji­ho­voj nad­le­žno­sti, a sa­mo­u­prav­ni or­ga­ni ne vr­še po­slo­ve or­ga­na vla­sti dr­ža­vi­ca ili fe­de­ra­ci­ja (ili kra­lje­vi­ne). Na evrop­skom kon­ti­nen­tu se vi­še ra­di o ad­mi­ni­stra­tiv­noj de­cen­tra­li­za­ci­ji, a or­ga­ni lo­kal­ne vla­sti naj­če­šće vr­še i po­slo­ve i or­ga­na vla­sti ši­rih je­di­ni­ca ko­jim na osno­vu prav­nih pro­pi­sa bu­du do­di­je­lje­ni. Na­čel­no gle­da­no, vi­še je u du­hu de­mo­krat­ske te­o­ri­je da se za­stu­pa i uve­de an­glo­sak­si­on­ski tip lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
U mo­der­noj de­mo­krat­skoj te­o­ri­ji je znat­na pa­žnja po­kla­nja­na de­cen­tra­li­za­ci­ji vla­sti i pri­la­go­đa­va­nju nje­ne or­ga­ni­za­ci­je dru­štve­nim i po­li­tič­kim po­tre­ba­ma i uslo­vi­ma, me­đu ko­ji­ma su i oni ko­ji su se ti­ca­li raz­mje­ra dr­ža­ve, ka­rak­te­ra si­ste­ma, tra­di­ci­je i na­ci­o­nal­ne struk­tu­re sta­nov­ni­štva.
Ra­di ja­ča­nja lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve po­treb­no je u si­ste­mu pre­ci­zi­ra­ti mje­sto na­če­la sup­si­di­jar­no­sti po ko­jem će se iz­vje­sno pra­vo, tj. pra­vo po­stu­pa­nje ili pri­mje­na nor­me de­si­ti sa­mo ako je ne­ko dru­gi pro­pu­stio da uči­ni ono što je ta­kva nor­ma na­la­ga­la ili se ono pr­vo (u objek­tiv­nom smi­slu) po­ka­že kao ne­do­volj­no (u uprav­nom po­stup­ku ovo na­če­lo pod­ra­zu­mije­va da se mo­že po­stu­pi­ti po op­štim pra­vi­li­ma po pi­ta­nji­ma ko­ja ni­je­su ure­đe­na za­ko­ni­ma o po­seb­nim po­stup­ci­ma). Ovo na­če­lo u dru­gom smi­slu zna­či da sve što je ra­ci­o­nal­no treba oba­vlja­ti na ni­žem ni­vou te­ri­to­ri­jal­no po­li­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je, i da ne­ma pot­re­be da se to cen­tra­li­zu­je na ne­ki vi­ši ni­vo.
Sa­zna­nja iz po­li­tič­kih na­u­ka uka­zu­ju da pre­tje­ra­na cen­tra­li­za­ci­ja ovla­šće­nja, kon­trol­ne funk­ci­je cen­tral­nih nad lo­kal­nim vla­sti­ma i su­ža­va­nje ma­te­ri­jal­ne osno­ve sa­mo­stal­no­sti lo­kal­nih za­jed­ni­ca mo­že ozbilj­no do­ve­sti u pi­ta­nje cje­lo­ku­pan kon­cept lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ko­ja od sa­mo­u­pra­ve sve vi­še po­sta­je lo­kal­na upra­va i tran­smi­si­ja cen­tral­ne dr­žav­ne vla­sti. U ta­kvim uslo­vi­ma još će ma­nje bi­ti mo­guć­no­sti gra­đa­na da iz­ra­ze svo­je in­te­re­se u lo­kal­noj za­jed­ni­ci, za­do­vo­lje u njoj pri­mar­ne po­tre­be i ostva­re naj­ve­ći broj slo­bo­da i pra­va.
( Autor je po­li­ti­ko­log)